* Podsticaji za tovnu junad će biti uvećani sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu
* U marginalnim područjima pravo na subvencije imaće stočari s minimalno dve kvalitetne priplodne krave, 10 ovaca i pet koza
* Posebne pogodnosti za mlade i žene na selu

Za poljoprivredu u 2019. predviđeno je blizu 52 milijarde dinara budžetskih sredstava, što je više u odnosu na ovu godinu. Koliko je to povećanje značajno i koliki je procentualni udeo agrarnog u ukupnom nacionalnom budžetu za narednu godinu, kao i kako će ta sredstva biti raspoređena teme su razgovora s ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem.
- Svako povećanje budžeta je značajno. U odnosu na ovogodišnji budžet, sredstva namenjena Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2019. godinu uvećana su za 17,4 odsto, odnosno 7,7 milijardi dinara i iznose ukupno 51,8 milijardi dinara. Od toga, skoro 37 milijardi namenjeno je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, uključujući ukupna sredstva za IPARD, što predstavlja povećanje za 23,1 odsto, odnosno za 6,9 milijardi dinara, u odnosu na podsticaje u 2018. godini, rekao je na početku razgovora ministar Nedimović.

Snažan podsticaj stočarstvu

● Kako će biti raspoređena ta sredstva i ko će dobiti najviše, a ko najmanje novca?
- Najveće povećanje sredstava zabeleženo je za IPARD podsticaje. Taj iznos je 2,5 puta veći nego u 2018, uključujući i sredstva fondova EU za ovu namenu. Budžetska sredstva za mere ruralnog razvoja uvećana su za 52,4 odsto. Povećana su i sredstva za direktna plaćanja, za 3,5 odsto.
Kako je sektor stočarstva u Srbiji jedna od najvažnijih poljoprivrednih grana i kako treba da predstavlja osnovu daljeg razvoja poljoprivrede, Ministarstvo će, kada su mere podrške u pitanju, i u 2019. godini nastaviti sa snažnom podrškom ovom sektoru.
Za pojedine mere podrške zadržaće se određeni nivo podsticaja kao što je premija za mleko, koja iznosi sedam dinara po litru. Nastojaćemo, međutim, da se u drugom delu godine nakon izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju subvencioniše premija za mleko u odnosu na kvalitet.
Nastavićemo i s podsticajnim sredstvima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmače. Izmena ovog pravilnika za kvalitetna priplodna grla odnosiće se na liberalniji stav Ministarstva u odnosu na broj grla koji je neophodan za sticanje prava na podsticajna sredstva za one proizvođače koji se bave proizvodnjom u marginalnim područjima. To znači da će, na primer, za kvalitetne priplodne krave biti dovoljno minimum dva grla umesto tri, za ovce minimum 10 umesto 30, a za koze najmanje pet umesto 10 grla za marginalna područja.
Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju nastojaćemo da povećamo iznos podsticaja za krave dojilje i za krave za uzgoj teladi za tov.
I u narednoj godini izdvojili smo novac za podsticajna sredstva za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi. Za tovnu junad ona će biti uvećana sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Otvorili smo nova tržišta Turske i Kine i zahtevi za goveđim mesom su sve veći. Želimo da dodatno ohrabrimo i podržimo one proizvođače koji se bave tovnim govedarstvom, zato smo i uvećali iznos podsticaja po grlu za krave za uzgoj teladi za tov i podsticaje za tovnu junad.
U 2019. godini će se nastaviti i s podsticajnim sredstvima za proizvodnju konzumne ribe i pčela po košnici.
Sve ove mere podrške odnose se i na proizvođače koji se bave organskom proizvodnjom, s tim da oni imaju dodatni podsticaj u iznosu od 40 odsto na definisane iznose podsticaja.
Osim ovih mera podrške, veoma važna za sektor stočarstva je činjenica da se izdvajaju bespovratna sredstva, kako za primarnu proizvodnju, tako i za preradu mesa i mleka. Iznos bespovratnih sredstava je 50-65 odsto iznosa investicije, u zavisnosti od toga da li korisnici podsticajnih sredstava pripadaju području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Nastavićemo i s kreditnom podrškom i u sektoru stočarstva, odnosno da subvencionišemo kamatnu stopu.

Podrška investicijama

● Budžet za 2019. je, kako ste više puta izjavili, razvojni. Šta to praktično znači, odnosno koje stavke u budžetu to i potvrđuju?
- Značajno veća izdvojena sredstva za IPARD podsticaje, kao i povećana sredstva za mere ruralnog razvoja ukazuju na razvojni karakter budžeta, s obzirom na to da su ove mere zasnovane uglavnom na podršci investicijama u poljoprivredi. Na taj način, tokom 2019. godine povećan iznos budžetskih sredstava biće na raspolaganju poljoprivrednicima za investicije u nabavku nove opreme i mehanizacije, izgradnju i rekonstrukciju objekata, unapređenje plasmana i konkurentnosti itd.
● Iako je najveći deo budžetskih sredstava namenjen subvencijama, ipak postoji nezadovoljstvo pojedinih korisnika, posebno ratara, kojima je i u narednoj godinji namenjeno 4.000 dinara po hektaru. Nezadovoljstvo je time veće što, kako kažu, pravo na te podsticaje imaju i oni koji se ne bave direktno proizvodnjom, već fiktivno prikazuju broj hektara koji, navodno, obrađuju. Da li postoji način da se u tom delu uvede red?
- Nastojaćemo da putem alata koje nam omogućava geografski informacioni sistem, gde u svakom trenutku možemo dobiti odgovor kojim zemljištem država raspolaže i šta se na njemu radi, i putem kontrola poljoprivredne inspekcije smanjimo i sprečimo svaku zloupotrebu ovakve vrste. Ovde je izuzetno važno da se aktivno uključe i jedinice lokalne samouprave.

Veća pomoć mladima

● Da li je i u narednoj godini predviđena podrška mladima na selu i na koje mere i na koliko sredstava mogu da računaju?
- Prošle godine smo uvođenjem novih mera posebnu pažnju posvetili mladima. Tako će biti i u 2019. godini. Pripremili smo izmenu pravilnika za podršku mladim poljoprivrednicima kroz programe za diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Ti programi podrazumevaju podršku investicijama u: razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika, razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika i razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje putem nabavke kvalitetnih priplodnih grla na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 75 odsto vrednosti prihvatljive investicije i maksimalni iznos podrške po korisniku je 1.500.000 dinara.

Beneficije za žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva

● Da li u okviru agrarnog budžeta postoje i posebne mere koje su namenjene ženama poljoprivrednicama?
- Od prošle godine imamo novu meru za žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva, koju do sada nismo imali. To se odnosi na subvencionisanu kamatnu stopu od jedan odsto, dakle preostalu razliku plaća država. Ovom merom, gde kreditna podrška predstavlja vrstu podsticajne mere poljoprivrednim gazdinstvima, omogućava se olakšani pristup korišćenju kredita, čiji je rok od jedne do tri godine, s grejs-periodom do godinu dana, ili od tri do pet godina. Odobravaju se i isplaćuju u dinarima, bez valutne klauzule i predstavljaju jedne od najpovoljnijih kredita na tržištu. Fiksna kamatna stopa iznosi tri odsto na godišnjem nivou, odnosno jedan odsto za fizičko lice s prebivalištem na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, tj. koje je ženskog pola. Pravo na kreditnu podršku može da se ostvari pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6.000.000 dinara.
Pravilnikom o podsticajima programima za diverzifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima definisano je da u postupku rangiranja podnosilac prijave ženskog pola ostvaruje dodatnih pet bodova.
Takođe, osobe ženskog pola imaju prednost i prilikom sprovođenja mera IPARD programa, kada se zahtevi, koji posle administrativne provere i kontrole na licu mesta ispunjavaju uslove za odobravanje projekta, boduju i rangiraju. Zahtevi za odobravanje projekta, ako je podnosilac ženskog pola, dobijaju 15 bodova, rekao je na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" ministar Branislav Nedimović.

Julkica Crnobarac

PLAVI DIZEL?

Na pitanje da li poljoprivrednici mogu da se nadaju da će za prolećnu setvu imati povlastice za gorivo, odnosno da li mogu da računaju na takozvani plavi dizel ministar Nedimović je odgovorio da i dalje rade na tome da se uspostavi sistem po kome bi subvencionisani dizel bio dostupan onima koji se zaista bave poljoprivrednom proizvodnjom.