Velika neizvesnost roda i cena

Datum kreiranja četvrtak, 19 avgust 2021 13:25

* Procene Udruženja "Žita Srbije": rod kukuruza za 27-30 odsto manji od lanjskog, dovoljno za domaće potrebe, manje zrna za izvoz

* Cena suncokreta nepoznanica, soja dosta postradala, 200.000 tona manje od očekivanog roda

* Udruženja poljoprivrednika traže da cena kukuruza bude 30, suncokreta 60, a soje 80 dinara za kilogram

Suša je ovog leta baš udarila! Usevi na njivama širom Srbije danima već podgorevaju i u stanju su konstantnog temperaturnog šoka. Kukuruzu je svakako najteže, soja je, čini se, u još lošijem stanju, suncokret, čija žetva počinje za desetak dana, koliko-toliko se drži, repi je preko potrebna vlaga, a plodovi u voćnjacima zasušuju... Stručnjaci tvrde da, kad bi kojim slučajem kiša u ovom momentu padala danima, već je dobrano zakasnila, jer je šteta na usevima praktično nepopravljiva.

Usevi su u priličnoj meri desetkovani i prognoze prinosa su dosta pesimističke. Grube računice ukazuju da ćemo samo na kukuruzu, koji je zasejan na preko milion hektara, izgubiti bezmalo milijardu evra, kako na prinosu, tako i na smanjenom izvozu, a ništa bolja prognoza nije ni sa ostalim kulturama. Direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje žitarica i uljarica "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla je da suša nije istog intenziteta kao prethodnih godina i nije jednako pogodila sve delove Srbije.

Na osnovu trenutne situacije na poljima, u ovom udruženju prognoziraju da će ovogodišnji rod kukuruza biti za 27-30 odsto manji u odnosu na prošlogodišnjih rekordnih osam miliona tona i prinos od 8,1 tone po hektaru. Očekivani prosečan prinos kukuruza, naglasila je Savovićeva, biće 5,9 tona po hektaru, a ukupan rod "težak" manje od šest miliona tona.

- Za naše potrebe neophodno je od 4,6 do 4,7 miliona tona, što u situaciji u kojoj se nalazimo nije sporno, ali ćemo zato imati manje kukuruza za izvoz, oko 1,6 miliona tona, a samim tim i slabiju deviznu zaradu, istakla je Sunčica Savović.

Računice ratara

Što se tiče stanja u atarima lokalnih samouprava, "žuto zrno" već godinama dominira u žabaljskom ataru, koji se prostire na 31.000 hektara. Ratari iz ove opštine kažu da je dugotrajan sušni period uticao na to da kukuruz ne izgleda dobro i da se sigurno ne mogu očekivati visoki prinosi.

- Šteta od suše praktično je nepopravljiva, a prinose koje očekujemo u zavisnosti su od poteza ratara i od toga kako je ko uložio i obrađivao zemlju. Od tri do pet tona po hektaru je neki realan prinos, koji se može očekivati, rekao je Vladimir Čonkić, zamenik predsednika Opštine Žabalj.

Kakva su očekivanja žabaljskih ratara kada se radi o otkupnoj ceni "žutog zrna"?

- Svakako bi trebalo da bude veća od 25 dinara za kilogram, a čak ni ta cena za nas nije prihvatljiva, kada je uporedimo sa troškovima za mineralno đubrivo, semena i hemiju za tretiranje, koja je znatno poskupela, rekla je proizvođač Mirjana Šerkov.

Žetva suncokreta trebalo bi da krene za desetak dana. Uprkos suši, rod je relativno dobar, a ratari sa zasejanih 215.000 hektara u Vojvodini mogu da očekuju prosečan prinos od oko tri tone po hektaru. Poljoprivrednike u ovom momentu najviše interesuje koliki će biti prinosi i, naravno, cena zrna. Lane je, podsetimo, kilogram suncokretovog zrna na kraju žetve bio 35,5 i 36 dinara, ali je najveći broj ratara rod prodao za tri, četiri dinara manje. Cena je u međuvremenu drastično porasla i ovog proleća stigla čak do 48,8 dinara za kilogram bez PDV-a.

U predstojećem otkupu, ratari se nadaju boljoj ceni, da će kilogram zrna koštati najmanje 50 dinara bez PDV-a. Predsednik Agrarne komore poljoprivrednika Srbije Nenad Manić kaže da su prinosi banatskih poljoprivrednika neujednačeni i različiti od njive do njive.

– Ko je više uložio u agrotehniku, svakako će imati bolji rod i može se nadati i boljoj zaradi, naveo je Manić, dodajući da je većina zemljoradnika sa otkupljivačima za novo zrno sklapala ugovore po 48 dinara bez PDV-a.

Manić smatra da će suncokret u žetvi dostići višu cenu od 50 dinara bez PDV-a.

- Kada rod bude kompletno skinut, kilogram novog zrna će se, po mom mišljenju, kretati od 54 do 55 dinara bez PDV-a, a na konačnu cenu umnogome će uticati lošiji rod kukuruza i soje, koji neće biti ni približan lanjskom, zaključio je Manić.

Malo soje za izvoz

Kada se radi o soji, koja je zasejana na oko 250.000 hektara, procenjuje se da će prinos zbog suše biti smanjen sa prosečnih tri na 2,2 tone po hektaru.

- U ovom momentu procene idu u pravcu da će ukupan rod soje biti "težak" oko 550.000, dok smo prošle godine imali 732.000 tona. To praktično znači da je suša "obrala" gotovo 200.000 tona sojinog zrna, rekla je Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije".

Najveći deo proizvedene soje kod nas ide za industrijsku preradu. Zna se da je za domaće tržište potrebno obezbediti oko 500.000 tona.

- Sa prošlogodišnjim zalihama, sasvim sigurno, bez obzira na osetno slabiji rod, imaćemo dovoljno sojinog zrna za naše potrebe, a za izvoz bi trebalo da ostane oko 150.000 tona, rekla je Savovićeva.

Već sada je sasvim izvesno da je suša napravila dar-mar na njivama i da će mnogi poljoprivrednici ostati bez očekivanih prihoda. Tim povodom, ovih dana oglasila su se pojedina udruženja i asocijacije proizvođača. Od nadležnih državnih organa traži se da se utvrde razmere suše i izađe sa konkretnim merama pomoći.

Očekivanje pomoći od države

Predsednik Udruženja "Paor" Miroslav Grubanov iz Crepaje smatra da Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede treba hitno da reaguju s obzirom na to da, kako stručnjaci tako i poljoprivrednici, očekuju umanjen rod na njivama i do 50 odsto.

- Smatramo da u predstojećem otkupu minimalna cena kukuruza treba da bude 30, suncokreta 60, a soje 80 dinara za kilogram. Takođe, očekujemo da "Vode Vojvodine" umanje račune za odvodnjavanje, da se na godinu dana zamrzne plaćanje svih kredita poljoprivrednika kod banaka, kao i da se za jesenje radove odobri kupovina 50 litara regresiranog dizela po hektaru, po ceni od sto dinara, kaže Grubanov. Napominje da sve ove mere moraju da budu ozvaničene i donesu se najkasnije do 1. septembra kako bi poljoprivrednici rasterećeni obavili sve poslove na njivama.

U iščekivanju da nadležni povuku neke poteze i donesu mere koje bi pomogle poljoprivrednicima da prebrode posledice suše, stručnjaci sa dosta skepse gledaju na budućnost. Kažu da je suša, ovakva kakvu imamo, samo jedan od pojavnih oblika globalnih klimatskih promena. Sveobuhvatne stručne analize, kao i mere protiv njih, kod nas, na žalost, još ne postoje, kao ni razrađeni model ponašanja u slučajevima ekstremnih vremenskih uslova, u ovom slučaju suše.

U borbi sa klimatskim promenama, prestrojavanja u hodu su nužna, kako nadležnih državnih organa, tako i samih poljoprivrednika. Poljoprivrednici, kao i u većini zemalja EU, treba da prihvate osiguranje kao obaveznu stavku u planiranju troškova proizvodnje. Neke od osiguravajućih kuća, svesne realnosti u poljoprivredi koju donose klimatske promene, već imaju polisu osiguranja od suše, koja će, na osnovu ovogodišnjih iskustava, proizvođačima biti sve potrebnija.

K. Rajević

OD POSLEDNJIH 20 GODINA, ŠEST SUŠNO

Jedna od osnovnih karakteristika klimatskih promena koje Republički hidrometeorološki zavod beleži jeste povećan broj tropskih dana i sve duži toplotni talasi.

- I ovo leto ima sve atribute sušne godine, kojih je u poslednje dve decenije bilo šest – 2000, 2003, 2007, 2012, 2015. i 2017, u proseku svaka treća, četvrta godina. Najsušnija i za poljoprivrednike najpogubnija, sa štetom većom od dve milijarde dolara, bila je 2012. godina, rekao je Goran Pejanović iz Nacionalnog klimatskog sektora pri RHMZ.