* Kriza izazvana pandemijom značajno poremetila tržište poljoprivrednih proizvoda

* Energenti i gorivo glavni generatori poskupljenja proizvodnje

* Sektor stočarstva cenovno ne može da prati trend poskupljenja

 

Na svetskom tržištu cene ratarskih kultura već mesecima obaraju rekorde, a ništa nije bolja situacija ni kod nas. Soja beleži najviše cene u proteklih nekoliko godina, čak i cele poslednje decenije, a identična je situacija i sa pšenicom, kukuruzom, suncokretom... Za trgovce na berzama, izvoznike, ali i za same proizvođače, sve što se  dešava sa cenama poljoprivrednih proizvoda predstavlja veliko iznenađenje, a mnogi su zatečeni situacijom koja vlada na tržištu već više od godinu dana.

 Uprkos relativno dobrim cenama koje dobijaju za svoje proizvode,  proizvođači su ipak zabrinuti – sa cenama su istovremeno značajno skočili i troškovi repromatrijala, goriva...

 – Kako god okreneš, oduzmeš i dodaš, opet smo na istom, što bi rekli sportisti: "Ista meta, osto odstojanje". Računica troškova i dobra zarada, koliko god mislili ili želeli drugačije, ne idu ruku pod ruku, kaže Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika, koja pod svojim okriljem okuplja poljoprivrednike iz oko 40 udruženja iz cele Srbije. 

 Berzanski stručnjak i agrarni analitičar Žarko Galetin iz Novog Sada ocenjuje da je značajan cenovni generator, čak i ključni, koji je cene pomerio naviše – psihološki faktor prouzrokovan korona krizom.

 – Došli smo do toga da se i dalje ne zna kada će rast cena stati, kako će se država, pa i sami proizvođači u svemu tome ponašati. Prve reakcije zemalja na krizu izazvanu virusom korona bile su mere ograničenja i zabrane izvoza, odnosno uvozno-izvozne takse. Veliki proizvođači bojali su se da ode previše robe napolje, da se ne ugroze domaća tržišta i zalihe, a uvoznici s druge strane i dalje prave pritisak, kaže Galetin.

 Podseća na činjenicu da je za godinu i po dana cena kukuruza porasla 40-50 odsto, soje i više... Sve se to neminovno odražava na troškove, posebno u stočnom sektoru. 

– Ova sutuacija sada već dugo traje. Očekivalo se da će u nekom trenutku rast stati ali, evo vidimo, sve više se usložnjava. Kompletna psihologija tržišta se promenila i sve je otišlo na viši nivo. Nije bilo toliko fundamentalnih, suštinskih razloga da cene budu tako visoke koliko je kriza izvana pandemijom virusom Covid-19 proizvela strah od neizvesnosti: šta će biti, koliko će trajati, kako će uticati na svetsku ekonomiju, objašnjava Galetin.

Ovaj agrarni analitičar ukazuje i na još jednu važnu činjenicu – da su kukuruz i soja na petogodišnjem minimumu kada je reč o zalihama u odnosu na potrošnju.

– To jeste ozbiljna stvar koja je uticala da kukuruz i soja budu na svetskom tržištu cenovno tako visoko, ocenjuje Galetin.

 Agroanalitičar sa dugogodišnjim iskustvom Milan Prostran iz Beograda smatra da će cene poljoprivrednih proizvoda rasti sve dok poskupljuju energenti, uz sve otažavajuće faktore vezane za pandemiju.

 – Cena mineralnih đubriva, usled poskupljenja i nestašice, kao i gasa u odnosu na lane su gotovo upetostručene. Za ratare je to, uz konstantno poskupljenje goriva, enormno veliki trošak, što sve doprinosi da proizvodnja nije jeftina. Samim tim su i cene žitarica visoke. Sve ovo negativno se prelama na stočarstvo koje cenovno ne može da prati ovaj trend poskupljenja, zbog čega mnogi stočari odustaju od proizvodnje, kaže Prostran. 

 Poljoprivrednci su manje-više jedinstveni u stavu da veće cene nisu zalog za radovanje. Ratar Saša Atanacković iz Turije smatra da poljoprivrednici nemaju mnogo vajde od viših cena jer su svi inputi enormno porasli, a subvencije za gorivo proletos pred samu setvu smanjene sa 5.200 na 4.000 dinara.

 – U situaciji kada se cenovni ringišpil neprekidno okreće, najbolje, čini se, prolaze (pre)kupci razne robe. Poljoprivrednici su, iako su cene otišle nagore, praktično na istom, kaže Atanacković dodajući da iako obrađuje oko 40 hektara zemlje, uprkos dobrim cenama svojih proizvoda, nije uspeo da od zarade izdvoji sredstva za kupovinu neke od potrebnih poljoprivrednih mašina.

 Prilagođavanje tržištu i cenama za poljoprivredne proizvođače uvek je teži čin od same proizvodnje. Trgovina je "teren" na kome se, što je činjenica, poljoprivrednici usled neupućenosti i nedostatka pravih informacija najlošije snalaze. Neretko su, mimo svoje volje, sa svojim proizvodima uvučeni u trgovačke i berzanske transakcije i, po nepisanom pravilu, od sigurnih dobitnika postaju gubitnici. Nevični trgovini i trgovačkim igrama, čast izuzecima, većina proizvođača sporije reaguje na promene na tržištu. To im se neretko obija o glavu i umanjuje očekivanu zaradu. 

 Kako je poljoprivreda izložena brojnim izazovima, kao i tržišnim rizicima, što se ne može uvek kontrolisati, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić smatra da država, i u ovakvoj i sličnim situacijama mora da stane uz proizvođače, pruži im odgovarajuću cenovnu sigurnost za njihove proizvode.

 – Zalažemo se za osnivanje Nacionalnog garantnog fonda. Njegovim formiranjem želimo da se poljoprivrednicima, posebno malim, osiguraju  cene i garantovan prihod. Svake godine ratar bi unapred znao cenu i, ukoliko tržišna cena za određeni proizvod iz bilo kog razloga bude niža od utvrđene, iz fonda bi se isplaćivala razlika, rekao je Krkobabić. 

 Uvek je bilo i biće kao što je to sada slučaj (ne)zadovoljnih proizvođača u bilo kom segmentu poljoprivrede. Svetske berze i slobodno tržište sa svojom realnošću takvom kakva jeste određuju pozicioniranje svakog proizvoda, njegovu potražnju i, naravno, cenu. Iako se, svedoci smo, situacija sa pandemijom u svetu pa i kod nas sve više pogoršava, snabdevenost poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima još uvek je na zadovoljavajućem nivou. Najteže je stočarima i zato nadležni sa stimulacijama i pomoći moraju učiniti mnogo više da prevaziđu posledice aktuelne pandemije korone.

K. Rajević