* Većina mladih na selu se sve više okreće organskoj proizvodnji, uključujući lekovito i aromatično bilje, potom cvećarstvu, pčelarstvu, proizvodnji specifičnih vrsta sireva,  agroturizmu...
 
Sva dosadašnja istraživanja pokazala su da od ukupnog broja onih koji se profesionalno bave poljoprivredom kod nas, mladi čine svega šest odsto. Po nekim procenama Ministarstva poljoprivrede, broj mladih u Srbiji kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda i imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo iznosi 20.000, pa čak i manje. To praktično znači da, u odnosu na ukupan broj upisanih gazdinstava (ima ih više od 600.000), broj onih koji se isključivo bave  poljoprivredom ne prelazi ni pet odsto. Iz tih razloga poslednjih godina na republičkom, a posebno na pokrajinskom nivou, preduzimaju se mere pomoći mladim poljoprivrednicima  za njihov opstanak na selu.  
Generalno, mladi u seoskim sredinama, kao i oni koji dolaze iz grada da se bave poljoprivredom, sebe ne vide kao klasičnog poljoprivrednika, koji na njivi i u štali radi od jutra do mraka. Većina njih želi da proba neku novu proizvodnju koja bi im omogućila da budu konkurentni na tržištu i nezavisni od velikih  proizvodnih grupacija i trgovinskih lanaca. Mahom se opredeljuju za neki oblik agrobiznisa, na primer organsku proizvodnju, uključujući lekovito i aromatično bilje, potom za cvećarstvo, pčelarstvo, uzgoj povrća u plastencima, proizvodnju peleta,  agroturizam... 
Među mladima, kako u centralnom delu Srbije tako i u Vojvodini, interesovanja za pojedine grane proizvodnje u poljoprivredi su različita. Činjenica je da dosta njih uglavnom  nastavlja porodičnu tradiciju, ili se, što je češći slučaj, okreću potpuno novim proizvodima i tehnologijama, razvijajući time novi oblik agropreduzetništva. Takav je slučaj i sa mladim bračnim parom Jelenom Marić i Aleksandrom Stepanićem, koji su, bez velikog znanja u oblasti  stočarstva, počeli da se bave  proizvodnjom kozjeg sira, najpre u Srbobranu, a zatim u Krušedolu. Na farmi  imaju 250 grla koza i ovaca i dnevno prerađuju oko 1.000 litara kozjeg i ovčijeg mleka. Oko 20 odsto proizvodnje, odnosno sireva, izvoze pod brendom "carpe diem".
 - Trenutno smo u fazi priprema za takozvanu digitalnu komercijalnu prodaju. Svako ko ima interes da preporuči ili unapredi proizvodnju postaje naš potencijalni poslovni partner, rekao je Stepanić. Napominje da kao proizvođači sireva od 2014. godine sarađuju sa velikim trgovinskim lancima i da im trend prodaje ide uzlaznom putanjom.
Da nove tehnologije u poljoprivredi pružaju šansu mladima u agrobiznisu, svojim primerom potvrđuje i Srđan Radin iz Stapara. Jedan je od retkih poljoprivrednika u Srbiji za koga se može reći da je, za sedam godina, otkako primenjuje sistem akvaponije, ovladao proizvodnjom koja ne zahteva zemljanu podlogu za uzgoj povrća.
- Akvaponija je zatvoreni sistem kruženja azota u kome riba đubri biljku, a biljka čisti vodu za ribu. Voda se upumpava iz rezervoara sa ribom u pošljunčane posude za uzgoj biljaka, koje iz nje koriste sve hranljive materije potrebne za rast. Ceo taj proces je dosta složen i zahteva  znanje, pažljiv rad i stalnu kontrolu, ali je ekološki i u svakom drugom smislu isplativ, kaže Radin.
Hidroponika i akvaponija svakako spadaju u nova tehničko-tehnološka rešenja za  vertikalnu proizvodnju biljaka, posebno povrća i voća. O ovim rešenjima kod nas se relativno malo zna i, za sada, nema puno onih koji se odlučuju za ovakvu vrstu proizvodnje. 
Milan Bulajić iz Bačke Palanke na porodičnom  imanju istovremeno se bavi ratarskom proizvodnjom, a od pre pet godina i pčelarstvom.  Za novi posao, kaže, opredelio se iz radoznalosti, ali je vrlo brzo shvatio sve prednosti pčelarstva.
 - Za mlade na selu koji nemaju puno zemlje pčelarstvo je velika šansa za ozbiljan agrobiznis, ali uz uslov da to iskreno žele i vole. Zahvaljujući podsticajima i pomoći koji država poslednjih godina daje, trenutno 800 dinara po košnici, pčelarstvo  kod nas postaje ozbiljan biznis. Istovremeno se otvara mogućnost da se promoviše med i svi ostali pčelinji proizvodi, rekao je Bulajić. On je počeo sa  20, a uskoro će  imati stotinu košnica i  namerava da  taj broj još poveća. 
Ovi i slični primeri ukazuju na to da  mladi na selu, uz odgovarajuću podršku roditelja, ali i države, mogu da pronađu sebe u poljoprivredi i agrobiznisu. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu prepoznao je mlade kao buduće nosioce razvoja i barjaktare promena u tehničko-tehnološkom razvoju poljoprivrede. U poređenju sa 2016. godinom,  kada je svega 20 odsto mladih koristilo sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kreiranjem mere podrške za mlade poljoprivrednike i dodelom 250 miliona dinara bespovratnih sredstava, taj procenat prošle godine značajno je povećan, na 68 odsto. Ove godine mladi poljoprivrednici u Pokrajini koji žele da se bave agrobiznisom, na konkursu koji je u toku, takođe  mogu da računaju na pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u ukupnom iznosu 270 miliona dinara. 
 - Najvažnije je da mlad poljoprivrednik ima ideju, biznis-plan i jaku volju da uspe u onome za šta se opredeli. Nastojaćemo da se za svakog zainteresovanog pronađu finansijska sredstva  i obezbedi neophodna podrška za pokretanje agrobiznisa, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog  sekretara za poljoprivredu, uz napomenu da je to jedan od načina da se izvrši generacijska obnova i zaustavi sve izraženiji trend napuštanja sela.
K. Rajević
 
PREPOZNATLJIVI PROIZVODI 
 
Podrška mladim poljoprivrednicima da ostanu na selu i razviju svoj agrobiznis dolazi sve više od raznih fondacija, na primer od Ane i Vlade Divca, pa sve do udruženja mladih poljoprivrednika. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) smatra da mladima koji samostalno odluče da se bave agrobiznisom država treba da pomogne da razviju pre svega svoj brend, izgrade  marketing i obezbede plasman prepoznatljivih proizvoda.
-  Svaki početak je težak, a jedan od najvećih problema za mlade je što nemaju dovoljno vrednu imovinu za obezbeđenje kredita i početak proizvodnje. SUMP je uputio predlog Ministarstvu poljoprivrede da država preuzme jedan deo troškova obezbeđenja, ili da to u ime njih učine alternativne finansijske institucije iz zemlje ili inostranstva, kaže Aleksandar Milovanović, generalni sekretar SUMP-a.