* Od ukidanja kvota 1. oktobra 2017. zemlje članice Unije moći će da proizvode šećer u neograničenim količinama, pa se očekuje povećanje proizvodnje i smanjenje uvoza šećera u Evropskoj uniji

U proteklih godinu dana došlo je do značajnih pomeranja u industriji šećera. To se najviše uočava na svetskim berzama, gde je zabeležen drastičan pad cena šećera koji se proizvodi iz šećerne repe, a velike promene očekuju se zbog ukidanja poljoprivrednih kvota za šećer u Evropskoj uniji. Naime, od kada su 1. oktobra 2017. ukinute kvote, zemlje članice Unije moći će da proizvode šećer u neograničenim količinama, te se očekuje povećanje proizvodnje i smanjenje uvoza šećera u Evropskoj uniji. Takođe, ukidanjem kvota ukinuta je i minimalna cena šećera. To stvara nove uslove na tržištu, pa se i postavlja pitanje da li će srpska industrija šećera, a s njom i proizvođači šećerne repe naći svoju računicu i uspeti da opstanu s obzirom na jaku konkurenciju na međunarodnom tržištu.
Odgovore na ova pitanja zajednički su pokušali da iznađu predstavnici pokrajinskih instituticija, stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, poljoprivrednici i predstavnici kompanije Hellenic sugar, koja je bila domaćin skupa proizvođača šećerne repe održanog 5. marta u hotelu "Park" u Novom Sadu.

Pad cene stvara gubitke u poslovanju

Srpska industrija šećera zavisna je od kretanja cena na svetskim berzama i u vreme globalizacije sve više i više podleže promenama. Direktor kompanije Hellenic sugar, pod čijim okriljem u Srbiji posluju fabrike šećera "Crvenka" u Crvenki i "Šajkaška" u Žablju, Petros Gemintzis istakao je na skupu da je u poslednjih 10 godina na berzi u Londonu cena šećera imala velike oscilacije, a prosečna vrednost je 516 dolara po toni. U poslednje tri godine, prosečna cena šećera je 436 dolara po toni. Gemintzis je naglasio da poslovanje ove kompanije zavisi od cena šećera i da se na osnovu ovih vrednosti, kao i ostvarenih rezultata prodaje šećera na domaćem i inostranom tržištu planira proizvodnja u Srbiji.
- Pre godinu dana, u ovo vreme, cene šećera na berzama su iznosile 564,90 dolara po toni, a sada je cena 360 dolara po toni. To je ogroman pad od 35 odsto i za nas velika briga, jer smo proizveli šećer koji sada ne možemo da prodamo, rekao je Gemintzis.
Zbog značajnog pada cene šećera na domaćem i na inostranom tržištu, kompanija Hellenic sugar ima velike gubitke u poslovanju. Pre godinu dana šećer u pakovanju od jednog kilograma u marketima je stajao 92 dinara, a danas je cena 62 dinara po kilogramu. I na tržištu šećera namenjenog za industrijsku potrošnju zabeležen je pad cene od 38 odsto. Istovremeno su izvezene manje količine šećera. Zbog toga, kako je istakao Gemintzis, ako se sagledaju cene šećera, ali i količine koje su prodate inostranim kupcima u odnosu na uslove prodaje pre godinu dana, kompanija ima gubitak u poslovanju oko 98.000.000 evra. To je vrednost kojom bi mogla da se finansira proizvodnja slatkog korena na površini od 55.000 hektara.
Cene šećera su i prethodnih godina uticale na dinamiku rada šećerena u Crvenki i Žablju. Pre tri godine Hellenic sugar je ugovorio proizvodnju slatkog korena na površini od 10.000 hektara, a proizvedeno je 74.000 tona šećera. Tada je radila samo jedna šećerana. Naredne godine, kada su se poboljšali uslovi na tržištu, u obe fabrike proizvedeno je 178.000 tona šećera, a gajenje šećerne repe bilo je ugovoreno na površini od 18.000 hektara. U prethodnoj godini, proizvodne površine su povećane na 23.000 hektara, a proizvedeno je 180.000 tona šećera. Kvalitet repe u prošlogodišnjoj kampanji bio je šarolik. Bilo je slatkog korena s veoma dobrim, ali i veoma lošim performansama, a Gemintzis kaže da prostora za proizvodnju nekvalitetne repe više nema.
Uprkos situaciji na tržištu, Gemintzis je istakao da je za Hellenic sugar proizvodnja šećera u Srbiji značajna i da ova kompanija ne želi da menja poziciju Srbije koja je deveti evropski proizvođač šećera u Evropi, uključujući i Rusiju i Ukrajinu.
U tekućoj kampanji proizvodnje šećerne repe, ova grčka kompanija je poljoprivrednicima ponudila garantovanu cenu od 30 evra po toni slatkog korena, uz dodatni jedan evro za ostvarenu veću digestiju i jedan evro za veći prinos. U aktuelnoj situaciji, veoma je teško, kako je istakao Gemintzis, da se proizvođačima garantuju preduslovi za proizvodnju šećerne repe, ali politika kompanije je takva da se od nje neće odustati i da će se na njoj insistirati i sledeće godine.
Od ukupno izvezene količine šećera iz Srbije, oko 80 odsto se izvozi u Evropsku uniju. Zbog toga domaća proizvodnja šećera, kako je istakao prof. dr Branislav Vlahović s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, zavisi od ovog tržišta, što predstavlja latentnu opasnost za našu zemlju. Uvoz šećera iz balkanskih zemalja u EU je oko šest odsto. Evropska unija je izgradila efikasne mehanizme protiv velikog uvoza iz drugih zemalja. Ona reguliše svoje tržište šećera, a Evropska komisija formirala je posmatračku grupu koja može da reaguje na odgovarajući način, na primer da uvede dodatne carine na uvoz šećera. Takođe, Evropska unija pomaže svoje proizvođače šećerne repe, a čak 11 država izdvaja direktna sredstva za proizvodnju slatkog korena. Za razliku od domaćih poljoprivrednika, koji godišnje po hektaru dobijaju do 4.000 dinara, u Evropskoj uniji su direktna plaćanja po hektaru za proizvodnju šećerne repe do čak 600 evra po hektaru, koliko se izdvaja u Rumuniji. Najveći proizvođač u Evropskoj uniji je Francuska, a najveći potrošači šećera su Italija, Španija, Velika Britanija, Nemačka i Belgija, koje apsorbuju polovinu proizvedenog šećera u EU. Ukidanjem kvota, kako je istakao prof. dr Vlahović, Evropska unija menja i politiku koja se odnosi na proizvodnju i uvoz šećera. Tako je Unija 2016. izvezla 1,35 miliona tona šećera, a plan je da do 2025. bude izvezeno 2,5 miliona tona. U istom periodu planira se i smanjenje uvoza šećera u Evropsku uniju, sa 3,7 na 2,5 miliona tona.
- Da bi proizvodnja šećerne repe bila profitabilna, neophodno je pre svega smanjiti troškove proizvodnje i biti konkuretan s cenom, kaže Vlahović, uz napomenu da je za to potrebna pomoć države, jer bez značajnih državnih podsticaja ne možemo računati na svetsko tržište.
Zato sve državne institucije, farmeri i prerađivačka industrija moraju podržati ovu proizvodnju, jer, kako je istakao prof. dr Vladislav Zekić s poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, šećerna repa je najrentabilnija biljna vrsta, u poređenju sa pšenicom, kukuruzom i sojom.

Domaći proizvođači u korak s evropskim

Da profit u proizvodnji šećerne repe u velikoj meri zavisi od ostvarenih prinosa pokazalo je istraživanje direktora sirovinskog sektora Hellenic sugar MSc Irene Stojanović. Ona se osvrnula na postignute rezultate u 2017, upoređujući dobit koja je ostvarena na površini od 2.000 hektara, i to s najmanjim i najvećim prinosima plative repe. Istraživanje je pokazalo da je na 2.000 hektara, uz prinos korena od 75,71 tonu po hektaru, prihod po hektaru bio 2.650 evra. S druge strane, prinos od 29,67 tona po hektaru dao je dobit od 1.039 evra po toni, računato po ceni 35 evra po toni korena. Na osnovu ovoga može se zaključiti da se opstanak u proizvodnji šećera zasniva na većim prinosima, to jest većoj proizvodnji šećera po hektaru. I proizvodnja u 2017. pokazala je da domaći poljoprivrednici ostvaruju prinose identične kao i njihove kolege u Nemačkoj, sa 70 tona plative repe po hektaru, što je znak da domaći proizvođači znaju da proizvedu. Repa koja ima dobre performanse, rekla je Stojanovićeva, obezbeđuje opstanak i razvoj industrije šećera u zemlji.

Marija Antanasković

DIGESTIJA ZA PONOS

Poljoprivrednik Jovan Perišić, koji proizvodi šećernu repu u kooperaciji s bečejskim "Ratar prometom", nagrađen je priznanjem za najveću postignutu digestiju. Prosečna digestija je bila 19,06 odsto. Lane je šećernu repu gajio na površini od 32 jutra, a prosečan prinos plative repe je bio 68 tona po hektaru. Na nekim delovima parcele, repa je imala i digestiju veću od 21 odsto, a Jovan smatra da su za ovakve rezultate najzaslužniji plodored, kvalitetno seme i dobra agrotehnika.
- Najbitniji je plodored. Repu na istoj parceli sejemo svake pete godine. Visokoj digestiji u velikoj meri doprinosi i primena mineralnog đubriva, ali i stajnjaka. Godišnje pođubrimo 30 do 40 jutara zemljišta sa dva i po do tri vagona mahom živinskog stajnjaka, kaže Jovan Perišić iz Bečeja.

ŠEĆER ZNAČAJAN IZVOZNI PROIZVOD

Šećer je posle merkantilnog kukuruza drugi najznačajniji izvozni proizvod u Vojvodini. Prošle godine, kako je istakao pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević, šećer je izvezen u vrednosti od 90.000.000 evra. Radojević je napomenuo da je neophodno modernizovati i intenzivirati proizvodnju šećerne repe, a time i prinos po hektaru. Takođe, treba raditi i na tome da se poveća procenat digestije u korenu šećerne repe, jer samo tako proizvođači mogu biti konkurentniji, a to je ujedno i u interesu prerađivača.
- Moramo imati korektne odnose jedni s drugima, jer samo tako možemo razgovarati o unapređenju proizvodnje, istakao je Radojević i konstatovao da se mora raditi na nabavci sistema za navodnjavanje, za šta će Pokrajinski sekretarijat i ove godine izdvojiti značajna sredstva.

NAGRAĐENI NAJBOLJI PROIZVOĐAČI

I ove godine tradicionalno je nagrađeno oko stotitnak najboljih poljoprivrednih proizvođača i preduzeća koja su organizovala proizvodnju šećerne repe. Najboljima koji su ostvarili vrhunske prinose i visok procenat digestije uručeni su pehari, zahvalnice i knjiga "Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2018", koja će im omogućiti da prošire svoja znanja i postignu još bolje rezultate u narednom periodu.