* Proizvođači, ali i stručnjaci, u nedoumici - da li da seju ranije ili kasnije hibride kukuruza 
* Ratare najviše zabrinjava manjak vlage u zemljištu i poskupljenje inputa za 20 do 30 odsto
* Zadruge spremne, ali prisutna je bojazan da će veoma mali broj proizvođača moći sam da isfinansira prolećne radove
 
Neuobičajeno blaga  zima znatno je ubrzala  pripremne radove, kao i  ugovaranje setve jarih kultura. A kako će se odvijati setveni radovi, znaće se već polovinom marta kada bi, po agrotehničkim rokovima, trebalo da počne setva šećerne repe. Iako je bilo najava da će proizvođači slatkog korena, zbog niske cene, smanjiti površine, situacija se u tom pogledu u poslednjem mesecu znatno izmenila. Pojedine šećerane su podigle otkupnu cenu sa 34 na 36 evra po toni, a proizvođačima se besplatno nudi i 50 odsto semena. U Poslovnom  udruženju za industrijsko bilje kažu da će proizvođači slatkog korena naći povoljnu računicu, tako da očekuju da  repom bude zasejano od 40.000 do 45.000 hektara.
Ratari kažu da je stanje s vlagom u zemljištu kudikamo bolje nego lane, ali je daleko od zadovoljavajućeg. Očekivali su  da će, kao što je i bilo najavljeno, padavine krajem februara koliko-toliko popraviti situaciju i da će zemljište biti  spremno, ali...
-  U ovom momentu vremenske prilike su povoljne, ali i dalje je prisutna dilema da li, s obzirom na propisane agrotehničke rokove, setvu treba početi ranije nego što je uobičajeno. S obzirom na vremenske prilike i lanjsko iskustvo sa sušom, blizu smo odluke da sa setvom kukuruza ranih grupa zrenja krenemo već polovinom marta, kaže ratar Mile Zarin iz Jaše Tomića. 
 Jedan od mlađih proizvođača Saša Atanacković iz Turije  kaže da  je na njivama već odradio dobar deo posla, a pripremio je i dovoljno semena i đubriva.  U ovom trenutku brine ga jedino nedovoljna vlažnost zemljišta.
- Zemlja je prilično suva iako sam sve učinio da primenom preporučenih agrotehničkih mera i adekvatnom mehanizacijom koliko-toliko sačuvam bar površinsku vlagu. Poučen iskustvom od prošle godine, ovog proleća opredeliću se za setvu ranijih hibrida kukuruza, kaže Atanacković. 
Napominje da zbog tvrdog zemljišta očekuje znatno veću potrošnju  goriva  od planirane.
Stručnjaci su oprezni s preporukama koje se odnose na početak setvenih radova zbog manjka snežnih padavina i stanja vlage u zemljištu. Takozvani dubinski depoi, iz kojih biljke crpe vlagu, usled blage zime i neznatnih  padavina, polako se isrpljuju, a površinski slojevi zemljišta  još uvek su poprilično tvrdi.
-  To će ratarima  umnogome otežati  setvene radove jer je, zbog jače otpornosti zemljišta, potrošnja goriva  veća za čak 20 odsto, čime se povećavaju i troškovi proizvodnje. Veći je i procenat lomova delova i kvarova na traktorima što, takođe, nije beznačajno u ukupnom troškovniku setve, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran. 
On naglašava da  suvo zemljište može  značajno da utiče na umanjenje prinosa svih ratarskih kultura.
Meteorolozi najavljuju da će u narednih mesec dana vreme manje-više služiti ratare, ali oni iz iskustva znaju da je svaka dugoročna prognoza nezahvalna. Evidentno je da poljoprivrednici već uveliko kalkulišu i prave planove  setvene strukture na svojim i njivama u zakupu. Stručnjaci najavljuju da će niske otkupne cene pojedinih žitarica  praktično odrediti setvenu strukturu.
- Kukuruz i soja bi, prema procenama, trebalo da budu zasejani na približno istim površinama kao lane, ali će zato suncokreta, sudeći prema sadašnjem opredeljenju ratara, biti znatno manje. Iako su u ovom momentu prerađivači spremni da proizvođačima za ovu uljaricu plate i 300 evra po toni, među ratarima i dalje vlada nepoverenje, rekao je Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije". 
Istakao je da, zbog sve veće  svetske cene suncokretovog ulja, treba očekivati da će  do početka setve mnogi proizvođači promeniti svoj stav.  
Ratari u bačkopalanačkoj opštini, po tradiciji, najviše su okrenuti setvi kukuruza i  soje, i te kulture  će i ovog proleća zauzeti najveće površine.
- Proizvođače u ovom momentu najviše brine poskupljenje od 20 do 30 odsto  semena, đubriva i sredstava za zaštitu. To znači da će setva za toliko biti i skuplja od lanjske, kaže Miroslav Ivić, član Opštinskog veća,  zadužen za resor poljoprivrede.
Banatski paori, razočarani niskim otkupnim cenama ratarskih proizvoda, kao i  skupim inputima, takođe su u velikoj dilemi šta i na kojoj površini da seju. 
- Ne možemo mi da proizvedemo toliko koliko otkupljivači  mogu da nam daju nisku cenu. Soja se otkupljuje za 35 dinara, a semenska je 110 dinara. Litar nafte staje kao 10 kilograma pšenice, pa se pitam gde je tu računica, kaže razočarano poljoprivrednik Miroslav Grubanov iz Crepaje. 
On će, bez obzira na sve nedaće, na svojim njivama posejati najviše kukuruz.
U Asocijaciji poljoprivrednika, koja okuplja oko 40 udruženja iz cele Srbije, smatraju da će se nepovoljni vremenski uslovi negativno odraziti na setvu jarih kultura.
-  Staro je pravilo: kakva je setva takva će, na kraju, biti i  žetva. Nepovoljni uslovi će, bez sumnje, doprineti još skupljoj proizvodnji, kaže Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika, naglasivši da skupo gorivo, bez obzira na minimalnu pomoć države,  i dalje predstavlja najveći trošak za paore.
 U većini zemljoradničkih zadruga u Vojvodini na vreme  su pripremili mehanizaciju  i  sav  potreban repromaterijal za setvu.
- Evidentno je da je, u ovom trenutku, nedovoljno vlage u zemljištu najveći problem za zadruge i njihove kooperante. To se, naravno, negativno odražava na ukupne troškove poljoprivrednika koji će, ukoliko u najskorije vreme ne bude većih padavina, sigurno biti znatno veći od planiranih, rekao je savetnik za proizvodna pitanja u Zadružnom savezu Vojvodine Patar Radić. 
Napomenuo je da je trenutno na terenu najteža situacija u Zapadnobačkom okrugu, gde su zadrugari, zbog manjka zemljišne vlage, posebno zabrinuti.
U jednoj od najboljih zadruga u Vojvodini OZZ "Bečej", sa više od 400 kooperanata, kažu da će predstojeća setva za sve ratare zbog besparice biti dosta teška. Najviše zbog slabog lanjskog roda  i niske cene ratarskih kultura.
- Već sada odgovorno mogu da tvrdim da će biti problema s finansiranjem prolećne setve na odloženo. Sve cene repromaterijala, sa zaduženjem za jesen, dobili smo izražene u evrima. One su  od 15 do 20 odsto  veće nego kad bi se, da su mogućnosti poljoprivrednika takve, platilo odmah, kaže Miroslav Glavaški, direktor OZZ "Bečej",  izražavajući bojazan da će veoma mali broj proizvođača moći sam da isfinansira prolećne radove u poljima.
Nedostatak vlage, skuplji inputi, kao i gorivo, najviše brine poljoprivrednike pred predstojeću setvu jarih kultura. Da li će setveni radovi krenuti ranije nego što to nalažu agrotehnički rokovi, ostaje da se vidi. Mnogo je nepoznanica i dilema pred najvažnijim poslom u godini za poljoprivrednike, ali oni su na to već navikli. Sigurno je samo, kako kažu ratari, da zemlja neće biti u parlogu, pa makar na kraju  bili i na gubitku.
K. Rajević
 
MILION HEKTARA POD KUKURUZOM
    
Procene stručnjaka je da će, bez obzira na  nedostatak padavina i suvo zemljište, planirani obim setve ipak biti ostvaren.
- I ove godine kukuruz će, na osnovu procene poljoprivrednika, biti dominantna ratarska kultura. Očekuje se setva na 950.000 do milion hektara. Soja će uobičajeno zauzeti  230.000-240.000, dok je površina za setve šećerne repe i suncokreta  potpuno neizvesna, rekao je  Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije".