* Svakodnevne kiše odlažu žetvene radove, što će, kako ocenjuju stručnjaci, sigurno uticati na količinu i kvalitet roda
* Očekuje se da ukupan rod bude ”težak” 2,5 miliona tona, a prosečan prinos 4,5 tona po hektaru
* Otkupljivači se još nisu izjasnili o otkupnoj ceni, a ratari smatraju da ne bi smela da bude ispod 22 dinara za kilogram
 
Junske kiše koje padaju bezmalo svaki dan zaustavile su ratare u očekivanom početku žetve ječma i pšenice. Po mišljenju stručnjaka, sav rod ječma već je, kao i svake godine u ovo vreme, trebalo da bude skinut i uskladišten, ali vremenske neprilike to nisu dozvolile. Ista je situacija i sa prognoziranim datumom početka žetve pšenice (24-25. jun) koja će, po svemu sudeći, kasniti najmanje nedelju dana.
– Lane smo prve otkose imali 24. juna, a sada, zbog prevelike vlage na žitnim poljima, ne očekujemo da žetva krene pre 30. juna. Žetveni radovi će se, po svemu, odužiti, a u zavisnosti od parcele do parcele i zasejanih sorti, sigurno će uticati kako na količinu, tako i kvalitet zrna. Generalno, očekujemo prosečne prinose. Jedna trećina roda će biti vrhunska, druga solidna, a treća ispodprosečna, rekao je Radivoje Jevtić, rukovodilac Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Kakva je trenutna situacija, kombajni će u žitna polja moći da uđu tek krajem meseca. Ako kiše, koje meteorolozi i dalje najavljuju, potraju još koji dan, start žetve može se očekivati tek početkom jula.
– Žetveni radovi usled učestalih kišnih dana neplanirano kasne na teritoriji cele Srbije. To će se, svakako, negativno odraziti kako na prinos, tako i sam kvalitet zrna. Ipak, gledajući u globalu, ne treba strahovati za ukupan rod jer će, bez obzira na trenutnu vremensku situaciju, pšenice ipak biti dovoljno za naše potrebe, pa i za izvoz, smatra Vukosav Saković, direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza pšenice ”Žita Srbije”.
 
Bačka žitna polja bolja od banatskih
 
Saković optimizam gradi na činjenici da je pod pšenicom jesenas zasejano 570.000 hektara. Udruženje ”Žita Srbije” početkom juna je, sa sertifikovanim uzorkovačima na terenu, kao i u razgovoru sa proizvođačima i stručnjacima, utvrdilo stanje pšenice, kao i očekivani kvantitet i kvalitet roda.
 – U ovom momentu procena je da bi ukupan rod trebalo da bude ”težak” 2,5 miliona tona, a prosečan prinos 4,5 tona po hektaru. To je otprilike na nivou nekog prosečnog petogodišnjeg prinosa, koji se već godinama manje-više u žetvi ponavlja, istakao je Saković, podsećajući da je u protekloj deceniji samo 2016. godine, koja je bila izuzetno rodna, ostvaren rekord od 5,1 tonu po hektaru. 
 Saković takođe tvrdi da uoči žetve proizvođači generalno nisu nezadovoljni stanjem roda, ali svesni su da će im novonastala vremenska situacija doneti gubitak od sedam do deset odsto. 
 – Trenutno najlošije stanje sa pšenicom je u srednjem Banatu, pogotovo na poljima od Zrenjanina ka Žitištu, gde ratari ne mogu očekivati dobre prinose. Mnogo bolja situacija je u južnoj i zapadnoj Bačkoj, i tu proizvođači mogu računati na rod od pet, pa i više tona po hektaru, kaže Saković.
 
Licitiranje cenom zrna
 
Ratare osim visine i kvaliteta prinosa u ovom momentu, naravno, najviše interesuje otkupna cena sa kojom još niko od velikih, ali ni malih otkupljivača nije izašao u javnost. Kao i svake godine pred žetvu, svakodnevno se spekuliše i licitira cenom zrna. Planovi otkupljivača su, doduše nezvanični, da plate 16–18 dinara po kilogramu.
 – U ovom momentu zaista ne znamo kolika će biti otkupna cena. Na osnovu iskustva poslednjih godina, veoma je nezahvalno uoči žetve izlaziti sa bilo kakvom prognozom otkupne cene. Ima dosta faktora koji utiču na nju, a pogotovo sada kada je, zbog prevelike vlažnosti, kvalitet zrna u opadanju, kaže Nikola Puljić iz kompanije ”Mat agrar”. 
Pojedina udruženja poljoprivrednika smatraju da ovogodišnja otkupna cena ne bi smela da bude manja od 22 dinara.
– Naša računica jasno ukazuje da je to cena koja pokriva uloženo u proizvodnju, ali čisto sumnjam da su otkupljivači spremni da u ovom momentu po toj ceni plate rod. Republička direkcija za robne rezerve još uvek nije izašla sa ponudom za otkup, a ako se to desi, ponuđena cena svakako će biti reper za sve otkupljivače, smatra Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata. 
 U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da otkupna cena, koju pojedini otkupljivači više stidljivo nego javno najavljuju, 16–18 dinara za kilogram pšenice obezvređuje uložena sredstva i trud ratara. Po kalkulaciji cene koštanja koju ZSV po ustaljenoj tradiciji svake godine objavljuje uoči žetve, proizvodna cena pšenice novog roda treba da bude 21,06 dinara za kilogram na prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru, a prodajna 23,17.
– Cena je realna i izvedena je na bazi ukupnih troškova u individualnom sektoru. U odnosu na lane, poskupelo je gorivo, kao i troškovi repromaterijala i mašinskih usluga. Posebno je bilo dodatnih troškova u zaštiti pšenice, kaže Petar Radić, savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine.
 
Dileme ratara oko prodaje
 
Kada su u pitanju proizvodne cene u domaćinstvima, one se razlikuju od gazdinstva do gazdinstva, prvenstveno u zavisnosti od ulaganja i primenjenih agrotehničkih mera. Stoga mnogim proizvođačima nije svejedno, na osnovu uloženog, koja će biti cena zrna. Ratar Saša Atanacković iz Turije zasejao je desetak hektara, primenio sve agrotehničke mere, i očekuje prosečan prinos od oko pet tona.
– Uzimajući u obzir sve troškove, po mojoj računici otkupna cena ne bi smela da bude manja od 21 dinar. Znajući prilike na tržištu, nisam siguran da će to u ovom momentu biti ostvarljivo, kaže Atanacković, koji će najveći deo roda predati na lager, a deo prodati jer su mu potrebna sredstva za dalju proizvodnju.
 Koliko su u ovom momentu i u kojoj meri silosi spremni za otkup pšenice?
– Svi naši skladišni kapaciteti spremni su da prihvate sve ponuđene količine pšenice koje zadovoljavaju osnovne parametre kvaliteta. Cena je još uvek nepoznanica i verujem da će biti formirana uoči same žetve, ili nakon završetka, kada se bude znalo kojom se količinom roda raspolaže, kaže Zdravko Šajatović, direktor Poslovnog udruženja ”Žitounije”, koja okuplja 14 najvećih otkupljivača u Vojvodini.
 Žetva kasni, uslovi su takvi kakvi su, ali u svakom slučaju sveukupni rod biće dovoljan za domaće potrebe, a u zavisnosti od kvaliteta zrna –  biće i za izvoz. Zbog nestabilnog vremena ratari opravdano strahuju u kakvom će stanju biti požnjeveni rod. Posebno ih muči otkupna cena, jer najveći broj onih koji žive od zemlje s nestrpljenjem očekuju ”prve novce”, koje će uložiti u dalju proizvodnju.
 K. Rajević
 
REPUBLIČKE ROBNE REZERVE BEZ OTKUPA?
 
Mnoge proizvođače pšenice u ovom momentu najviše zanima da li će Republička direkcija za robne rezerve otkupiti izvesne količine ovogodišnjeg roda. U Republičkim robnim rezervama kažu da za takav potez čekaju odluku Vlade i Ministarstva poljoprivrede.
– U ovom momentu nemamo nikakvu zvaničnu potvrdu ili konkretnu informaciju da li će uopšte i koje količine pšenice novog roda biti otkupljene. Ukoliko se to dogodi, Produktna berza je, kao i uvek, spremna da taj posao odradi, kaže Miloš Janjić, direktor novosadske Produktne berze.