* Specijalizovane živinarske zadruge jedno od rešenja za opstanak neorganizovanih malih proizvođača kojih je u Srbiji najviše
Usled globalne pandemije virusa korona i poremećaja na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ovo je za poljoprivredu svakako jedna od najtežih godina u poslednjoj deceniji. Ponajviše je ugrožen stočni sektor. Posebno je pogođeno živinarstvo kao grana proizvodnje. Proizvođači  su prinuđeni da se već mesecima bore sa velikim pritiscima na tržištu i osetno smanjenom mogućnosti plasmana jaja i živinskog mesa, pogotovo u horeka sistemu prodaje, ali i izvozu.
 Osim tržišnih turbulencija, na poslovanje živinara izrazito negativno se odražava enormni skok cena sirovina za stočnu hranu, kao i energenata. Pošto su na tržištu, praktično od početka proleća, znatno poskupeli kukuruz, suncokret, pšenica, a posebno soja, to je u velikoj meri poremetilo balans u troškovima proizvodnje.
 – U ovom momentu prosečna proizvodna farmska cena koštanja jaja "M" klase iznosi osam do deset dinara, u zavisnosti od toga da li proizvođači sami proizvode ili kupuju hranu za ishranu živine. Ako se na to dodaju marže za trgovce i PDV proizvođačima, za održivu prizvodnju, kao i dalje ulaganje,  nedostaje bezmalo dva-tri dinara po svakom prizvedenom jajetu, kaže Rade Škorić, direktor Poslovnog udruženja živinara, dodajući da je tržišna cena jaja, ipak, nešto niža nego lane u ovo vreme, jer je slabija prođa na tržištu, kao i izvoz.
 Proizvođače živinskog mesa posebno pogađa što se sve veći broj proizvođača stočne hrane direktno uključuje u tov živine.
 – U praksi živinara to se do sada nije dešavalo. Svako se u nabavno-proizvodno-trgovinskom lancu držao svog delokruga posla i rada i sistem je funkcionisao. Poslednjih godina, usled pojave velikog broja proizvođača stočne hrane, na tržištu je došlo do hiperprodukcije. U nemogućnosti da hranu direktno prodaju, pojedini proizvođači, kako ne bili u gubicima, okrenuli su se tovu pilića. Uspeli su da, ponuđenim dampinškim cenama, zainteresuju i velike trgovinske lance, pa je cena piletine pala ispod proizvodne, što je, naravno, najviše pogodilo male proizvođače, kaže Škorić.
 Koliko bi u ovakvim uslovima poslovanja proizvođačima pilećeg mesa pomogao najavljeni izvoz u zemlje Evropske unije početkom 2022. godine, koji je najavio resorni ministar poljoprivrede?
 – Van svake sumnje, za naše živinare je dobro što se otvara mogućnost za još jedno novo-staro tržište za plasman pilećeg mesa. Ali realno gledajući, početak izvoza neće biti skorijeg datuma, drugim rečima nisu stvoreni uslovi koji bi to omogućavali. Mnogo toga još ima da se poradi, kako  na državnom nivou tako i među samim proizvođačima-izvoznicima, na dostizanju traženih standarda i obezbeđenju neophodnih sertifikata za izvoz piletine u EU, smatra Škorić.
Naši stručnjaci smatraju da je kvalitet našeg pilećeg mesa jednak, ako ne i bolji nego što je trenutno na evropskom tržištu, i da sa te strane, ukoliko dođe do očekivanog izvoza, nema ničeg spornog.
– Znajući kakva je proizvodnja u zemljama Evropske unije, odgovorno tvrdim da imamo piletinu istog, ako ne i boljeg kvaliteta od onog koji se prodaje na njihovom tržištu. Naši proizvođači za njihovu ishranu koriste hraniva koja nisu genetski modifikovana i to je naša velika prednost, ali nažalost još uvek nedovoljno iskorišćena za bolju deviznu zaradu. Međutim, realnost je da naši proizvođači, u odnosu na evropske, u dobroj meri zaostaju u načinu i tehnologiji proizvodnje, što je od presudnog značaja za njihovu slabiju konkurentnost na evropskom tržištu, kaže prof. dr Lidija Perić sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, uz napomenu da je, ako se proizvođačima i izvoznicima uistinu želi omogućiti izvoz u EU, neophodno da država pomogne u usaglašavanju sa važećim zakonodavstvom i propisima za živinsko meso u EU.
U zemljama Evropske unije, kao što je poznato, vlada velika konkurencija među proizvođačima jaja i živinskog mesa. Koliko to za najavljeni izvoz (ne)odgovara živinarima i izvoznicima?
– Slaba konkurentnost naših proizvođača dodatni je problem jer su cene piletine na evropskom tržištu relativno niske. U ovom momentu, kad bi i postojale sve neophodne dozvole za izvoz u EU, našim proizvođačima izvoz bi praktično bio neisplativ, kaže Škorić.
Postoje li inicijative u Poslovnoj zajednici živinara ili predlozi samih proizvođača za udruživanjem i samim tim jačanjem njihove tržišne pozicije?
– Teško je naći zajednički interes u datoj situaciji u kojoj i ima blizu 1.700 objekata za uzgoj brojlera i gotovo isto toliko proizvođača jaja, a istovremeno egzistiraju 94 klanice za živinu. Postoje velike razlike među njima u pogledu tehnološke opremljenosti i same proizvodnje. Veliki proizvođači slabo komuniciraju sa malim, kojih je praktično najviše. Udruživanje u specijalizovane živinarske zadruge jedno je od rešenja, ali one se u Srbiji mogu izbrojati na prste jedne ruke, kaže Škorić, apelujući na nadležne državne organe da, usled poremećaja tržišta zbog pandemije virusa Covid-19 pomognu sektoru živinarstva da opstane.
 
 K. Rajević  
 
ZAMENA KAVEZA DO 2023. GODINE
 
Pored sve muke koja ih je, zbog posledica pandemije korone zadesila sa cenama jaja i pilećeg mesa, živinari su strahovali od primene pravilnika o uslovima za držanje koka nosilja po evropskoj regulativi. Pravilnik je trebalo da stupi na snagu 1. januara ove godine, što je podrazumevalo zamenu kaveza i veliki investicioni trošak, za šta proizvođači nisu bili spremni.
Na incijativu Poslovnog udruženja živinara i Grupacije za proizvodnju živinskog mesa i jaja Ministarstvo poljoprivrede donelo je odluku o odlaganju primena pravilnika do 2023. godine.