* Ako budemo uspeli da zaradimo 460 miliona dolara od kukuruza, biće veliki uspeh, smatra agroanalitičar Žarko Galetin

* Plovnost Dunava je na istorijskom minimumu, na baržama zarobljeno 750.000 tona žitarica namenjenih izvozu

* Uprkos dobroj ceni, izvoz maline biće slabiji zbog manjka roda, prinos jabuka manji za 15 odsto

 

Posledice ovogodišnje suše u Srbiji stručnjaci još procenjuju, a dok se rod sa njiva i voćnjaka u potpunosti ne skine, neće se znati kolika je šteta. Ali, već sada je više nego izvesno da podbačaj roda nije toliki da bi bilansi domaće potrošnje bili ugroženi. No, ono što je svakako za brigu jesu rezultati izvoza, koji će očigledno biti umanjeni, s obzirom na to da poljoprivrednih proizvoda namenjenih izvozu neće biti ni izbliza onoliko koliko se očekivalo. Pri sadašnjim cenama žitarica i uljarica na svetskom tržištu, može se reći da je sasvim izvesno da propuštamo priliku za dobru zaradu i, po svemu sudeći, bićemo “kraći” za nekoliko stotina miliona dolara deviznog priliva.

Kao najznačajnija ratarska kultura u Srbiji, kukuruz je poslednjih decenija predstavljao glavni izvozni adut i oslonac velikog deviznog priliva. Lane smo, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, od “žutog zlata” na inostranom tržištu zaradili 606, a u 2020. godini 665 miliona dolara. 

- Ako, nakon što se budu znali bilansi proizvodnje, ove godine budemo uspeli da zaradimo 460 miliona dolara, biće to, s obzirom na sve okolnosti i sušu, svakako veliki uspeh. Suša je znatno uticala na prinos kukuruza i, na osnovu trenutnog stanja roda, biće ga za 30 do 40 odsto manje od višegodišnjeg proseka. Domaće potrebe će biti zadovoljene, tu nema šta da brinemo, ali sa prinosom od 4,5 tona, umesto očekivanih 6-6,5 tona po hektaru, ne možemo se nadati dobroj izvoznoj zaradi, čak ni pri ovim rekordnim cenama kukuruza u svetu, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin, nekadašnji dugogodišnji direktor novosadske Produktne berze, dodajući da ćemo moći da izvezemo najviše do 1,5 miliona tona.

 

K. Rajević

 

Kompletan tekst pročitajte u novom broju lista Poljoprivrednik.