* Asocijacija stočara Srema i Mačve od Ministarstva poljoprivrede traži zaštitu vitalnih interesa svojih članova
* Ekstraprofit i najveću zaradu ostvaruju uvoznici svinjskog mesa, klanična industrija i veliki trgovinski lanci
 
Planetarna pandemija virusa korona, pojava afričke kuge svinja, zatvaranje velikog kineskog tržišta, višak tovljenika u EU, nekontrolisani uvoz i manja potražnja, pogotovo u HoReCa sektoru (hoteli, restorani, kafići), glavni su uzročnici koji su u 2020. godini doveli do  velikog pada cena svinjskog mesa na domaćem tržištu.  Cena tovljenika i dalje je u konstantnom padu,  a trenutno  se kreće 120 do 140 dinara za kilogram žive mere, što je 20 do 40 dinara ispod  proizvodne. Stočari su zbog svega što ih je zadesilo u velikom problemu i preko svojih udruženja  obraćaju se nadležnim državnim organima i traže pomoć od njih.
Usled izuzetno teškog materijalnog položaja u kome su se našli ne svojom krivicom, članovi Asocijacije stočara Srema i Mačve uoči Nove godine uputili su  resornom ministru poljoprivrede pismo sa zahtevom da Ministarstvo poljoprivrede zaštiti njihov vitalni interes. Posebno su ogorčeni što država, uprkos brojnim apelima da se obuzdaju apetiti uvoznika, i dalje dozvoljava uvoz svinjskog mesa sumnjivog kvaliteta. Tvrde da je lane uvezeno gotovo milion svinja, iako su obori domaćih proizvođača puni. Podsetimo, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), od početka godine do kraja septembra za  uvoz mesa i mesnih prerađevina, uglavnom iz zemalja Evropske unije, plaćeno je 116 miliona, a u isto vreme od izvoza je zarađeno gotovo dvostruko manje – 67,5 miliona evra.
– Na svu muku sa uvozom poslednjih meseci, znatno  su poskupele žitarice, posebno kukuruz, sojina sačma... što je još više opteretilo proizvodnju  i stvorilo dodatne troškove.  Sa važećom otkupnom cenom koju diktiraju velike klanice i otkupljivači, većina stočara osuđena je na propast i odustajanje od  dalje proizvodnje, kaže Zoran Erić, predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve, čijih 6.000 članova godišnje proizvedu oko pola miliona tovljenika.
Vlada i Ministarstvo poljoprivrede se povodom zahteva sremsko-mačvanskih stočara još zvanično nisu oglasili. A kako stručnjaci vide mogućnost da država  pomogne stočarima da izađu iz cenovnog lavirinta, a da  administrativnim merama ne utiču na tržište?  
– Država proizvođačima daje  subvencije, ali ne čini ništa drugo da uvoz koliko-toliko  amortizuje, svede na podnošljivu meru, što se odražava na njihov materijalni položaj i lošu tržišnu poziciju, smatra agroanalitičar Milan Prostran.
Problemi u svinjarstvu, podseća Prostran, nisu od juče, a poslednjih godina javljaju se ciklično, svakih pet-šest meseci, što mali i srednji proizvođači sve teže podnose.
– Ceh liberalizacije i potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i  pridruživanju sa EU,  praktično se najviše prelomio preko njihovih leđa. Pandemija virusa korona, sa globalnim poremećajima na svetskom i evropskom tržištu, dodatno je usložila njihov položaj, zbog čega bi državni organi morali hitno da reaguju setom mera i pomoći, dodaje Prostran.
Činjenica je da su mali i srednji proizvođači svinjskog mesa potpuno nezaštićeni. Prepušteni  su tržišnim (ne)prilikama, kao i oscilirajućom  otkupnom cenom, što dovodi do ne malih  gubitaka i neisplativosti proizvodnje. Jeste država uvela podsticajna sredstva za svakog  proizvedenog tovljenika, povećala  davanja za priplodne krmače sa 7.000 na 10.000 dinara, ali ono što još  nikako ne  uspeva jeste da  obuzda  apetite uvoznog lobija, kao i klanica. Jer, očito je, svima njima  isplativije je da zamrznuto meso kupe negde u inostranstvu i ostvare zarade na razlici cena, ne vodeći pritom nimalo računa o kvalitetu uvezenog mesa,  kao i  interesima domaćih proizvođača.
Asocijacija stočara Srema i Mačve u pismu Ministarstvu poljoprivrede navodi da su naše dve velike klanice već neko vreme, što se može lako proveriti, prestale da uzgajaju i kolju svinje sa svojih farmi. Isplativije im je, kažu, da meso uvezu i  prerade ga i tako iznesu na tržište.
– Klanična industrija i  veliki trgovački lanci u ovom momentu, za razliku od proizvođača,  imaju rezerve u mesu i novcu za najmanje šest meseci.  Ako nam država ne pomogne, ne preostaje nam ništa drugo nego  da tovljenike damo u bescenje kako bi kako-tako došli do nekog novca za dalju proizvodnju, ili da definitivno odustanemo od bilo kakvog tova i preorijentišemo se na drugu vrstu delatnosti u poljoprivredi, novode u pismu stočari Srema i Mačve.
Predsednik Asocijacije Erić kaže da su stočari kao primarni proizvođači i učesnici u  reprodukcionom lancu "od njive do trpeze" u ovom momentu praktično jedini  gubitnici.
– Ekstraprofit i najveću zaradu ostvaruje klanična industrija, a pogotovo veliki trgovinski lanci. Zato smo pokrenuli  inicijativu da  se, dok traje pandemija i tržište se koliko-toliko ne stabilizuje, deo ostvarenog ekstraprofita usmeri u fond za pomoć stočarima. Odgovora na našu inicijativu još uvek nema, ističe Erić.
Proizvođači svinja  u novu godinu ulaze sa velikom neizvesnošću i strepnjom.  Muči ih  da  li će, pod ovim tržišnim uslovima i "makazama cena", ako i dalje potraju, uopšte moći da dođu do "živog novca", održe tov i opstanu. Bolji poznavaoci prilika u našem svinjarstvu, bez obzira na trenutnu situaciju, tvrde da  dugoročno rešenje za  uzgajivače svinja postoji i ogleda se u vertikalnom povezivanju i međusobnoj solidarnosti  proizvođača stočne hrane, klaničara i trgovaca. U ovom momentu to, zbog dijametralno različitih interesa učesnika reprodukcionog lanca, izgleda neostvarljivo, ali svakako da treba pokušati. Republička, ali i pokrajinska Privredna komora mogle bi i trebalo da  budu most povezivanja i uspostavljanja novog modela saradnje u proizvodno-prerađivačko-trgovačkom lancu. Kao uzor može da posluži danski model, u kome interesi svih učesnika lanca nisu suprotstavljeni  već, u cilju opstanka na tržištu, svi imaju korist i izvesniju budućnost.
K. Rajević   
 
KVOTE ZA UVOZ MESA? 
 
Sremsko-mačvanski stočari  od nadležnih državnih organa traže da se, kao što je to nedavno urađeno u vinskom sektoru, uvedu kvote na uvoz zamrznutog mesa, kao i prelevmani na uvoz prerađevina. Takođe predlažu da se uvede progresivno oporezivanje za sve uvoznike koji probiju odobrene kvote.
– Dok klaničari i trgovinski lanci  na uvozu i prodaji ostvaruju ekstraprofit, mali i srednji proizvođači gase svoju proizvodnju. Ako se ovaj po nas poguban trend  nastavi, domaće svinjarstvo vrlo brzo doživeće potpuni krah. Zato od nadležnih državnih organa tražimo da preduzmu sve što je u njihovoj moći da se cena tovljenika vrati na  nivo održive, ekonomski isplative proizvodnje,  navodi se u pismu Asocijacije stočara Srema i Mačve upućenom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.