* Na sajamskom panelu Ministarstva poljoprivrede, između ostalog, pokrenuto pitanje o vezivanju subvencija koje država daje za obavezno osiguranje

Tokom trajanja 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma mobilni tim Ministarstva poljoprivrede održao je niz sastanaka i radionica posvećenih raznim oblastima agrara. Posebnu pažnju privukao je panel o osiguranju u poljoprivredi, na kome su učestvovali predstavnici resornog ministarstva, osiguravajućih kuća, kao i sami poljoprivrednici. Istaknuto je da je, u odnosu na zemlje regiona, a posebno Evropsku uniju, procenat osiguranja u poljoprivredi veoma mali. U odnosu na ukupne površine, kreće se od 10 do 12 odsto, nešto je veći za višegodišnje zasade voća, a najmanji za domaće životinje.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević rekao je da država izdvaja značajna sredstva za podsticaje osiguranja u poljoprivredi, 600.000.000 dinara u 2017. godini, ali da ih uglavnom više koriste veliki sistemi i agropreduzetnici nego mala poljoprivredna gazdinstva.
- Subvencije koje Ministarstvo poljoprivrede daje za osiguranje iznose 40-45 odsto osnovne premije. To, nažalost, izgleda nije dovoljno da se poljoprivrednici u Srbiji više zainteresuju da osiguraju useve, tako da opredeljena sredstva koje Ministarstvo poljoprivrede svake godine izdvaja u agrarnom buxetu nisu dovoljno iskorišćena, rekao je u uvodnom obraćanju Stanojević i napomenuo da mnogi poljoprivredni proizvođači nisu dovoljno obavešteni i ne raspolažu validnim informacijama o prednostima koje imaju s polisom osiguranja i naplati štete prouzrokovane gradom, olujnim vetrovima, požarima ili drugim vremenskim nepogodama.
Državni sekretar je naglasio da bi u narednom periodu trebalo znatno više poraditi na pronalaženju najboljeg modela koji bi doprineo povećanju procenta osiguranih površina i istovremeno najavio veće angažovanje Ministarstva poljoprivrede u ovoj oblasti. A svoja iskustva u radu na osiguranju poljoprivrednih useva, mehanizacije i domaćih životinja izneli su i predstvanici nekoliko osiguravajućih kuća.
- Cena osiguranja je mnogo manja nego što, na primer, jedan kombajn napravi štetu prilikom žetve, što je uobičajeno i smatra se tehnološkim gubitkom. Kada se uzmu u obzir subvencije koje država daje za polisu, cena osiguranja ne prelazi 1,5 odsto vrednosti useva u odnosu na štetu koju kombajn napravi u žetvi (3-6 odsto), rekao je Radoje Živanov, vodeći menaxer za osiguranje za oblast poljoprivrede u "Triglav osiguranju", napominjući da poljoprivrednici zaziru od osiguranja zbog nepoverenja u osiguravajuće kuće i da bi one zbog toga trebalo da međusobno ujednače uslove pod kojima se usevi i plodovi osiguravaju.
U Generali Osiguranje Srbija ističu da nemaju veliki procenat osiguranja poljoprivrednih useva i domaćih životinja, iako se u ovoj osiguravajućoj kompaniji kontinuirano radi na tome. Idući u korak s vremenom i nastupajućom digitalizacijom poljoprivrede, na Sajmu su kao značajnu novinu u segmentu osiguranja predstavili aplikaciju za procenu štete na usevima i plodovima.
- Osnovne prednosti aplikacije su efikasnija procena i obrada nastale štete na usevima i plodovima, kao i definisanje preciznije lokacije koja je zahvaćena nevremenom, rekao je menaxer osiguranja Nemanja Beljanski i najavio još bolju saradnju sa Biosens insitutom iz Novog Sada u kreiranju platforme koja poljoprivrednicima treba da pruži dodatne informacije kada se radi o vremenskoj prognozi i korišćenju satelitskih snimaka i dronova.
Novosadski DDOR je jedna od vodećih osiguravajućih kuća u Srbiji, koja veliku pažnju poklanja osiguranju u poljoprivredi. Osim što animira poljoprivrednike da osiguraju useve, mehanizaciju i domaće životinje, isto tako uspostavio je i dobru saradnju sa Zadružnim savezom Vojvodine i zemljoradničkim zadrugama.
- Uprkos brojnim aktivnostima, organizovanim seminarima i tematskim konferencijama, procenat osiguranih poljoprivrednika ne prelazi 10 odsto. Nedavno smo proširili ponudu na korisnike NIS-ovih agrokartica tako što dajemo popust od 10 odsto na polisu osiguranja, pa u narednim mesecima očekujemo veći procenat osiguranika, rekao je Lazar Bogdanović, rukovodilac Sektora za poljoprivredu DDOR-a.
Na panelu se moglo čuti da je do pre dve-tri godine nemali broj lokalnih samouprava iz svojih buxeta izdvajao sredstva koja su poljoprivrednici mogli da koriste prilikom zaključivanja polise osiguranja.
- Opštine širom Srbije u značajnoj meri pomažu poljoprivredne proizvođače, ali zbog neinformisanosti i nezainteresovanosti poljoprivrednika, u velikim broju su smanjena davanja za osiguranje useva, rekao je Velimir Stanojević i apelovao na lokalne samouprave da, u saradnji s osiguravajućim kućama i zadružnim savezima, pomognu u edukaciji poljoprivrednika o osiguranju u agraru.
Dr Vlado Kovačević iz Institita za ekonomiku poljoprivrede izneo je niz zanimljivih zapažanja o osiguranju poljoprivrede u Srbiji, kao i iskustva SAD i zemalja EU u toj oblasti. Predočio je podatak da je od 2000. bilo pet godina s velikim poplavama i isto toliko sušnih, ali da se, uprkos tome, procenat osiguranih poljoprivrednika nije povećao.
- Klimatske promene koje se dešavaju naši poljoprivrednici očito ili ne shvataju ozbiljno ili se vode logikom "neće valjda baš na moju njivu". Kockanje s prirodom mnogima ne ide u prilog, zbog čega trpe nemale posledice, jer ne osiguravaju useve, kaže Kovačević, zaključujući da zbog neinformisanosti ili opstrukcije poljoprivrednika treba preispitati modele osiuranja koje država potpomaže.
Kovačević je ukazao na moguće pravce razvoja sistema osiguravanja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, koje bi trebalo ozbiljno razmotriti.
- U svakom slučaju, država treba da nastavi subvencionisanje osiguranja u poljoprivredi, ali uz bolje preciziranje uslova pod kojima se površine osiguravaju. Istovremeno treba razmisliti o vezivanju subvencija koje daje država za obavezno osiguranje i poraditi na modelu javno-privatnog partnerstva u osiguranju koji se u nekim državama pokazao kao uspešan, rekao je Kovačević i preložio da se na nivou Republike uvedu jedinstvene institucije u koje bi se slivali podaci o svakom pojedinačnom osiguranju u poljoprivredi, kao i da se osiguravajućim kućama omogući pristup LPIS sistemu, kada bude operativan u Srbiji.

K. Rajević

SISTEM POLJOPRIVREDNOG OSIGURANJA U EU

Osiguranje useva u Evropskoj uniji razlikuje se u odnosu na ono u našoj zemlji. U najvećem broju država osiguranje je obavezno u ostvarivanju prava na dobijanje subvencija, a postoji i više mera koje se odnose na razvoj instrumenata za kontrolu rizika kao što su uspostavljeni javno-privatni fondovi za nadoknadu štete.
- Zahvaljujući visokim državnim subvencijama, najveći procenat osiguranja useva je u Španiji i Nemačkoj. Kreće se od 60 do 70 odsto ukupnog broja gazdinstava, kaže dr Vlado Kovačević, uz napomenu da je osiguranje u stočarskoj proizvodnji (oko 40 odsto) najzastupljenije u starim članicama EU, Francuskoj, Holandiji, Belgiji i Nemačkoj.