* Za ovu godinu predviđene četiri mere podrške namenjene poljoprivrednicima
* SMS porukama do potrebnih informacija o aktuelnim konkursima
* Hoće li biti državnih njiva za ratare?

U Sremu, na južnim obroncima Fruške gore, sa svojih 47.000 stanovnika koji žive u 11 naselja, nalazi se opština Inđija. Njen industrijski razvoj vezuje se za 1883. godinu kada se ovo mesto našlo na raskrsnici dva ključna železnička pravca, Subotice i Zagreba na severu i Beograda na jugu. Inđija je dobila i prvi moderan put u Srbiji, Međunarodni put Beograd - Novi Sad, koji je kroz ovo mesto prošao još 1939. godine. Zahvaljujući ovim preduslovima, industrijski progres u ovom mestu počeo je sredinom 19. veka, kada su organizovane i prve sajamske manifestacije. Nagli razvoj malih i srednjih preduzeća obeležio je šezdesete godine prošlog veka. Danas je opština Inđija jedna od najrazvijenijih opština Srbije. Dominantne privredne grane su poljoprivreda, industrija, mala privreda, trgovina i turizam.

Agencija za ruralni razvoj - oslonac poljoprivrednicima

Agencija za ruralni razvoj pruža sveukupnu podršku poljoprivrednicima sa teritorije ove lokalne samouprave. Jedan od načina je informisanja o svim konkursima i javnim pozivima na svim nivoima. Putem SMS poruka poljoprivrednici direktno dobijaju sve potrebne informacije. Ovom sistemu rada predhodila je velika anketa na terenu. Ovu ideju poljoprivrednici su prihvatili i trenutno se u bazi podataka ARR Inđije nalazi više od 2.000 gazdinstava.
- To je i podstaklo lokalnu vlast da pre tri godine osnuje agrarni fond koji je tada bio 20.000.000, a danas je 28.000.000 dinara. U 2018. godini opština Inđija će raspisati četiri mere podrške u različitim oblastima poljoprivrede. Prva mera nemenjena je za veštačko osemenjavanje, odnosno za nabavku reproduktivnog materijala u stočarstvu. Stočarima se subvencioniše pun iznos utrošenih sredstava. Druga mera obuhvata osiguranje useva, plodova i životinja. Subvencioniše se čak 60 odsto od ukupnog iznosa premije osiguranja i zbog toga je ova mera naišla na jako dobar odziv kod poljoprivrednika, kaže Ivana Pejović Ševrt, direktor ARR Inđija.
Sledeća mera su podsticaji u fizičku imovinu. Ona se odnosi i na pčelare i pčelarstvo, ali i na svu priključnu mehanizaciju. Očekuje se saglasnost resornog ministarstva kako bi u lokalnoj samoupravi počeli da rade na promociji i prezentaciji ovog programa. Za ove namene predviđeno je 18.000.000 miliona dinara, a poljoprivrednici imaju pravo na povraćaj sredstava do 50 odsto vrednosti investicije.
Agencija za ruralni razvoj opštine Inđija pomaže poljoprivrednicima u prikupljanju potrebne dokumentacije koja se izdaje na lokalnom nivou, a koja je potrebna za apliciranje na konkursima republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa. Prikupljenu dokumentaciju poljoprivrednici dobijaju na kućnu adresu. Zbog toga je ova opština primer dobre prakse.
- Na teritoriji naše opštine najzastupljenije je voćarstvo. Prošle godine smo imali meru namenjenu kupovini priplodnih grla i značajan broj ljudi se opredelio za ovaj vid podrške. Primetno je da se povećava ovčarstvo, pre svega zbog subvencija koje su dobijali i od opštine i od Pokrajine. Veliki broj domaćina, čak 60-70 odsto, je svoja gazdinstva preneo na decu, koja koriste mobilne telefone i internet. One starije, koji se ne razumeju u savremene način komunikacije, obaveštavamo putem fiksnih telefona. Gotovo svaki poljoprivrednik koji aplicira za neka sredstva, dobija ih, jer mi analiziramo njihova gazdinstva dajemo im uputstva za koju meru mogu da konkurišu i koja sredstva mogu da ostvare, objašnjava Pejović Ševrt.
Tokom perioda manjeg obima poslova u poljoprivredi, a u iščekivanju raspisivanja novih javnih poziva, zaposleni u ARR prikupljaju podatke o tome šta je poljoprivrednicima najpotrebnije u daljem radu. Oni uvek nastoje da apliciraju kod resornog ministarstva jer je veći povraćaj sredstava, pa traže savete. Agencija ih prati od predavanja zahteva, bez obzira o kom nivou se radi, do njegove realizacije. Godišnji izveštaj ove agencije pokazuje koliko je ljudi i po kom osnovu dobilo sredstava na sva tri nivoa.
- Blizina Beograda i Novog Sada zadržava mlade ljude u svojim domaćinstvima, te oni unapređuju poljoprivrednu proizvodnju kojom se bave njihovi roditelji. Na teritoriji naše opštine mnogo je novih poljoprivrednih gazdinstava koja se bave pčelarstvom. Za ovu granu poljoprivrede uglavnom se opredeljuju mladi ljudi, starosti od 20 do 35 godina i ona im je dodatni posao. Obavestili smo žitelje naše opštine i o konkursu Agencije za rodnu ravnopravnost po kojem se odobravaju sredstva mladima da kupe kuću na selu. Čak 40 mladih bračnih parova predalo je zahtev, te opština razmišlja da naredne godine i sama učestvuje u ovom projektu, kaže naša sagovornica.

U 2018. godini svo državno zemljište ide investitorima i stočarima

Opština Inđija ima 3.800 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je predmet davanja u zakup. Ta brojka se iz godine u godinu smanjuje, pre svega zbog restitucije. U 2017. godini po osnovu prava prečeg zakupa izdato je 1.320 hektara, a oko 2.500 je bilo predmet redovne licitacije. Od te površine, oko 2.100 hektara je izdato u zakup, a 380 hektara je zemljište koje nije primereno za poljoprivrednu proizvodnju jer je zaraslo u šiblje ili je reč o pašnjacima koji nisu vraćeni selima. Opština čeka zakonsko rešenje o prodaji ovog zemljišta, te će se ono verovatno prodati ili privesti nameni.
- Prosečna prošlogodišnja cena zakupa državnog zemljišta po pravu prečeg zakupa bila je 190 evra za hektar i to za drugu klasu. Početna cena licitacije ostalog zemljišta bila je 380 evra po hektaru. Prosečna cena je oko 430 evra po hektaru i u prvom krugu izlicitirano je oko 1.400 hektara. Za drugi krug je ostalo oko 850 hektara, a početna cena je spala na približno 280 evra po jedinici površine. Izlicitirano je 400 hektara. Za preostale površine nije bilo zainteresovanih. U skladu sa postojećim propisima, ako se tri godine za redom to zemljište ne izda u zakup, stiče se uslov za njegovo izdavanje bez naknade. To se može dogoditi već sledeće godine ukoliko se 2018. niko ne javi na licitaciji, objašnjava Dragan Janković, direktor Agencije za ekonomski razvoj opštine Inđija.
Ove godina će po tom pitanju biti specifična. Prvi put se ulazi u postupak davanja državnih njiva po pravu prvenstva, a na osnovu investicija za zakupce koji su po prošlogodišnjem konkursu podneli investicione programe. U Inđiji je bilo sedam podnetih zahteva za ostvarivanje prava zakupa po osnovu investicija.
- Prema našim saznanjima, resorno ministarstvo je do sada prihvatilo tri investiciona programa i dalo saglasnost na njih. To će biti implementirano u Program za 2018. godinu. Po tom osnovu oni će doboti oko 850 hektara. Ugovori sa investitorima još uvek nisu zaključeni. Kada se to dogodi, oni imaju prioritet, a potom slede oni koju imaju pravo prečeg zakupa po osnovu uzgoja stoke ili infrastrukture. Ove godine interesovanje prevazilazi raspoložive površine koje opština ima. Podneti zahtevi odnose se na površinu od 3.100 hektara, a na raspolaganju ćemo imati oko 2.500. To se dešava prvi put, uglavnom zbog izmene propisa i olakšica, kaže Janković.
Državno zemljište će biti predmet licitacije samo ako neko od poljoprivrednika sa pravom prečeg zakupa odustane. Godišnji prihod opštine od zakupa po svim osnovama je oko 50.000.000 dinara. Namena ovih sredstava precizno je zakonski određena i ona se mogu koristiti samo u oblasti koja je opredeljena za zaštitu i uređenje zemljišta. To se odnosi na navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanje infrastrukture. Opština Inđija deo sredstava koristi i za održavanje i kupovinu gromobrana, održavanje protivgradnih kućica, puteva do njih i slično. Prvi put prošle godine opština je učestvovala u kupovini protivgradnih raketa. Ove godine reč je o 40 raketa. Republika obezbedi oko pet raketa po stanici, a na teritoriji ove lokalne samouprave ima 10 protivgradnih stanica.
Svake godine značajna opštinska i pokrajinska sredstava ulažu se u kanalsku mrežu za navodnjavanje i odvodnjavanje. Svi kanali su u funkciji i o tome se mnogo vodi računa, posebno zbog toga što se u poljoprivredi koristi sve glomaznija mehanizacija. Ukupno na teritoriji ove opštine ima 106 km kanala, 90 mostova, 49 propusta, dve zemljane brane itd. Kanali su razvrstani od prvog do petog reda.

Blizina Dunava obogaćuje turističku ponudu

Sela su značajan segment turističke ponude opštine Inđija, posebno kada se u obzir uzme činjenica da se nekoliko njih nalazi na obali Dunava ili u blizini ove međunarodne reke. Svako selo ima svoju manifestaciju, one se održavaju u različitim periodima godine i na različite teme, počev od gastronomskih, kulturno-umetničkih, do onih zabavnog i edukativnog karaktera.
- Poslednjih nekoliko godina najveća i najznačajnija manifestacija je "Beška fest". Ona se šest godina održava u Beški, prve nedelje septembra. Zove se "Dani vojvođansko-bavarske kulture", međunarodnog je karaktera i na njoj učestvuju Nemci iz partnerske opštine Karlshuld iz Bavarske sa kojom Beška ima dugogodišnje partnerstvo. Na ovoj manifestacija mogu se videti kultura i tradicija oba naroda. Degustacija različitih gastronomskih specijaliteta je zadovoljstvo za sva čula. Manifestacija traje dva dana, a posetioci dolaze iz različitih krajeva zemlje, kao i iz inostranstva, kaže Maja Bošnjak, direktor TO Inđija.
 U sve manifestacije su uključena seoska udruženja žena. Gotovo svako selo ima udruženje i žene u njima su veoma aktivne. Kada se organizuje veća manifestacija ona uvek u sebi sadrži i etno-kutak. Na značajne datume, poput Nove godine, 8. marta, Vaskrsa i Božića u centru Inđije oživi etno-kutak. Tada žene prave i prodaju različite proizvode. One se najčešće predstavljaju ručnim radovima, a u poslednje vreme sve više i hranom, uglavnom poslasticama. Veštinu u izradi ručnih radova koriste i za pravljenje suvenira. TO Inđija se trudi da u svoju ponudu uključi i rukotvorine vrednih seoskih žena. Deo njihovih suvenira se prodaje u Infocentru, a deo je namenjen za darivanje gostiju koji dolaze u ovu varoš.
- Seoski turizam na području naše opštine nije posebno razvijen. Postoji nekoliko seoskih turističkih domaćinstava, ali ne može se reći da je to dovoljan broj. Želimo da ih ima više, ali potreba za njima i nije tako velika. Inđija se nalazi između Beograda i Novog Sada na svega pedesetak kilometara udaljenosti, te ljudi uglavnom dolaze na jednodnevne izlete. Ipak, posećenost naše opštine je izuzetno velika jer postoji mnogo vikendica na našem području, čak čitava vikend naselja. Njihovi vlasnici svaki trenutak slobodnog vremena provode uglavnom na obali Dunava, priča Bošnjak.

Jasna Bajšanski

VELIKI PROJEKAT ZA NAVODNJAVANJE

Opština Inđija je započela veliki projekat koji se odnosi na navodnjavanje. Urađen je idejni, a u toku je izrada glavnog projekta. Cilj je da se iskoristi veliki resurs za navodnjavanje, reka Dunav. Predviđeno je da se dunavska voda preko dva postojeća jezera i tri nova rezervoara dovede do njiva na potezu od Slankamena do Čortanovaca. Predviđeno je da se na ovaj način navodnjava oko 10.000 hektara. Najvažniji su Slankamen i Krčedin, jer se u ovim katastarskim opštinama nalaze voćnjaci. Reč je o velikim projektima za čiju realizaciju su potrebna velika sredstva, te se u Inđiji nadaju da će naići na razumevanje Republike i Pokrajine.