* Zakup na barem 20 godina, redovne kontrole plodnosti, pravo prečeg korisnika za naučne institucije neki su od predloga za izmenu postojećeg zakona o poljoprivrednom zemljištu

Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu trebalo bi da se uredi oblast gazdovanja ovim resursom, a najviše ima primedbi na raspolaganje oranicama koje su u državnoj svojini. Posebno mesto  u  raspodeli državnih njiva imaju naučnoistraživačke ustanove, fakulteti, stručne službe, semenarske kuće, koji se bave naučnoistraživačkim radom, ali i proizvodnjom semena. Prema aktuelnom zakonu,  školama, poljoprivrednim stručnim službama i socijalnim ustanovama može da pripadne na korišćenje bez plaćanja naknade do 100 hektara, a visokoobrazovnim ustanovama, odnosno fakultetima i naučnim institutima čiji je osnivač država i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija najviše do 1.000 hektara.

U praksi je čest slučaj da ustanove na korišćenje dobijaju znatno manje površine  od maksimalno predviđenih zakonom i to je nešto što se ponekad pojavljuje kao ograničavajući faktor u  njihovom radu. Parcele koje dobijaju na korišćenje su neretko raštrkane, što otežava organizovanje ove zahtevne proizvodnje. Međutim, mnogo  veći problem predstavlja rok na koji se dodeljuje zemljište, jer je on isuviše kratak da bi se organizovala odgovarajuća, kvalitetna proizvodnja. Neretko je prethodni korisnik  lošom agrotehnikom iscrpeo zemljište, pa na njemu ne mogu da se ostvare odgovarajući kvalitet i prinos.

To je bio jedan od razloga da Semenarska asocijacija Srbije, zajedno s Privrednom komorom Srbije, u Regionalnoj privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga u Novom Sadu organizuje skup s namerom da okupi stručnjake koji će dati svoje viđenje mogućeg uređenja korišćenja zemljišta, posebno onog u državnoj svojini. Sastanak je održan s ciljem da se sastavi lista predloga i uputi radnoj grupi  resornog ministarstva koja treba da predloži izmenu zakona. Sastanku su, između ostalih, prisustvovali i predstavnici novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtrarstvo, kompanije Chemical Agrosava i novosadske Poljoprivredne stanice.

- Zemljište koje se koristi za semensku proizvodnju, koja je strateški važna za Srbiju, mora da se pripremi na odgovarajući način i treba da se obezbedi izolacija od okolnih parcela. Sve to je mnogo lakše uraditi ako se iz godine u godinu  ovaj posao obavlja na istom zemljištu, jer su ulaganja velika. Ne može se za samo jednu godinu adekvatno pripremiti zemljište kojim neko prethodno nije gazdovao na odgovarajući način. Važno je i da zbog  kvalitetnog praćenja proizvodnje parcele budu u blizini institucije koja se bavi proizvodnjom semena, objašnjava dr Vladimir Mihajlov iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i kaže da Institut strahuje i od restitucije, jer, kako je istakao, zakon propisuje da se onima kojima ne mogu da budu vraćene parcele čiji su bili vlasnici vrati neko drugo zemljište.  Površine koje Institut obrađuje posebno su interesantne baš iz razloga što se u njih mnogo ulaže.

Koliko je semenarska proizvodnja važna za privredu jedne zemlje objasnio je dr Nenad Vasić iz kompanije Chemical Agrosava, naglasivši da Srbija, s prosečno 10.000 hektara semenske proizvodnje suncokreta i kukuruza, godišnje ostvari prihod od najmanje 130.000.000 evra.

-   Semenari u Francuskoj na raspolaganju imaju  oko 93.000 hektara i vrednost proizvodnje od 1,7 milijardi evra. Primeri iz zemalja u okruženju takođe potvrđuju da se semenarstvu kao profitabilnoj proizvodnji poklanja velika pažnja. Mi, pri tome, imamo izuzetno dobre agroekološke uslove za organizovanje ove proizvodnje, rekao je Vasić i napomenuo da se od semenske proizvodnje ostvaruje znatno veća dobit u poređenju s nekim drugim koje smatramo izvoznom šansom.

Treba imati na umu, kako je rekao, da se sa semenom prodaje i nauka koja je u njega ugrađena, za razliku od sirovih  poljoprivrednih proizvoda koje najčešće nudimo tržištu.

Ono o čemu se nedovoljno govori jeste plodnost zemljišta, koja je sve ugroženija zbog nedomaćinskog odnosa prema ovom neobnovljivom resursu.

- Tokom poslednjih 100 godina poljoprivredna proizvodnja je značajno unapređena, ali je istovremeno degradirano zemljište. Za oko pola veka, zbog prenamene ili nekih drugih razloga, izgubili smo oko 300.000 hetara oranica. U Vojvodini, koja važi za najplodniji region u zemlji, svega oko jedan odsto njiva ima nivo humusa  iznad pet odsto. Ako ovako nastavimo da se ponašamo, nije daleko vreme kada će zemljište postati ograničavajući faktor za proizvodnju, upozorava dr Jovica Vasin s novosadskog Instituta za ratartvo i povrtarstvo, koji je i član radne grupe za izmenu Zakona.

On napominje da ima više faktora koji su doveli do ove situacije, a jedan od glavnih je nedostatak stajnjaka, ali i nedovoljno i neadekvatno korišćenje mineralnih đubriva. Iz tog razloga se zalaže ne samo da se zemljište daje na korišćenje na duži rok nego i da se povremeno rade  analize plodnosti kojima bi se utvrdilo da li korisnik ulaže u unapređenje plodnosti. Ovo se odnosi i na stočare koji državnu zemlju dobijaju po pravu prečeg zakupa.

Oni koji ne drže životinje trebalo bi, po mišljenju Vasina, da u pravilnim razmacima obavljaju sideraciju, odnosno zelenišno đubrenje parcela. Radi se o zasnivanju useva koji se ne ubira, nego se u određenoj fazi vegetacija zaorava, čime se zemljištu vraćaju hranljive materije. Ovaj stručnjak predlaže da država subvencioniše sideraciju, jer je to period proizvodnje u kojem poljoprivrednik ima troškove, ali ne i zaradu.

Aleksandra Milić

 

OBAVEZNA KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

Na sastanku je dogovoreno je da se radnoj grupi uputi predlog da se institucijama koje se bave naučnoistraživačkim radom u poljoprivredi zemljište daje na korišćenje na rok od barem 20 godina. Toliko je, kako smatraju stručnjaci, potrebno da bi se isplatilo ulaganje u unapređenje proizvodnje, na primer, izgradnjom zalivnih sistema. Ustanove koje se nalaze u ovoj grupi tražiće i da dobiju pravo prečeg korisnika državnog zemljišta. Zalažu se i za povremene kontrole kvaliteta zemljišta i sankcionisanje onih koji neodgovorno koriste ovaj neobnovljivi resurs. Iako je restitucija pri kraju, još uvek postoje sporne parcele, koje trenutno koriste neke naučne institucije, pa će biti zatraženo da se to zemljište izuzme iz ovog postupka.

Razmišlja se i o tome da se uvede povremena sideracija, odnosno zelenišno đubrenje  kao obaveza na parcelama gde nema dovoljno drugog organskog đubriva, kao i da država subvencioniše ovaj način proizvodnje.

 

STRUČNIM SLUŽBAMA DATI ZEMLJIŠTE SHODNO POTREBAMA

Prema podacima Privredne komore Srbije koje je na skupu predstavio Aleksandar Bogunović, poljoprivredne stručne službe, kojih u Srbiji ima 35, koriste svega oko 48 odsto zemljišta u odnosu na površinu na koju imaju pravo po zakonu. Napomenuo je da stručnim službama, posebno u Vojvodini, treba omogućiti da dobiju više zemljišta na korišćenje shodno obimu poslova koji obavljaju. Čak i kada bi se to omogućilo, kako je istakao, radilo  bi se o zanemarljivo maloj površini državnog zemljišta, ali bi se značajno unapredio naučnoistraživčki rad u poljoprivredi.

Dr Sanja Mehanxić Stanišić iz novosadske Poljoprivredne stanice predložila je da se, osim obaveznog dužeg roka za korišćenje zemljišta, stručnim službama odobri i da dobiju parcele na više različitih mesta kako bi se upoređivali proizvodni ogledi u različitim proizvodnim uslovima. Bitno je, kako je napomenula i da ogledna polja budu dostupna poljoprivrednicima.