* Zahvaljujući dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu kuća na selu, od 2017. do kraja 2018. svoj dom su dobila 103 mlada bračna para, a s realizacijom ove mere nastaviće se i u 2019.

Podsticanje razvoja ruralnih sredina i vraćanje života selu među najvažnijim su prioritetima pokrajinske administracije. Osim seta mera koje sprovodi Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koje se odnose pre svega na unapređenje poljoprivrede, Pokrajinska vlada sprovodi i druge mere, koje se odnose na populacionu i socijalnu politiku i druge oblasti života na selu. To je bio povod za razgovor s Igorom Mirovićem, predsednikom Pokrajinske vlade.
● Naše prvo pitanje odnosi se na odluku Pokrajinske vlade da se nezaposlenim ženama koje rode treće i četrvto dete mesečno isplaćuje 12.000 dinara. Šta je cilj ove mere i koja su očekivanja kada je u pitanju populaciona politika, posebno u ruralnim sredinama. Koliko će, prema procenama, ova davanja podstaći žene na selu, koje su uglavnom bez ikakvih prihoda, da se opredele za rađanje više dece i, što je još važnije, za ostanak na selu? Da li se sredstva za ovu namenu planiraju i u budžetu za 2019. godinu?
- Najpre želim da naglasim da u Srbiji, naravno uz borbu da naši ljudi ostanu u zemlji i da se svima obezbedi posao, nema ničeg važnijeg od borbe za više dece, rekao je Mirović. - U okviru toga, ove godine smo uveli dve nove, veoma važne podsticajne mere koje će, verujem, u perspektivi biti primenjene i na nivou cele zemlje. Prva je podrška porodicama sa troje i četvoro dece za rešavanje stambenog pitanja putem kupovine kuća i stanova ili proširenja stambenog prostora, ukoliko ga već poseduju. Već u ovoj godini za to smo opredelili 63.000.000 dinara, koje je na javnom konkursu dobilo 55 porodica iz cele Pokrajine, uključujući, naravno, i one iz seoskih sredina. U narednoj godini smo za to u pokrajinskom budžetu planirali 175.000.000 dinara. Druga mera je dvogodišnja nadoknada nezaposlenim majkama koje rode treće ili četvrto dete, u mesečnom iznosu od 12.000 dinara. Ona će na snagu da stupi 1. januara 2019. i već u toj godini za njenu realizaciju smo obezbedili 270.000.000 dinara. Deo tog novca će, uveren sam, otići i ženama koje žive u seoskim sredinama i podstaći ih i da tu ostanu i rađaju više dece, što će u velikoj meri doprineti oživljavanju i opstanku naših sela.
● Davanje bespovratnih sredstava mladim bračnim parovima za kupovinu kuća na selu, akcija koju sprovodi Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, još je jedna mera pokrajinske administarcije, čiji je cilj vraćanje života u sela. Koliko se ova mera pokazala efikasnom s obzirom na to da je realizovano pet ciklusa? Da li se sredstva za ovu namenu planiraju i u 2019. godini?
- Da, to je takođe jedna od mera koje kontinuirano sporovodimo kako bismo podstakli razvoj naših prelepih sela i motivisali mlade ljude da im se vraćaju. U okviru toga, u 2017. smo podržali kupovinu 43, a u ovoj godini 60 seoskih kuća s okućnicama, odnosno odlazak isto toliko mladih bračnih parova da žive na selu. Već samo povećanje broja kupljenih kuća pokazuje da je ova mera efikasna, a dodatna potvrda za to je i činjenica da broj mladih parova koji se javljaju na konkurse preko kojih se ona realizuje i koji, što bih želeo posebno da naglasim, na taj način, uz sve ostalo, pokazuju i hrabrost da svoj život izmene iz korena i sopstvenim trudom i radom ga učine boljim bez izuzetka premašuje trenutne mogućnosti da im se izađe u susret. Zbog svega toga ćemo, razume se, s realizacijom ove mere nastaviti ne samo u 2019. već i u narednim godinama.
● Sve je više stranih investitora koji su zainteresovani za ulaganja u razvoj malih i srednjih preduzeća u ruralnim sredinama. Za koje privredne oblasti su stranci najviše zainteresovani i iz kojih zemalja dolaze?
- Strane investicije u Vojvodinu prevashodno dolaze iz pet zemalja - Nemačke, SAD, Francuske, Italije i Slovenije. Kada je o oblastima reč, na prvom mestu je upravo agrobiznis, a slede finansijski sektor, građevinska industrija, farmaceutska industrija i, najzad, prateća automobilska industrija. U ovom trenutku, u oblasti agrobiznisa u Vojvodini posluje 56 stranih kompanija, a njihova ukupna dosadašnja ulaganja dostigla su gotovo tri milijarde evra. Verujemo da će, u godinama koje dolaze, i ukupan broj kompanija i njihove investicije u agrobiznis biti znatno veći.
● Koje mere i aktivnosti pokrajinska administracija dodatno preduzima u cilju unapređenja ruralnih područja i života u njima?
- U celini gledano, podrška poljoprivredi je jedan od naših glavnih prioriteta. Tu podršku realizujemo preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zahvaljujući čijim smo konkursnim linijama za dve i po godine, koliko je prošlo od formiranja Pokrajinske vlade na čijem sam čelu, u razvoj agrara u celini usmerili više od šest milijardi dinara. Putem tih konkursnih linija bespovratna sredstva se dodeljuju i za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, uređenje atarskih puteva i otresišta, privođenja nameni poljoprivrednog zemljišta uklanjanjem divljih deponija, uređenje kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja i uređenje poljoprivrednog zemljišta u postupcima komasacije, dakle svega onoga što, realno, podiže nivo kvaliteta života u ruralnim područjima i motiviše pre svega mlade ljude da u njima ostaju, do čega nam je izuzetno stalo, rekao je na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" Igor Mirović.

J. Crnobarac