* Vreme za primenu đubriva urea je prošlo, tako da se dalja prihrana može obavljati samo đubrivima AN, SAN i KAN

Zima je kalendarski na izmaku, ali su dnevne temperature odavno prolećne. U narednih 7-10 dana započeće vlatanje, tj. porast u stablo. To je faza kada se diferenciraju reproduktivni organi i formira se fotosintetički potencijal, tj. lisna masa. Osim temperatura koje moraju biti iznad 10 stepeni, veoma je važno da biljke imaju dovoljno hranljivih materija u zoni korenovog sistema. Nastupa period veoma intenzivnog usvajanja NPK i drugih elemenata, pa će se svaki nedostatak jasno manifestovati. Najvažniji elemenat je azot, od koga zavisi kapacitet za budući prinos. Zbog toga se apostrofira prihranjivanje biljaka azotnim đubrivima pre nastupanja faze vlatanja. Prema tome, u narednih nekoliko dana ovaj posao treba da ima prednost.

Stanje useva

Hladno vreme, koje je prethodilo ovim prolećnim temperaturama, nije ostavilo neke značajnije posledice. Temperature i ispod minus 15 stepeni nisu oštetile biljke. Samo su vrhovi listova kod najrazvijenijih useva delimično oštećeni, što neće uticati na dalji tok rasta i razvića žita. Opšta je ocena stručnjaka da je hladno vreme, s obiljem snega, dobro došlo usevima i zbog toga što je usporilo vegetativni porast i fazu bokorenja. Usevi iz ranih rokova setve su odavno u fazi intenzivnog bokorenja i imaju pet do sedam bočnih izdanaka. Da zahlađenje nije nastupilo, bokorenje bi se nastavilo. Pretila je realna opasnost od veoma ranog poleganja, koje ni regulatori rasta ne mogu sprečiti. Ta opasnost je ostala, ali s porastom temperatura iznad 20 stepeni prestaje bokorenje, pa biljke prelaze u fazu vlatanja. Neminovno će doći do samoregulisanja sklopa, tj. do odumiranja i do 30 odsto bočnih stabala, zbog smanjene količine svetlosti. Donji, najstariji listovi i najmlađi bočni izdanci će postepeno gubiti zelenu boju i na kraju će odumreti. To ne treba da brine proizvođače, jer je to normalna pojava u gustim sklopovima.
S otapanjem snega popravilo se stanje rezervi vlage i u dubljim slojevima zemljišta. Povećanje sadržaja vlage u zemljištu izazvalo je njeno pomeranje u dublje slojeve. S vlagom se pomeraju i lako pristupačna hraniva u zemljišnom rastvoru. Zbog toga se na mnogim parcelama mogu uočiti znaci nedostatka N, ali i P (blago crvenilo na listovima). Istovremeno, biljke su počele da zaostaju u porastu, tako da se uočava neujednačenost po boji listova i u stepenu razvijenosti.

Prihranjivanje

Prvo prihranjivanje su mnogi proizvođači obavili još tokom januara i februara, uglavnom bez analize zemljišta. Najčešće korišćeno azotno đubrivo bila je urea, jer je najjeftinija u odnosu na ostala đubriva. Međutim, kako đubrivu urea treba 20-30 dana da se transformiše do lako pristupačnog oblika (nitrata), praktično nije bilo delovanja azota iz tog đubriva. Vreme za primenu đubriva urea je prošlo, tako da se dalja prihrana može obavljati samo đubrivima AN, SAN ili KAN. U njima je 50 odsto azota u lako pristupačnom obilku (nitratni N), a drugih 50 odsto je u amonijačnom obliku. Amonijačni azot se mnogo brže transformiše u nitratni u odnosu na azot iz uree. Puni efekat uree može se očekivati u prvoj dekadi aprila.
Na usevima gde je primetan nedostatak hraniva neophodna je hitna primena AN-a ili KAN-a. Dovoljno će biti 50-60 kilograma čistog azota po hektaru, ukoliko nije urađena analiza zemljišta.

Ostale mere nege

Pomenuta je primena regulatora rasta kao neophodnost u ovoj proizvodnoj godini. Oni će uticati na skraćenje 1. i 2. internodije i tako poboljšati čvrstinu stabla. Mora se, međutim, voditi računa o momentu primene da bi se ostvario puni efekat. Zbog toga se treba držati preporuka proizvođača. Najbolji efekti se postižu kada se regulatori primene pre faze vlatanja, tj. pri kraju faze bokorenja.
Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti strnih žita od korova, bolesti i kasnije od štetočina. Korovi su ponikli još jesenas, ali su se tek sada stekli uslovi za delovanje herbicida. Zbog toga treba prednost dati suzbijanju korova. Što se tiče prevencije bolesti, treba pratiti preporuke prognozno-izveštajne službe i stručnjaka za zaštitu.
Proizvođači treba da budu spremni za zaštitu useva, jer vremenski uslovi idu na ruku velikom broju patogena. Na kasnije zasejanim usevima treba primeniti i valjanje, kako bi se podstaklo bokorenje i ukorenjavanje. Iako se već uveliko spekuliše o visokim prinosima, sigurno je samo jedno: pšenici i drugim žitima tek predstoje iskušenja, kao i velika ulaganja.

Prof. dr Miroslav Malešević
"BSP", Srbobran
Dr Vladimir Aćin
Dr Milan Mirosavljević

Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Prof. dr Goran Jaćimović
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad