* Proizvođači nezadovoljni jer se cena mleka ne menja već pet godina, a inputi u proizvodnju sve više rastu                                                                                                  
* Pojedine mlekare, u zavisnosti od predate količine i kvaliteta, imaju različite otkupne cene za proizvođače
* Premiranje po kvalitetu moguće tek nakon donošenja Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2021. godinu


Mlekarski sektor u Srbiji već duže vreme posluje pod velikim pritiskom, čemu najviše doprinosi liberalizovano tržište, povećan uvoz mleka i mlečnih proizvoda, kao i složena situacija sa pandemijom virusa korona. Uprkos subvencijama po grlu (25.000 dinara) i premiji (sedam dinara) po svakom isporučenom litru mleka koje dobijaju od države, stočari su konstantno nezadovoljni aktuelnom otkupnom cenom. Ona se, u zavisnosti od kvaliteta mleka, u ovom momentu kreće od 31 do 37 dinara za litar, a samo veliki proizvođači u mogućnosti su da od mlekara izdejstvuju bolju cenu.
Farmeri tvrde da je računica u proizvodnji mleka sve lošija. To je, kažu, vidljivo naročito poslednjih meseci zbog izraženog rasta cena hrane za životinje. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na isti period 2019. godine stočna hrana poskupela je 12,5 odsto sa tendencijom daljeg rasta.
– Trenutno su cene ratarskih proizvoda, posebno soje i kukuruza, takve da je aktuelna otkupna cena 31-32 dinara premala, a 50 dinara za litar mleka bi bila potpuno realna. Nisam siguran da će otkupljivači, pogotovo sada u eri pandemije, pristati da nam udovolje i zbog povećanih troškova ishrane krava koriguju cene nagore. Svako u mlečnom lancu gleda svoju računicu, ali uglavnom sve tržišne neprilike manje-više prelamaju se preko naših leđa, kaže proizvođač Igor Aresenov iz Filića kod Novog Kneževca, koji obrađuje oko 40 hektara zemlje ali, uprkos tome, teško uspeva da hrani 50 muznih grla.

Ukrupnjavanje proizvodnje

Privredna komora Srbije objavila je da se godišnje na našima farmama proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka, a da svega nekoliko mlekara praktično drži 70 odsto proizvodnje i otkupa. Primetno je da se proizvodnja poslednjih godina rapidno ukrupnjava i da proizvođači sa manjim brojem grla sve teže opstaju na tržištu. Nije tajna, a to stočari i ne kriju, da pojedine mlekare, u zavisnosti od predate količine i, naravno, kvaliteta, imaju različite otkupne cene. Tako, na primer, u somborskom "Somboledu", po internom pravilniku koji su doneli, jedna cena važi za dnevni otkup do hiljadu litara, a druga za farmere koji predaju preko te brojke.
– Otkupljivačima je količina veoma važna, ali isto tako i kvalitet. Kada se radi o određivanju klase mleka po kvalitetnim grupama, često dolazi do razmimoilaženja mlekara i proizvođača, pri čemu farmeri najčešće izvuku deblji kraj, kaže Dragan Nišić, generalni sekretar Centralnog udruženja odgajivača goveda simentalske rase, dodajući da veruje da će situacija u tom pogledu biti mnogo bolja kada proradi Nacionalna laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka u Batajnici, čiji su kapaciteti od aprila stavljeni na raspolaganje nadležnim državnim organima za borbu protiv virusa korona.
Stočar Mikloš Balaša iz Čantavira, sa godišnjom proizvodnjom od dva miliona litara mleka, spada u sam vrh proizvođača u Srbiji. Za isporučenu količinu, ali i kvalitet, dobio je brojne nagrade i priznanja od mlekara i udruženja stočara.
– Cena mleka se ne menja već pet godina, a inputi u proizvodnju sve više rastu. Podsticaji po hektaru za proizvodnju hrane su simbolični, a premija od sedam dinara za svaki isporučeni litar mleka, bez obzira na kvalitet, jednaka je za sve. Isto tako od nas proizvođača mlekare traže da imamo odgovarajući kvalitet mleka, kako bi bili zadovoljeni svi propisani standardi. To je u redu, ali za to su potrebna velika ulaganja za koje većina mojih kolega stočara nije spremna. Ne zato što ne žele da investiraju u dalju proizvodnju, već objektivno, iz finansijskih razloga to nisu u mogućnosti, kaže Balaša, apelujući na nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da se sistem subvencionisanja i premiranja u mlečnom sektoru racionalizuje i stimuliše kvalitet.

Loš položaj malih proizvođača

I proizvođači i otkupljivači jedinstveni su u stavu da je za postizanje bolje otkupne cene, uz predatu količinu, veoma bitan kvalitet mleka. Resorni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović još početkom godine najavio je realizaciju premiranja mleka po kvalitetu. Zbog usložnjavanja situacije sa pandemojom virusa korona i zauzetosti laboratorije u Batajnici, uzorkovanje i testiranje mleka na traženi kvalitet prolongirano je do daljeg.
Imajući celokupnu situaciju u vidu, kao i neizvesnost trajanja pandemije i stabilizovanja proizvodnje i tržišta, u udruženjima stočara kažu da je teško očekivati da najavljeni sistem premiranja proizvođača po kvalitetu skoro zaživi.
– To se sigurno neće desiti pre izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i donošenja Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2021. godinu. Bez obzira na sve objektivne okolnosti, od Ministarstva poljoprivrede očekujemo da obećanje o premiranju proizvođača mleka po kvalitetu krene da se realizuje već u prvoj polovini naredne godine. To je u okolnostima koje nisu nimalo lake jedan od osnovnih preduslova za podsticaj proizvodnje, oživljavanje i sveukupnu stabilizaciju poslovanja mlečnog sektora, kaže Nišić.
Prestrojavanja u mlečnom govedarstvu i insistiranje mlekara na količini, a pogotovo kvalitetu, najviše pogađa male proizvođače sa pet–šest grla. To se naročito odnosi na one koji nemaju dovoljno svoje zemlje već je uzimaju u zakup, (do)kupljuju hranu, plaćaju matičenje i sve skuplje veterinarske usluge...
– Na liberalizovanom tržištu, sa sve većom ponudom, mali proizvođači teško da mogu pozitivno da posluju i opstanu, čak i sa znatno većom otkupnom cenom od sadašnje. Jedno od rešenja za njihov opstanak jeste da se, od predaje sirovog mleka, preorijentišu na izradu raznih vrsta sireva, čija proizvodnja je znatno isplativija, kaže agroanalitičar Milan Prostran.

Šansa u proizvodnji sireva

Da je proizvodnja sireva velika šansa za male proizvođače, navedeno je i u nedavano usvojenom Nacionalnom programu za preporod sela Srbije.
– Proizvodnja mleka za male proizvođače je isplativa, ali samo ako se udruže u specijalizovane zadruge za proizvodnju sireva sa zaštićenim geografskim poreklom. Objekti za izradu sireva mogu da budu zanatske radionice u porodičnoj varijanti ili mini-mlekare. I u jednom i drugom slučaju ulaganja nisu velika, a država će podržati svaku inicijativu za udruživanje stočara i podizanje sirara, jasno je naznačeno u Nacionalnom programu za preporod sela Srbije, koji je orjentir rada novoformiranog Ministarstva za selo.
U mlečnom sektoru, sa liberalizacijom tržišta, prestrojavanje očito sve više uzima maha. Ogleda se to pre svega u ukrupnjavanju i osavremenjavanju proizvodnje, što od proizvođača zahteva veća ulaganja. Mali proizvođači, iako još uvek čine većinu, polako ali sigurno gube bitku sa velikim proizvodnim sistemima, pogotovo u prilagođavanju strogim kriterijumima kvaliteta i standarda mleka. Ministarstvo poljoprivrede mora da prepozna i pronađe najadekvatniji način da nagradi kvalitet mleka, ali isto tako i da vodi računa o opstanku malih porodičnih gazdinstava. Smanjivanje subvencija ili ukidanje premija, o čemu se već odavno šuška, direktno bi uticalo na njihovu održivost, kao i sveukupno stanje u mlečnom sektoru.

K. Rajević


PULUTVRDI SIREVI DOMINIRAJU U UVOZU

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost uvoza proizvoda od mleka u 2019. godini bila je 96,6 miliona evra, odnosno 30,9 odsto više nego u 2018. godini. Tome je najviše doprineo uvoz jeftinih polutvrdih sireva (68,3 miliona evra) iz zemalja Evropske unije.
Poznavaoci prilika u mlečnom sektoru kažu da se mleko i mlečni proizvodi uvoze iz dva razloga. Prvi je što pojedine mlekare imaju svoje firme u okolnim zemljama i na taj način, preko stranih trgovačkih lanaca, plasiraju svoje proizvode. Drugi razlog je da nekih proizvoda, kao što je mleko u prahu i određene vrste sireva, nema dovoljno, pa smo prinuđeni da ih uvozimo.