* Eksport goveđeg mesa u Tursku i Kinu potpuno stao, a stvoreni višak na tržištu spustio otkupne cene do čak 1,6 evra za kilogram
* Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju set mera pomoći stočarima
Rastuća pandemija virusa korona, i u svetskim i u domaćim  razmerama, donela je  velike nevolje poljoprivrednicima s plasmanom proizvoda, a najviše, čini se, stočarima. Zbog ograničenog izvoza  to posebno osećaju proizvođači junećeg mesa koji su, ni krivi ni dužni, postali kolateralna šteta nametnute situacije. U ovom momentu domaće klanice i otkupljivači, usled evidentnih tržnih viškova koji se procenjuju na 10.000 do 12.000 grla,  otkupnu  cenu bikova  umanjuju na čak 1,6, a za nešto kvalitetnija grla plaćaju 1,85–1,90 evra za kilogram.
Zbog svega što se trenutno dešava na tržištu, proizvođači junadi su s pravom  ogorčeni i od nadležnih državnih organa zahtevaju pomoć i zaštitu svojih interesa.
 – Do  pre samo nešto više od pola godine  za kilogram junadi  stočari su dobijali  2,10–2,33 evra, a  sada sa cenom koja  se nudi ne mogu da pokriju ni osnovne troškove tova, a  kamoli da imaju zaradu. To je veliki udarac za nas tovljače,  od koga  se sigurno nećemo brzo, lako, a ni  jednostavno oporaviti, kaže Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika Srema, napominjući da su proizvođači goveda,  zavedeni  većim stimulacijama po grlu i  primamljivim izvoznim aranžmanima, po ko zna koji put  ostavljeni na cedilu, i prepušteni sami sebi.
Povodom teškog stanja u kome su se našli stočari, tovljači goveda, saopštenjem i pismom Ministarstvu poljoprivrede oglasilo se i Udruženje ”Agroprofit” u čijem sastavu je i grupacija odgajivača kvalitetnih tovnih rasa junadi.
–  Apsurdno je da sve  što se u poslednje vreme događa na tržištu junadi, kao i sa izvoznim aranžmanima, dolazi  u  trenutku kada Ministarstvo poljoprivrede svesrdno podstiče nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Upravo je u toku  realizacija  donete uredbe  na osnovu koje gazdinstva opredeljena za tovno govedarstvo mogu da, na osnovu zvanično podnetog zahteva,  dobiju pet miliona dinara za nabavku priplodnih grla, navodi se u saopštenju ovog udruženja i istovremeno apeluje na  nadležne državne organe da se tovljačima junadi pomogne da prebrode ovu tešku situaciju.
Stočare je, da podsetimo, nakon višegodišnjeg zastoja da odvažnije krenu u  proizvodnju tovne junadi,  privuklo što su  subvencije po grlu sa 10.000 povećane na 15.000 dinara. Uz to, država je sa Turskom 2018. godine sklopila izvozni aranžman na osnovu kojeg je godišnje u ovu zemlju trebalo da se isporuči najpre 5.000, a zatim i 10.000 tona goveđeg mesa. Samo u toj godini Turcima je prodato 3.609 tona za blizu 20 miliona evra, ali već naredne 2019. izvoz je, iz još uvek nepoznatih razloga, obustavljen i od tada praktično nastaju problemi domaćih proizvođača s plasmanom govedine preko ovlašćenih klanica.
Analizirajući stanje  u našem tovnom govedarstvu, stručnjaci smatraju da je (pre)ambiciozan plan izvoza goveđeg mesa za Tursku i Kinu  uneo ne samo pometnju na domaćem tržištu već  i među  same stočare.
– Proizvođači su se ne svojom voljom našli u takozvanom izvoznom vakuumu s obzirom na to da nije ispoštovana i realizovana ugovorena izvozna kvota. Utovljenu junad, koja je u međuvremenu  porasla i dostigla željenu telesnu masu, niko nije mogao da preuzme. Stvoreni tržišni višak  učinio je da su domaće klanice  znatno snizile otkupnu cenu, a država je, kako bi  pomogla stočarima, do sada već tri puta omogućila preko Republičkih robnih rezervi razmenu  junadi (6.000 grla) za kukuruz,  po ceni koju bi stočari manje-više dobili da su je predali ovlašćenim klanicama za izvoz, kaže  agroanalitičar Milan Prostran, dugogodišnji predsednik Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Trenutna situacija, kao i perspektiva na tržištu junadi, za stočare nije nimalo obećavajuća. Izvoz u Tursku i Kinu je  potpuno stao, jer su se tamošnji  uvoznici, zbog povoljnije cene, orijentisali na junetinu iz Brazila i Argentine, a samo neznatne količine  odlaze kupcima u Italiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Viškovi utovljenih grla takođe su sve više prisutni i u zemljama regiona Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini,  kao i Poljskoj.  Osim toga,  usled pandemije virusa korona, znatno je opala potrošnja i tražnja za goveđim mesom, a najviše u  turističkoj privredi jer su mnogi hoteli i restorani ovog leta zatvoreni zbog nepovoljne epidemiološke situacije.
Kriza u tovnom govedarstvu, čini se, za proizvođače nikad nije bila teža. Prema procenama klaničara i trgovaca potrajaće, u zavisnosti od razvoja situacije sa epidemijom virusa korona, najmanje još dva-tri meseca. Tek tada  se, na osnovu svega što se trenutno dešava na tržištu, po oceni stručnjaka, može očekivati blagi oporavak sektora i porast otkupne cene. Ne treba zaboraviti da će junad koja je sada dospela za isporuku prerasti poželjnu telesnu masu, pa će i cena biti manja, a stočari će imati dodatni trošak hraneći ih. 
 Da li će i u kojoj  meri država u međuvremenu uspeti da ”odmrzne” izvozne aranžmane ili pronađe nova tražišta, ostaje da se vidi. Sigurno je da se, uzimajući u obzir sve okolnosti, do rešenja neće nimalo lako doći. Tovljači junadi u ovom momentu, za brži oporavak i nastavak tova, jedinu nadu  vide u  setu mera pomoći koje je najavio resorni ministar poljoprivrede, a podršku je dao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.  Kako je rečeno, čeka se samo formiranje nove Vlade da bi se najavljene mere usvojile i u što kraćem roku realizovale.
K. Rajević