* Posebno izraženi problemi klasiranja, kontrole kvaliteta i zdravstvene bezbednosti maline, kao i uslova otkupa, rokova isplate...
* Lane je uvezeno 10.990 tona maline iz BiH, sa Kosova pa čak i iz Bugarske, što je znatno uticalo na otkupnu cenu
* Akontna cena odgovara samo velikim proizvođačima, ali ne i malim, koji su u najvećem broju slučajeva neorganizovani
 
Za razliku od nekih ranijih zima, malinari su proteklih meseci bili veoma aktivni u borbi za poboljšanje svog statusa i položaja. Shvativši da od otkupljivača - hladnjačara, mimo isplaćene akontne, neće dobiti očekivanu, konačnu, veću cenu, malinari su izrazili nezadovoljstvo i organizovali proteste u Prijepolju, Arilju, Ivanjici... Krajem januara organizovan je sastanak u Ministarstvu poljoprivrede, kome su prisustvovali i predstavnici Ministarstva trgovine, a pozivu su se odazvala samo dva velika otkupljivača, što su malinari protumačili kao nezainteresovanost hladnjačara da na bilo koji način razgovaraju s njima o otkupnoj ceni.
Kao što se i moglo pretpostaviti, dogovor o jedinstvenoj otkupnoj ceni za 2017. godinu nije postignut. Isplaćeno je praktično sve što je lane otkupljeno od proizvođača, a hladnjačari smatraju da zbog velikih zaliha i hiperprodukcije maline na svetskom tržištu nema prostora za bilo kakvo dalje povećanje cene.
- Otkupljivači su čvrstog stava da veće cene maline neće biti. Istovremeno, Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je da je utvrdila da poremećaja na tržištu maline prošlogodišnjeg roda nije bilo, kao ni sprečavanja, odnosno ograničavanja konkurencije od bilo kog učesnika u malinarskom lancu, kaže Bojan Purić, predsednik Upravnog odbora Udruženja malinara "Limska dolina", uz napomenu da takav izveštaj, koliko god bio objektivan, više odogovara otkupljivačima nego proizvođačima.
Pomenuti izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije o otkupu i izvozu maline za period od 2015. do 2017. godine ukazuje na brojne probleme sistemske prirode s kojima se suočavaju proizvođači i otkupljivači ovog voća. Posebno je, navodi se u zaključcima, izražen problem klasiranja, kontrole kvaliteta i zdravstvene bezbednosti maline, kao i uslova otkupa, roka isplate... Među problemima je i to što su hladnjačari mešali sorte, pa se među kupcima u inostranstvu stvorila zabuna. Po oceni stručnjaka, uslovio je to manjak sorti "vilamet" i "miker" kod naših malinara, najprepoznatljivijih i najtraženijih srpskih sorti u svetu. Zastupljenost ovih sorti u izvoznom kontigentu pala je sa 100 na gotovo 80 odsto. Sorte kao što su "polka", "polana" i druge, koliko god su na oko i po boji slične "vilametu" i "mikeru", ne mogu uzajamnim mešanjem da nadomeste njihov specifičan i prepoznatljiv ukus. Inostrani kupci, naviknuti na specifičan ukus srpske maline, odbijaju da prihvate mešavinu sorti.
Ništa manje nije sporno ni zaključivanje dugoročnih tipskih ugovora koje proizvođači sklapaju s otkupljivačima. Na osnovu njih proizvođači, što je najviše izraženo u praksi, dobijaju repromaterijal, pesticide, đubrivo, koje plaćaju u robi, odnosno proizvedenim plodovima maline. U momentu sklapanja ugovora poznata je cena repromaterijala, ali ne i otkupna cena maline, tako da proizvođač nikada nije siguran koliko će njegov proizvod vredeti u momentu otkupa, odnosno koliko je (pret)platio đubrivo i drugi repromaterijal.
Po zaključku Komisije za zaštitu konkurencije, među uočljivijim problemima malinara je i neorganizovanost malih proizvođača, pre svega u brdsko-planinskim područjima, čiji su zasadi maline manji od jednog hektara.
- Ovi proizvođači, nažalost, nemaju dovoljno jaku pregovaračku poziciju u odnosu na otkupljivače i neretko pristaju i na manju cenu od dogovorene samo da im rod u malinjaku ne bi propao, kaže Božo Joković, direktor Zemljoradničke zadruge "Agro eko voće" iz Arilja, koja okuplja oko stotinak proizvođača malina i ostalog bobičastog voća.
Komisija za zaštitu konkurencije je u izveštaju kao veliki problem navela i nemogućnost formiranja jedinstvene otkupne cene na celoj teritoriji Republike. Konstatovano je da je ona uzročno-posledična veza između otkupljene količine, troškova proizvodnje, kao i tehnologije uzgajanja i ostvarenih prinosa.
- Ovakva situacija dovodi do toga da ponuđena akontna cena proizvođačima koji imaju veće prinose pokriva troškove i donosi određenu zaradu. Onima koji ostvaruju manje prinose, a njih je većina, akontna cena najčešće ne pokriva ni troškove proizvodnje, a kamoli da ostvare neku zaradu, kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović i tvrdi da u ovom momentu nema modela kojim bi se došlo do jedinstvene otkupne cene maline.
Poslednjih godina opterećenje za proizvođače je i rastući uvoz malina, koji je u periodu od 2010. do 2016. uvećan čak tri i po puta. Da uvoz maline postaje sve ozbiljniji problem koji utiče na otkupnu cenu, pokazuju i podaci Komisije za zaštitu konkurencije do kojih je ona došla uvidom u podatke Uprave carina. U prvih 10 meseci prošle godine uvezeno je 10.990 tona maline, čime je praktično premašen rekord u uvozu koji je za celu 2016. godinu iznosio 7.589 tona svežih i smrznutih malina. Najviše "crvenog zlata" se uvozi iz Bosne i Hercegovine (70-75 osto), sa Kosova, iz Crne Gore, a neznatne količine dolaze i iz Bugarske. Prosečna uvozna cena maline je lane iznosila 1,59 evra po kilogramu i 27 odsto je niža od prosečno dostignute izvozne cene.
- Svi ovi faktori, povećanje uvoza, slabija tražnja maline na svetskom tržištu i pad izvozne cene doprineli su da otkupna cena u 2017. godini bude znatno niža od očekivanja proizvođača. Iz tih razloga nemali broj njih je razočaran i mnogi su u dilemi kako dalje planirati proizvodnju, s obzirom na to da im niko ništa ne garantuje, pogotovo kada se radi o sigurnosti otkupne cene, kaže Božo Joković, direktor Zemljoradničke zadruge "Agro eko voće".
Komisija za zaštitu konkurencije u svom generalnom zaključku konstatuje da ovakvo stanje u srpskom malinarstvu zahteva veće angažovanje svih relevantnih institucija kako bi se došlo do održivog i trajnog rešenja za ovu veoma važnu granu voćarstva, kojom se bave brojne porodice i gazdinstva. Koliko je malinarstvo značajno za Srbiju potvrđuje podatak o tome da su smrznute maline 2016. godine u ukupnoj vrednosti izvoza voća učestvovale sa 42 odsto.
Sve ovo ukazuje na to da promene koje se poslednjih godina zbivaju na evropskom i svetskom tržištu proizvodnje i plasmana "crvenog zlata" od naših malinara, ako žele da ostanu konkurentni, očito traže modernizaciju, efikasnost i doslednost sortama koje se gaje. Osim toga, po mišljenju stručnjaka, potrebno je ulaganje u kvalitetan sadni materijal, nove zasade malinjaka i u znatno većem obimu razvijanje organske proizvodnje maline, koja je sve više tražena u svetu.
Stručnjaci predlažu da se, osim zamrznute maline, tržištu, pre svega skandinavskim zemljama, Japanu i SAD, ponudi i takozvana liofilizovana, sušena malina, s dodatkom voćnog šećera, koja je sve više tražena u pekarskoj i konditorskoj industriji. Najava nadležnih državnih orana da će u Arilju uskoro početi da se gradi srpsko-mađarska fabrika za preradu maline svakako ohrabruje, jer će, sigurno je, omogućiti veći izvoz, ali i dodatnu vrednost ovog voća na inostranom tržištu.
Dakle, da bi odgovorili na izazove i osilacije na svetskom tržištu, domaći malinari moraju da se prestrojavaju u hodu. To podrazumeva nužnu rejonizaciju proizvodnje, udruživanje i ukrupnjavanje površina, kako bi većom količinom došli do bolje pozicije na tržištu, a samim tim i sigurnije zarade.
 
K. Rajević
 
NACIONALNI SAVET ZA MALINU?
 
Na januarskom sastanku malinara i hladnjačara u Ministarstvu poljoprivrede pokrenuta je inicijativa da se formira nacionalni savet za malinu.
- Slažemo se potpuno s inicijativom, jer postojanje takvog tela na republičkom nivou, koje bi razmatralo sve probleme proizvođača malina, posebno otkupa, može samo da bude od koristi. Veoma je važno da prilikom formiranja nacionalnog saveta, zbog njegovog legitimiteta, budu zastupljeni svi regioni, a ne samo pojedini, kaže Bojan Purić, predsednik Upravnog odbora Udruženja malinara "Limska dolina".