* Borovnica beleži konstantan porast obima proizvodnje, a takođe i izvoza koji je tri puta povećan i količinski i vrednosno
 
Protekla 2020. biće upamćena kao godina koja je umnogome promenila naše živote. Voćari će je pamtiti ne samo po koroni, koja ih je na početku godine sve uplašila, nego i po neizvesnosti kako će poslovati zbog ograničenja kretanja radnika i nesigurnosti plasmana robe preko granice i neizvesnosti na tržištu.
– Uprkos svim tim činjenicama, godina je završena bolje nego što su se voćari nadali. Bila je to jedna dobra godina, sa prinosima  koji su za većinu  voćnih vrsta  bili u granicama višegodišnjeg proseka ili i iznad njega. I  kvalitet je bio solidan, ocenjuje dr Nenad Magazin, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Nažalost, bilo je i problema. Početkom  vegetacije bilo je mraza,  što je kod nekih voćnih vrsta prouzrokovalo izmrzavanje, prvenstveno  kajsije, a delimično i  trešnje.  
Prof. dr Magazin kaže da je bilo problema i sa cenama. U nekim delovima Srbije otkupna cena višnje je bila niska za male proizvođače, i cena  kupine je bila ispod očekivanja. 
Za razliku od ovih voćnih vrsta, naše najzastupljenije voće – jabuka i malina, od kojih se ostvaruje najveća izvozna korist, imale su vrlo dobre cene u protekloj godini i taj trend se nastavlja i dalje.
Praveći rezime, naš sagovornik je istakao da  2020. količinski  nije izvezeno kao prethodne godine kod većine voćnih vrsta, ali po ostvarenom prihodu po kilogramu vrednost izvoza je daleko veća. 
– Svetao primer svakako je borovnica koja beleži  konstantan porast obima proizvodnje, a takođe i izvoza koji je tri puta povećan i količinski i  vrednosno, ističe naš sagovornik. 
Analizirajući vremenske prilike tokom godine, prof. dr Magazin je podsetio da je, osim mraza koga je bilo na početku, godina bila blaga, bez velikih ekstrema. Nepogoda nije bilo, što je puno značilo proizvođačima. 
– Ušli smo u zimu, kada voćke miruju. Lepo zimsko vreme voćari koriste za rezidbu. S obzirom na to da ima puno novih podignutih zasada, a obučenih iskusnih rezača je sve manje, te da bi stiglo sve da se obavi na vreme, s rezidbom se počinje ranije, još u novembru, decembru, kaže prof. dr Magazin i podseća da period rezidbe traje sve do cvetanja.
 Ipak, objašnjava, postoji redosled kada se koja voćna vrsta orezuje. Najbolje bi bilo da se sve voćne vrste režu u martu, ali  nije tako. Zimsku raniju rezidbu pri niskim temperaturama bolje podnose jabučaste voćne vrste, kod kojih rane bolje zarastaju nego kod koštičavih, te se one režu u ovom periodu.
Da bi voćari bili uspešni, moraju da prate savremene tehnologije. Naš sagovornik kaže da su se do sada pojedine vremenske nepogode uspešno rešavale intervencijama koje su bile moguće na malom prostoru. Protivgradni sistem zaštite je postao efikasan s protivgradnim mrežama, a naša država pomaže njihovom razvoju. Tako su savremeni zasadi jabuka i borovnica kod nas nezamislivi bez protivgradnih mreža. Međutim, grad nije jedina nepogoda sa kojom se susreću proizvođači.
Veliki problem u budućnosti će predstavljati mrazevi u fazi cvetanja. Zato ozbiljno treba sagledati na koji način može da se pomogne proizvođačima da savladaju ovaj problem. Preporuka je da se instaliraju različiti sistemi zaštite od mraza – antifrost, vetrogeneratori, zaštita grejanjem ili  zadimljavanje. 
Prof. dr Magazin je podsetio da su se proizvođači dugo opirali i postavljanju protivgradnih mreža, jer su to smatrali skupom investicijom. Ali kako je država počela da sufinansira njihovo postavljanje, danas je savremeni zasad bez njih nezamisliv. Tako i borba protiv mraza treba da postane uobičajena mera. Da bi se postigao željeni efekat,  preventiva je najbolja. To, između ostalog, podrazumeva da treba saditi voćne vrste na odgovarajuću lokaciju tamo gde su one manje sklone izmrzavanju.
Kod nas se radi na rejonizaciji voćarske proizvodnje kako bi se izbegle nepotrebne štete. Projekat finansira Ministarstvo poljoprivrede, a tim stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu daće predlog rejonizacije voćnih vrsta ne samo u Vojvodini, nego i u zapadnoj i centralnoj Srbiji.
– Kako je naše voćarstvo izvozno orijentisano, da bismo mogli da ponudimo kvalitetan proizvod na izbirljivom svetskom tržištu, neophodno je ulagati u nove tehnologije čuvanja, brzog rashlađivanja, pakovanja, koje će omogućiti veće prisustvo našeg svežeg voća na svetskim pijacama. To je posebno važno jer se otvaraju nova tržišta, na primer, za jabuku azijsko i afričko, kaže prof. dr Nenad Magazin, ističući da  bi tako trebalo da bude i sa drugim voćnim vrstama. 
Tamara Gnip