* Pooštreni kriterijumi za izvoz, posebno u Rusku Federaciju, doprineli padu broja izvoznika sa 300 na 13
 
Poslednjih desetak godina voćarstvo u Srbiji pokazuje se kao perspektivna i profitabilna grana poljoprivrede koja ima budućnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020. godini voćnjaci su zauzimali 183.602 hektara ili 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Kada je reč o voćnim vrstama, sve donedavno jabuka je, uz malinu, bila glavni izvozni adut, ali se poslednjih godina slika unekoliko promenila. Po deviznoj zaradi u 2020. godini malina, sa prihodom od 259, bezmalo 150 miliona evra više, ostavila je iza sebe jabuku koja je ostvarila prihod od 110 miliona evra. 
Činjenica je da izvoz jabuka poslednjih godina rapidno opada, što unosi nespokoj među proizvođače, pogotovo u Vojvodini. I to najviše one kojima su kupci iz Rusije do pre koju godinu plaćali 60-70, a sada jedva da nude 30 evrocenti za kilogram. Iako mogu biti zadovoljni ovogodišnjim ukupnim rodom od 530.000 tona koji je, po prvim procenama, za pet do šest odsto procenata veći od lanjskog, veliko je pitanje da li će se i u kojoj količini jabuka prodati inostranim kupcima, s obzirom na to da je domaće tržište prezasićeno.
– Ovogodišnji rod jabuke dostigao je istorijski maksimum. To je svakako lepa vest, ali nevolja je što proizvođači zbog niske cene od toga nemaju mnogo vajde. U takvoj situaciji svaka ponuđena cena iznad 30 evrocenti za kilogram je dobra i proizvođači ne bi trebalo puno da se premišljaju oko prodaje, smatra prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Zbog pooštrenih kriterijuma za izvoz, posebno u Rusku Federaciju, zaista mali broj voćara svoje jabuke može da plasira na inostrano tržište. Tome je najviše doprinela uredba Vlade Srbije donesena kao posledica reeksporta jabuka naših izvoznika. Kao najveći kupci srpske jabuke Rusi su to, naravno, uočili i znatno pooštrili uslove uvoza i izvoznicima nametnuli nove obaveze. 
Na osnovu sporazuma sa Rusijom, regovala je i Vlada Srbije donošenjem Pravilnika o evidenciji izvoznika voće i povrća, koja je na snazi. Prema njoj, izvoz jabuka na rusko tržište dozvoljen je samo za one koji imaju vlastitu ili u zakupu hladnjaču minimalnog kapaciteta 500 tona. Uz to firma ovlašćena za izvoz treba da poseduje prostor za klasiranje, pakovanje i fitosanitarni pregled sa osvetljenjem većim od 600 luksa, zaposleno stručno odgovorno lice za zaštitu bilja... 
Uredba je doprinela da se broj onih koji plasiraju ovo voće van granica Srbije sa 300 smanji bukvalno na 13.
– I tih 13 ne mogu fizički da stignu da izvezu potrebne količine, tako da je došlo vreme da se uredba ukine ili napravi njena korekcija. Kriterijumi jesu pooštreni, posebno za Rusiju, što je i očekivano, jer ta zemlja ima dosta svoje proizvodnje. Prošle godine imali su milion i 200 hiljada tona, sada bi trebalo da to bude za 200 hiljada tona više. Takođe, dolazi im dobra jabuka i iz Turske i Irana, kaže Nikola Kotarac, direktor ZZ "Voćar" iz Novog Slankamena, koja slovi za jednog od većih izvoznika jabuka u Pokrajini.
Sve ovo doprinelo je da se smanji izvoz na rusko tržište koje, kao što je poznato, apsorbuje 80 odsto naše proizvodnje jabuka. Zbog svega što se dešava tokom godine imali smo apsurdnu situaciju: naše hladnjače prepune su neprodatih jabuka, a istovremeno uvozimo plodove lošijeg kvaliteta iz Poljske. Voćari se zbog toga opravdano ljute, jer ne mogu da prodaju svoj rod, a samim tim ni da servisiraju kredite i zaduženja kod banaka koja im stižu na naplatu.
Pojedini voćari, poput Branka Lakića iz Kaća, zbog vremenskih neprilika, uglavnom suše, nisu dobili očekivani prinos u voćnjaku, pa nemaju šta ni da ponude izvoznicima.
 – Godina je za mnoge voćare bila rodna, ali kod nas u Kaću rod je bezmalo prepolovljen. Tome je najviše doprinela neravnomerna količina padavina i veliki broj sušnih dana. Uz sve to tržišna cena jabuke je niska i biće veoma teško da se ostvari takozvana pozitivna nula, kaže Lakić. 
Na sve veći problem proizvođača sa izvozom jabuka, uprkos apelima voćarskih udruženja i zadruga, nadležni organi još uvek ne reaguju. Proizvođači su praktično prepušteni sami sebi, a ni izvoznici, koji ispunjavaju uslove za izvoz, ne mogu da im pomognu. Konkurencija na svetskom i evropskom tržištu je takva da bez kontinuiteta proizvodnje i obezbeđenja redovne isporuke "ispadaš iz igre". A naši proizvođači jabuka se upravo toga najviše plaše jer, kako kažu, previše su uložili da bi stečeni ugled i imidž srpske jabuke tako jeftino prodali. 
 
K. Rajević
 
 
OTVARANJE NOVIH INO-TRŽIŠTA
 
Voćari s pravom očekuju da im u situaciji kakva jeste država pomogne. Rusko tržište očito je postalo sve zahtevnije, ali to ne znači da od njega treba odustati, već prilagoditi mu se. Uporedo s tim, nadležni državni organi treba da se potrude i otvore nova tržišta kao što su Indija, Tunis, Alžir... O tome se poslednjih godina više priča nego što se nešto konkretno preduzima. 
– Proizvođači, ali i izvoznici, zbog velike konkurencije, morali bi u budućnosti više da se okreću novim tržištima, ka Africi i Aziji. Ukoliko uspemo da se preusmerimo na integralni koncept proizvodnje, vremenom nam neće biti nedostižno ni evropsko tržište, rekao je prof. dr Zoran Keserović.