* Nestaje gotovo 1.000 sela u Srbiji
* Zemljoradničke zadruge za opstanak Srbije

Pod sloganom "Da domaće više vredi" u Zrenjaninu je održan Sajam zemljoradničkog zadrugarstva i mladih domaćina sela Srbije. Manifestacija je simbolično nazvana "Mladenci", jer samo od mladih zavisi oporavak sela, ali i opstanak Srbije. U ovom trenutku postoje dva programa pomoći selima, a to su "500 zadruga u 500 sela" i mere Zavoda za ravnopravnost polova, koje su namenjene mladim bračnim parovima za kupovinu kuća na selu.
- U Zrenjaninau se okupila čitava Srbija, od Gaxinog Hana, Merošine, Petrovca na Mlavi, Batočine do Sombora, Tavankuta i Bačkog Brega. Na jednom mestu okupili su se mladi ljudi, nauka i struka. SANU je svoj najznačajniji skup o organskoj proizvodnji održao ovde. Klaster vojvođanske organske poljoprivrede odlučio je da u Zrenjaninu održi svoju godišnju izbornu skupštinu. Prvobitno je bilo postavljeno 90 štandova, ali se 30 izlagača naknadno priključilo. Prisustvovale su i zadruge koje su osnovane sredstvima države, rekao je Božidar Drinić, organizator ovog sajma.

Za tržište EU samo sertifikovani organski proizvodi

Prema podacima Srpske akademije nauka i umetnosti, od 4.700 sela, koliko ih je u Srbiji, gotovo 1.000 će nestati za petnaestak godina.
- U 86 odsto sela u našoj zemlji smanjuje se broj stanovnika. Zato je važno da pokrenemo akciju oživljavanja naših sela. Jedan od modela je obnavljanje i formiranje novih zadruga. Jedino udruživanjem poljoprivrednika srpska sela mogu da napreduju i da se zaustavi odlazak mladih u gradove i u inostranstvo. Oni treba da nađu sreću na svojim imanjima i da razvijaju proizvodnju, da budu dobri robni proizvođači, kazao je Dragan Škorić, akademik SANU.
Naš sagovornik se osvrnuo i na potencijale organske proizvodnje u našoj zemlji.
- U svetu je organska proizvodnja zasnovana na više od 57.000.000 hektara. U Srbiji se po organskim principima proizvodi na svega 15.000 hektara. Važno je da pokažemo šta možemo u ovoj oblasti. Imamo mnogo potencijala i vrednih ljudi. Treba znati da je Evropska unija donela propise po kojima će na njeno tržište od 2021. godine moći da uđu samo sertifikovani organski proizvodi. Imamo nepune tri godine da naše proizvođače pripremimo za ova pravila, rekao je Škorić.

Sređena infrastruktura i zadruge spasavaju sela

Sajam zemljoradničih zadruga i mladih poljoprivrednika Srbije podržali su Ministarstvo regionalnog razvoja i Grad Zrenjanin.
- Naša lokalna samouprava pokušava da različitim podsticajima pomogne poljoprivrednim proizvođačima da lakše prebrode proizvodnu godinu, pokrenu posao i poboljšaju nešto u svom radu. Ali, to nije dovoljno da mladi ostanu na selu. I oni, kao i stariji meštani, žele da u selima imaju dobre asfaltne puteve, vodovod, kanalizaciju, da se njihova deca bave sportom u selu u kojem žive. To je ono što smo pokušavali da uradimo u prethodnom periodu i što ćemo raditi i ubuduće, rekao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
Ministar bez portfelja Milan Krkobabić, zadužen za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, podsetio je da je Srbija imala 7.000.000 stanovnika i da se svake godine ovaj broj umanjuje za 40.000. Za tri godine nestane jedan veliki grad, poput Zrenjanina, na primer.
- Pred nama je velika dilema. Da li će cela Srbija stati u tri grada - Beograd, Niš i Novi Sad, ili ćemo imati i 4.700 naseljenih mesta? Ja sam za to da Srbija ima tih 4.700 sela. Da u svakom selu imamo zadrugu, školu, ambulantu, crkvu. Tako ćemo imati mladost i decu na selu. Mladim ljudima nije dovoljno samo reći da ne idu iz zemlje, potrebno im je ponuditi nešto što će ih zadržati. I baš zato osnivamo tih 500 zadruga u isto toliko sela. Pokušavamo da objedinimo ljude, njihove male posede, kako bi postali značajni robni proizvođači i kako bi od svog posla mogli lepo da žive, rekao je Krkobabić.

Siguran plasman preduslov dobrog poslovanja

U srednjem Banatu postoji 99 zadruga, a 60 posluje uspešno. Krajem prošle i početkom ove godine formirano je osam novih zadruga. Jedna od njih je i Zemljoradnička zadruga "Modoš" u selu Jaša Tomić. Ona je dobila više od 10.000.000 dinara iz programa "500 zadruga u 500 sela".
- Od tog novca kupili smo sejalicu i telehendler. Na ovaj sajam smo došli kako bismo se predstavili i obavestili proizvođače da otkupljujemo poljoprivredne proizvode. S nama su došle i žene iz seoskog udruženja.  One su izložile svoje kolače i ručne radove. Ovakve manifestacije su prilika da se predstavimo i da nas ljudi prepoznaju kao svoje partnere, rekla je Jovana Savić iz ZZ "Modoš".
A da je parnerstvo s poljoprivrednim proizvođačima moguće, prepoznao je zrenjaninski trgovinski lanac "Persu", koji je u završnoj fazi izrade projekta "Naši smo".
- Ovaj projekat treba da poveže naše markete s lokalnim proizvođačima. Wima su, kroz svakodnevnu komunikaciju,  na raspolaganju naši ljudi. U razgovoru smo s poslovnim bankama i želimo da one proizvođačima omoguće finansijske olakšice, onakve kakve i mi imamo. Poljoprivrednicima možemo da dajemo savete, tržišne informacije za neke starap ideje i slično. Wima se kroz ovu saradnju otvara tržište od 140 maloprodajnih objekata, objasnio je Darko Bjeloglav, direktor "Persu" marketa.
U saradnji s novom zadrugom "Sloga" iz Krajišnika, Asocijacija žena iz ovog mesta predstavila je opštinu Sečanj.
- Doneli smo slatko, rakiju i liker od drenjina. Tu su i vunene čarape i natikače. Vraćamo se našim starinama, jer želimo da ih sačuvamo od zaborava. Ovakve manifestacije su veoma važne za očuvanje sela, a posebno je bitno da se žene u selima okupljaju, da rade ručne radove i da ih pokazuju, rekla je Mirjana Umićević, predsednica Asocijacije žena iz Krajišnika.
Vojvođanski poljoprivrednici mogu da računaju na podršku Pokrajinske vlade, poruka je Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
- Ovaj sekretarijat prepoznaje značaj i ovakvih manifestacija i organizovanja poljoprivrednika u zadruge, kao i ostanka mladih na selu. Zbog toga smo za te namene ove godine opredelili sedam milijardi dinara. Samo za mlade poljoprivrednike izdvojeno je 200.000.000 dinara. Imamo puno sredstava, želju i volju da pomognemo ostanak mladih na selu, naglasio je Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Stevanović je podsetio da ovaj sekretarijat ima 30 konkursnih linija namenjenih poljoprivrednim proizvođačima i da je reč o bespovratnim sredstvima.

J. Bajšanski