* Predviđena su manja direktna davanja i pooštreni ekološki kriterijumi

Promocija Zajedničke ararne politike zemalja članica EU nakon 2020. godine izazvala je veliko interesovanje učesnika i posetilaca Prehrambeno-poljoprivrednog sajma "Agra", koji je krajem avgusta održan u Gornjoj Radgoni u Sloveniji. O ovoj temi razgovaralo se i na zajedničkoj konferenciji predstavnika slovenačkog Ministarstva poljoprivrede i Društva agrarnih novinara iz Novog Sada. Može se reći da su Slovenci zabrinuti, jer je najavljeno smanjenje direktnih davanja poljoprivrednicima i uvođenje novih mera u oblasti zaštite životne sredine. Postoji bojazan da će nove agrarne mere biti više naklonjene starijim članicama EU koje žele da na ovaj način očuvaju svoju konkurentnost.

Više pažnje uticaju poljoprivrede na životnu sredinu

Od država članica EU očekuje se da pripreme strategiju novih poljoprivrednih mera koje će implementirati, s jasno definisanim ciljevima. Strategija treba da se odnosi na period od sedam godina. Predviđene su godišnje kontrole uspešnosti njenog sprovođenja kroz prikaz konkretnih rezultata, kako bi se opravdala sredstva koja će za te namene stizati iz evropske kase.
To znači da će farmeri u svojoj praksi morati više pažnje da poklanjaju uticaju njihove proizvodnje na životnu okolinu. Prevashodno se misli na uticaj na klimatske promene, očuvanje kvaliteta zemljišta, zagađenost vazduha i slično. U tom smislu povećaće se zahtevi i pooštriti kriterijumi.
Šta to praktično znači objasnila je Tanja Strniša, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i hrane Slovenije.
- U Sloveniji ukupno imamo 450.000 hektara zemlje, 38 odsto čine zaštićena područja. Najveći deo su šume, dok se livade prostiru na 270.000 hektara. Od toga je 20.000 hektara livada proglašeno za izuzetno osetljiva područja. Na snazi je mera koja sprečava njihovo pretvaranje u njive. Livade koje nisu pod zaštitom mogle bi da se koriste za podizanje voćnjaka ili vinograda, ili za pretvaranje u njive. Međutim, novo evropsko zakonodavstvo to onemogućava, što nas mnogo zabrinjava, rekla je Strniša.
Očekivanja Slovenije bila su usmerena ka jednostavnijoj agrarnoj politici  kojom bi se smanjili i pojednostavili administrativni poslovi. Sada se stiče utisak da će sve biti još komplikovanije.
- Videćemo šta nas čeka. I danas poljoprivrednici značajan deo svog vremena moraju da odvoje za rad na kompjuteru kako bi izučili nove zahteve koji se odnose na to što rade, ali i na prikupljanje neophodne dokumentacije. Smatramo da bi trebalo da EU finansira kontrole utrošaka sredstava namenjenih agraru koristeći digitalizaciju. Tu mislim na satelitske snimke i upotrebu pametnih telefona, napomenula je naša sagovornica.

Zadrugari ne žele manje subvencije

Na predstojeću zajedničku agrarnu politiku EU slovenački zadružni sektor gleda sa zadrškom i bez optimizma. Pre svega zbog najave smanjenja subvencija za poljoprivrednu proizvodnju.
- S tim ne možemo da se složimo, jer vidimo da se i politička i privredna situacija u svetu zaoštrava, tako da ne znamo šta će biti sutra. Slovenija ima mala poljoprivredna gazdinstva, puno je kraškog terena, što podrazumeva teške uslove za rad u poljoprivredi. Zbog toga od naših političara tražimo da u EU izdejstvuju da davanja budu bar kolika su bila i do sada. Evropska unija sada svakoj zemlji daje mogućnost da više odluka donosi samostalno. Smatramo da, ukoliko iz Evrope bude stizalo manje novca za naša gazdinstva, to treba da nadomesti država, bio je izričit Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda u Sloveniji se poslednjih godina mnogo razvijala. Sve više se razvija i seoski turizam. Ali, bez jake poljoprivrede, neće biti napredka ni u ovoj grani.

Favorizuje li se "evropska petnaestorica"?

Zbog čega EU pomera težište u zajedničkoj agrarnoj politici i da li će u narednom periodu sve njene članice imati iste mogućnosti pitali smo agroekonomistu prof. dr Miladina Ševarlića.
- Reč je, zapravo, o zaštiti konkurentske prednosti starih zemalja članica EU, tzv. EU-15. One su dostigle izuzetno veliki stepen koncentracije zamljišta i kapitala u pogledu imovine i sredstava za rad. Sada žele da očuvaju tu konkurentsku prednost i da sredstva preusmere u druge, pre svega, ekološke programe koji nisu toliko interesantni za zemlje koje pristupaju EU ili one koje su to uradile posle 2004. godine. Zbog toga je očita zabrinutost tih zemalja, jer su one od pristupanja do 2011. godine imale 30 odsto manje subvencije od zemalja EU-15, rekao je Ševarlić.
Sada im se pružila šansa da imaju isti nivo subvencija i podsticaja, ali još uvek ne mogu da budu dovoljno konkurentne. Ševarlić smatra da zbog toga nisu u velikoj meri zainteresovane za ekološke programe kao poseban stub mera agrarne politike EU. U suštini, kako kaže, koncept zajedničke agrarne i ruralne politike EU svodi se na favorizovanje zemalja starih članica.

Jasna Bajšanski