* Zbog naglog pada otkupne cene, 140-160 dinara za kilogram žive mere svinja, stočari ne mogu da pokriju troškove proizvodnje 
* Stopirani izvozni aranžmani junećeg mesa, tovljačima obećana pomoć od dva miliona evra i premije po grlu
* Znatno opala proizvodnja i prodaja živinskog mesa, kao i ribe
 
Usled pandemije korona virusa, sektor stočarstva, proizvodnje i prerade mesa, ozbiljno je uzdrman. Već nekoliko meseci prisutne su velike turbulencije u govedarstvu, posebno u tovu i plasmanu junadi, ali i proizvodnji i prodaji svinja, živine, ribarstvu. Zbog povećanog uvoza i nemogućnosti očekivanog izvoza, pogotovo utovljene junadi, došlo je do značajnog pada cena na domaćem tržištu, što je mnoge stočare dovelo u veoma nezavidnu situaciju.
- Proizvođači svinja u Sremu su u ozbiljnom problemu zbog naglog pada otkupne cene, koja se trenutno kreće od 140 do 160 dinara za kilogram žive mere. To je ispod svih relevantnih troškova proizvodnje, tako da su stočari praktično prinuđeni da odustaju od daljeg tova, a pomoći od države još uvek nema, rekao je Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika Srema i Mačve, izražavajući zabrinutost zbog prekomernog uvoza svinjskog mesa i prerađevina, što umnogome otežava poslovanje domaćim proizvođačima.
U Privrednoj komori Srbije potvrđuju da je za prvih šest meseci uvezeno mesnih proizvoda za 73,2, a izvezeno bezmalo dvostruko manje, za 29,5 miliona evra. 
- Najviše se uvozi zamrznuto svinjsko meso iz Španije, Nemačke, Hrvatske, Mađarske i Holandije. Uglavnom uvozimo skuplje proizvode, a jeftinije izvozimo, mahom konzervisane. Zanimljivo je da je u ovom periodu za 45 odsto povećan uvoz polutrajnih kobasica, kojih kod nas imamo u većim količinama, ali očito je da se, bez obzira na cenu, uvoznicima to isplati, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.
 Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da Srbija ne bi trebalo da slepo sledi uvozni trend, jer to u velikoj meri ugrožava domaću proizvodnju i proizvođače svinja.
- Dešava se da svinjsko meso uvoze čak i pojedini veći trgovinski lanci, najviše iz Hrvatske, koji imaju svoje markete kod nas, kaže Prostran, dodajući da je neophodno da se, u cilju zaštite domaćih proizvođača, znatno pooštri kontrola uvoza svinjskog mesa. 
 
Subvencije po grlu goveda
 
Zbog ograničenog izvoza u Tursku, trenutno su najugroženiji proizvođači junećeg mesa, koji su, ni krivi ni dužni, postali kolateralna šteta nametnute situacije izazvane pandemijom korona virusa. U ovom momentu, domaće klanice i otkupljivači, usled evidentnih tržnih viškova koji se procenjuju na najmanje 12.000 grla, otkupnu cenu bikova umanjuju i do 1,6, a za nešto kvalitetnija grla plaćaju 1,85-1,90 evra za kilogram.
Stočare je, da podsetimo, nakon višegodišnjeg zastoja, privuklo da odvažnije krenu u proizvodnju bikova to što su subvencije po grlu sa 10.000 povećane na 15.000 dinara. Uz to, država je sa Turskom 2018. godine sklopila izvozni aranžman po kome je godišnje u ovu zemlju trebalo da se isporuči najpre 5.000, a zatim i 10.000 tona goveđeg mesa. Samo u toj godini Turcima je prodato 3.609 tona za blizu 20 miliona evra, ali već naredne, 2019. godine izvoz je, iz još uvek nepoznatih razloga, obustavljen. Od tada praktično nastaju problemi domaćih proizvođača sa plasmanom govedine preko ovlašćenih klanica.
Trenutna situacija, kao i perspektiva na tržištu junadi, za stočare nije ni malo obećavajuća. Izvoz u Tursku i Kinu je gotovo potpuno stao, jer su se tamošnji uvoznici, usled povoljnije cene, orijentisali na junetinu iz Brazila i Argentine, a samo neznatne količine odlaze kupcima u Italiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Viškovi utovljenih grla takođe su sve prisutniji i u zemljama regiona, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i u Poljskoj. Uz sve ovo, usled pandemije korona virusa, znatno je opala potrošnja i tražnja za goveđim mesom, a najviše u turističkoj privredi.
Tovljači junadi u ovom momentu jedinu nadu vide u setu mera pomoći koje je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Iz Udruženja ”Agroprofit”, koje zastupa proizvođače tovnih junadi, apeluju na stočare da ne žure sa prodajom utovljenih grla. Država bi, po rečima Čedomira Kece, koordinatora aktivnosti u Udruženju ”Agroprofit”, u najkraćem vremenskom roku trebalo da kao pomoć odobri dva miliona evra. Tim sredstvima stimulisao bi se otkup junadi i proizvođačima isplatile premije 30.000-35.000 dinara po grlu. Da li će i kada doći do realizacije otkupa ostaje da se vidi, ali nesumnjivo je da sve što se dešava oko plasmana grla negativno utiče na ukupno stanje u tovnom govedarstvu i produbljuje  nepoverenje proizvođača.
 
Neblagovremeni otkup - veći troškovi
 
Opšta situacija sa korona virusom takođe se odrazila i ima negativan uticaj na proizvodnju i prodaju živinskog mesa i jaja. Živinari se sve više žale na slabiju potrošnju i plasman.
- Najveći broj proizvođača upućen je na prodaju mesa, ali i jaja, hotelima, restoranima, maloprodajnim objektima, koji su sve donedavno bili zatvoreni ili su radili sa ograničenim radnim vremenom. Veliki problem predstavlja neblagovremeni otkup, što zbog produžene ishrane pilića proizvođačima stvara dodatne troškove, rekao je Rade Škorić, predsednik Poslovne zajednice za živinarstvo, uz napomenu da se u Srbiji pre pandemije na dnevnom nivou klalo 200.000 pilića, ali da taj broj poslednjih meseci dosta varira. 
Ništa bolja situacija nije ni u ribarstvu. Ovom delatnošću kod nas je obuhvaćeno 9.000 hektara, a svake godine proizvodne površine ribnjaka se smanjuju, na šta utiču mnogi faktori.
- Pandemija korona virusa doprinela je da najveći broj ribnjaka proda svega 30 odsto planiranog ulova i to se negativno održava na poslovanje. Uskršnji post, pa zatim i zabrana rada restorana, uslovili su da potražnja za ribom naglo opadne, što je sve uticalo na proizvodnju i potrošnju, tako da je u ribnjacima ostalo stotinak tona neprodate ribe, rekao je Željko Đanić iz ribnjaka ”Kapetanski rit”, jedan od boljih poznavalaca stanja u ribarstvu kod nas.
 
Ribari bez podmlatka
 
 Da li i u kojoj meri država pomaže da se stanje u ribarstvu popravi i proizvođači stimulišu?
 - Postoje mere države koje subvencionišu revitalizaciju starih i izgradnju novih ribnjaka, i to je ohrabrujuće. Ipak, sve je to nedovoljno, a posebna nevolja je što mladi nisu zainteresovani da se bave uzgojem ribe, iako je zarada mnogo bolja nego u drugim sektorima stočarstva, kaže Đenić, koji se plaši da će se slatkovodno ribarstvo naći u još većem problemu ako se mladi ne stimulišu da rade na uzgoju ribe. 
 Pandemija korona virusa u korelaciji sa višegodišnjim problemima vezanim za domaće stočarstvo očito je u još većoj meri produbila krizu u ovom sektoru. Veća ponuda, restriktivni izvoz, kao i slabija potrošnja mesa doprineli su da proizvođači budu u još težoj poziciji nego pre izbijanja pandemije. Zato u ovom momentu, kada im je teže nego ikada, stočari od države s pravom očekuju set mera koje bi trebalo da koliko-toliko pomognu da se sektor stabilizuje, mirnije dočeka jesen i novi ciklus proizvodnje. Za novu Vladu i Ministarstvo poljoprivrede, na samom startu, pomoć stočarima biće jedan od prioritetnijih zadataka i nadamo se da ona neće izostati. Ne bude li tako, domaćem stočarstvu, opterećenom brojnim problemima, ne piše se dobro.
K. Rajević