* U periodu od 2000. do 2016. godine ulaganja u poljoprivredu iznosila svega 2,5 odsto ukupnih investicija u Srbiji
* Godišnja proizvodnja u agroprivredi ne prelazi četiri milijarde evra, a prosečan prinos po hektaru iznosi 970 evra
* Sve veći izazovi pred proizvođačima da se obezbedi sledljivost u proizvodnji zdrave i bezbedne hrane

Osmi poljoprivredni forum "Hrana za Evropu", u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, održan je u Vrdniku pod radnim naslovom "Autohotna Srbija u digitalnom vremenu". Organizatori su u pozivu za skup, koji je okupio eminentne naučnike i stručnjake, posebno istakli tri teme: očuvanje sortne baštine, pametna poljoprivreda i značaj agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji. Na plenarnoj sednici i nekoliko održanih panela otvorena su i druga brojna pitanja koja se odnose pre svega na proizvodnju i bezbednost hrane. Ipak, najveću pažnju učesnika skupa zaokupila je tema koja je, u raznim vidovima, praktično bila "dežurna" na svim do sada održanim forumima, a to su investicije i ulaganja u srpski agrar.
Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta, predočio je na bazi uporednih pokazatelja i analiza godišnjih ekonomskih izveštaja egzaktne podatke o vrednosti naše poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.
- Sve što se u našoj agroprivredi proizvede na godišnjem nivou ne prelazi četiri milijarde evra. U proseku, bruto vrednost agrarne proizvodnje godišnje je iznosila 3,8, dok je lane pala na 3,7 milijardi evra. U odnosu na 2008. godinu, taj iznos je veći tek za 200.000.000 evra. U poređenju sa 1989. i 1990, koje uzimamo kao "normalne", do kraja ove godine možemo, u najboljem slučaju, da očekujemo tek 70 odsto BDP-a od onog ostvarenog u 1990. godini, koji se odnosi na agroprivredu, istakao je na otvaranju Foruma Šagovnović.
Ovi pokazatelji, po oceni direktora Ekonomskog instituta, ukazuju na izuzetno nizak nivo ulaganja i investicija u poljoprivredi, što je posebno uočljivo po ostvarenom prosečnom prinosu merenom u novcu po hektaru površine.
- Kod nas taj prosečan prinos iznosi 970, dok je u zemljama Evropske unije 1.600 evra po hektaru, a u zemljama osnivačima EU čak i do 1.900 evra. U Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, državama koje treba da nam budu uzor, prosečan prinos po hektaru dostiže čak 3.400 evra. Po stopi izdvajanja za agrarni budžet, kao i sadašnjem izdvajanju za investicije u poljoprivredu, u budućnosti ne možemo da očekujemo veliki napredak. Ukoliko bi nadležni državni organi radikalnije promenili pristup agraru kao strateškoj privrednoj grani i znatno više sredstava uložili u investicije i modernizaciju proizvodnje, razvijenost poljoprivrede u EU mogli bismo da dostignemo tek za 10 godina, zaključio je Šagovnović, s jasnom porukom da bez kontinuiranog investiranja nema razvoja agrara.
Da se u investicije u poljoprivredu ulaže veoma malo potvrdio je i prof. dr Koviljko Lovre, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.
- U periodu od 2000. do 2016. godine investicije u poljoprivredi iznosile su svega 2,5 odsto ukupnih investicija u Srbiji. S takvom orijentacijom, koja je prisutna već godinama, svakako ne možemo da razvijamo agroprivredu željenim tempom i pratimo evropske trendove, koji su daleko odmakli, istakao je Lovre i napomenuo da je, kada se radi o poljoprivredi, slična situacija i u srednje i nedovoljno razvijenim zemljama.
Lovre je ukazao i na sve prisutniji aspekt u poljoprivrednoj proizvodnji, koji se tiče bezbednosti hrane.
- Danas se pred proizvođače više nego ikad do sada postavlja pitanje sledljivosti. Pod tim se podrazumeva da potrošač, kao krajnji korisnik proizvoda, ako je zainteresovan, može da vidi koje je sve faze gotov proizvod prošao dok nije stigao u prodavnicu. Neophodno je da ima označeno: koliko je u proizvodnji korišćeno đubriva, hemijskih zaštitnih sredstava i da li su i kakve sanitarne, fitosanitarne i veterinarske kontrole sprovedene, naglasio je Lovre, napominjući da se mora ulagati u nove savremene tehnologije kako bi zahtevi koji se odnose na bezbednost hrane bili ispoštovani i naši proizvodi bili konkurentni kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
Liberalno tržište i izmenjene ekonomske okolnosti od domaćih proizvođača zahtevaju da uđu u surovu konkurentsku utakmicu s inostranim kompanijama. Oni to, po rečima Ivana Đokovića, potpresednika Pokrajinske vlade, podnose na različite načine, ali činjenica je da je strane robe sve više u našim trgovinskim lancima i marketima.
- To je jasan signal da naši poljoprivredni proizvodi nisi dovoljno konkurentni i da treba preduzeti konkretne mere kako bi proizvođači ojačali svoju poziciju na tržištu. Država mora da bude svesna svoje odgovornosti i da maksimalno poradi na ulaganju u obnavljanje tehnologija, posebno u prerađivačkom sektoru, istakao je Đoković i napomenuo da se u pokrajinskom budžetu za narednu godinu poljoprivredi pridaje veliki značaj i da se očekuju velika ulaganja u vodoprivrednu infrastrukturu, a i poljoprivredna gazdinstava s ciljem jačanja konkurentnosti njihovih proizvoda na tržištu.
O konkretnim ulaganjima u poljoprivredu u Pokrajini i merama agrarne politike u 2019. godini učesnicima Foruma govorio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
- Najviše novca iz pokrajinskog agrarnog budžeta opredeljeno je za pospešivanje intenzivne poljoprivredne proizvodnje malih i srednjih gazdinstava, kako bi bili postignuti veći prinosi po jedinici površine. To se odnosi prvenstveno na nabavku sistema za navodnjavanje, za koje među poljoprivrednicima u Pokrajini vlada veliko interesovanje i u šta je od 2016. godine uloženo preko 2,5 milijardi dinara, rekao je Radojević.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu istakao je da je među prioritetnim zadacima u ovoj godini obnova vojvođanskih sela.
- Ulaganje u mlade na selu garancija je opstanka ruralnih sredina, koje se, kao što smo svedoci, ubrzano prazne i zamiru, rekao je Radojević, podsetivši da je u poslednje dve godine u Vojvodini, uz pomoć Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, formirano oko 250 gazdinstava čiji su nosioci mladi poljoprivrednici do 40 godina starosti.
- U budžetu za narednu godinu Pokrajina je za pomoć mladim poljoprivrednicima za investiranje na njihovim imanjima opredelila 250.000.000 dinara, naglasio je Radojević, ističući da su istovremeno, u saradnji s lokalnim samoupravama, predviđena ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, s ciljem podizanja kvaliteta života svih stanovnika sela.
U zaključcima Foruma apeluje se na nadležne državne organe, kao i lokalne samouprave da u budžetu opredele znatno veća sredstva za investicije u agraru nego što je to sada slučaj. Konstatuje se, takođe, da je proizvodnja hrane danas u svetu veoma ozbiljan i odgovoran posao. U lancu "od njive do trpeze" treba da rade stručno kvalifikovana lica i da se po kontuniranom sistemu kontrole ispunjavaju svi standardi zdravstvene ispravnosti i bezbednosti hrane. Posebno je to važno zbog promocije izvoza novih proizvoda s dodatom vrednošću u Evropsku uniju, ali i u Rusiju i zemlje CEFTA sporazuma. Time bi se postigla bolja zarada, kako samih neposrednih proizvođača, tako i izvoznika.

K. Rajević

ZAŠTITITI SORTNU BAŠTINU

Među porukama Foruma je i jedinstven stav gotovo svih učesnika da je sazrelo vreme da naši proizvođači i stručnjaci više pažnje posvete domaćim autohotnim sortama.
- Činjenica je da ne štitimo dovoljno našu sortnu baštinu na način kako bi to trebalo i kako to rade druge zemlje. Drugačiji i ozbiljniji pristup prema autohotnim sortama svakako je jedan od načina za podizanje konkurentnosti, istakao je direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović, apelujući na proizvođače da za očuvanje sortne baštine više koriste digitalnu tehnologiju.