* Mere agrarne politike Republičke i Pokrajinske vlade koordinisane i sprovode se na celoj teritoriji Republike
* Podsticiji za biljnu proizvodnju 4.000 dinara po hektaru, a za tov junadi 10.000 dinara po grlu
* Strateški interes u Pokrajini izgradnja i opremanje regionalnih sistema za navodnjavanje
* Konkursi Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede biće raspisani u ponedeljak, 19. marta

Finansiranje poljoprivrede u Srbiji, u aktuelnim ekonomskim uslovima, predstavlja veliku nepoznanicu. Kako za individualne poljoprivrednike, tako i za organizatore proizvodnje, zemljoradničke zadruge, ali i banke, osiguravajuće kuće... Specifičnost proizvodnje pod vedrim nebom, spor obrt kapitala, visoki i često nepredvidivi troškovi, sezonski karakter poljoprivrednih proizvoda, nestabilnost cena ubrajaju se u glavne rizike. Iz tih razloga poljoprivrednici, ali i banke, fondovi i lizing kompanije duboko se premišljaju i preračunavaju pre nego što donesu odluku o tome da li, na koji način, kojim sredstvima i garancijama da učestvuju u finansiranju poljoprivredne proizvodnje.
U takvim okolnostima, praktično jedina prava pomoć poljoprivrednicima dolazi od države, Pokrajine i, tu i tamo, lokalnih samouprava. To je i bio povod da se uoči prolećne setve na tematskom skupu "Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2018" razmotri kako, na koji način i kojim sve sredstvima država pomaže poljoprivrednike da delom finansiraju sopstvenu proizvodnju. Skup je organizovao "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD, odnosno naš list i Privredna komora Vojvodine, a učestvovali su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, Garancijskog fonda, Razvojnog fonda, nadležni za resor poljoprivrede iz 32 lokalne samouprave, kao i članovi Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika (SUMP), Mreže mladih poljoprivrednika Srbije i privredni subjekti.
- Cilj skupa je da se poljoprivredni proizvođači, kao i organizatori proizvodnje, preduzetnici, informišu iz prve ruke uoči setvenih radova na koja sve sredstva ove godine mogu da računaju od države. Finansiranje je najveći i najsloženiji problem domaće poljoprivrede, koji je stalno aktuelan i smatram da ovaj problem predstavlja najveće razvojno ograničenje ove privredne delatnosti u Srbiji. Dakle, problem obezbeđenja adekvatnih izvora finansiranja poljoprivrede u pogledu kvantiteta, kvaliteta i kontinuiteta je stalno prisutan, istakla je u uvodnoj reči dr Gordana Radović, direktor "Dnevnik-Poljoprivrednika".
 
Jačanje konkurentnosti proizvođača

Predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, domaćin skupa, ukazao je na veliki značaj poljoprivrede kao privredne grane i istovremeno kao jedan od osnovnih problema naveo nizak nivo ulaganja u proizvodnju.
- Nedostatak sopstvenih obrtnih sredstva u poljoprivrednim gazdinstvima za posledicu ima slabu primenu agrotehnike, što povećava troškove proizvodnje i smanjuje profitabilnost, istakao je Vučurević, naglasivši da je rešavanje pitanja finansiranja u poljoprivredi od izuzetnog značaja za intenzivniji razvoj ove privredne grane u Pokrajini.
Vučurević je rekao da Pokrajina poslednjih godina značajno pomaže finansiranje poljoprivrede i da s takvom politikom treba nastaviti i u narednom periodu.
- Za svaku pohvalu je to što su mere agrarne politike Republičke i Pokrajinske vlade koordinisane i sprovode se na celoj teritoriji Republike sa osnovnim ciljem jačanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvođača, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu, naglasio je Vučurević, ocenjujući kao pozitivno to što se, uz aktuleni IPARD program, nastavlja sa svim nacionalnim merama finansiranja poljoprivrede.
Govoreći konkretno o merama agrarne politike u ovoj godini, pomoćnik ministra poljoprivrede dr Nenad Katanić istakao je da je Vlada Srbije, na osnovu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o budžetu, donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini, a da neki pravilnici kasne iz opravdanih razloga. Kada budu sistematizovani i usvojeni, njima će biti bliže definisani uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i načini ostvarivanja tih prava.
- Bez obzira na to, u agrarnoj kasi za 2018. godinu naći će se sedam odsto više planiranih sredstava nego u prošloj godini, a za raspodelu će biti bezmalo 30 milijardi dinara. Od toga, 71 odsto usmereno je u direktna davanja poljoprivrednicima, 18 odsto na mere ruralnog razvoja, a agrarnim budžetom predviđena su i sredstva za posebne podsticaje, kreditnu podršku poljoprivrednicima...
Katanić je naglasio da će i ove godine podsticaji za biljnu proizvodnju ostati 4.000 dinara, i to najviše do 20 hektara po registrovanom gazdinstvu.
- Sredstva za ratare su obezbeđena i isplata bi trebalo da počne ovih dana. Novina je da se subvencije neće takstativno davati za repromaterijal, odnosno đubrivo, seme itd., jer takav vid pomoći u zemljama EU ne prepoznaju, a došlo je vreme da mere podrške poljoprivredi počnemo da usaglašavamo sa Zajednikom poljoprivrednim politikom EU. Ratari će dobijena sredstva koristiti za pokrivanje ukupnih troškova setve, kao i drugih radova na njivama, objasnio je Katanić.

Više sredstava za ruralna područja

Pomoćnik ministra poljoprivrede istakao je da će zahvaljujući otvaranju tržišta za izvoz junećeg mesa u Tursku i Kinu, stočari dobiti šansu, a da će Ministarstvo podsticati ovu proizvodnju sa 10.000 dinara po umatičenom grlu juneta.
- Trenutno ne postoji limit podsticaja kojim bi se ograničio broj junadi u tovu. Prema tome, stočari koji se opredele za ovu vrstu tova imaju šansu da uz zaradu dobiju i subvencije od države po svakom isporučenom grlu, rekao je Katanić, ističući da, u cilju intenzivnijeg razvoja stočarstva, i dalje ostaju podsticaji od 25.000 dinara za kvalitetne priplodne mlečne krave i tovne krave i bikove, 20.000 dinara za krave dojilje, kao i premija od sedam dinara po litru za predatu odgovarajuću količinu mleka.
Katanić je potvrdio da će i ove godine stočari moći da računaju na podsticaje za priplodne krmače i neraste u iznosu od 10.000 dinara po grlu, zatim za ovce, ovnove, koze i jarčeve po 7.000 dinara, za jagnjad i jarad po 2.000 i za tovne svinje po 1.000 dinara po grlu. Određen je minimalan i maksimalan broj grla za koja će se podsticaji isplaćivati kvartalno. U živinarstvu proizvođači mogu da računaju na 60 dinara po jedinki za roditeljske kokoške teškog i 100 dinara za one lakog tipa, kao i 300 dinara za roditeljske ćurke. Pčelari će dobijati 720 dinara podsticaja po košnici, proizvođači konzumne ribe 10 dinara za svaki proizvedeni kilogram, a za kvalitene priplodne matice šarana davaće se 500, a pastrmke 300 dinara po jedinki.
Govoreći o merama predviđenim za ruralni razvoj, Katanić je posebno istakao nastavak podrške i pomoći Ministarstva poljoprivrede mladim poljoprivrednicima do 40 godina starosti koji su opredeljeni da ostanu na selu i bave se poljoprivredom.
- Pomoć za zasnivanje poljoprivredne proizvodnje i opremanje domaćinstva u ovoj godini može da ide i do 75 odsto uloženih sredstava, a oni koji se opredele za neki od agrobiznisa ili nepoljoprivrednu delatnost koja se naslanja na poljoprivredu mogu da računaju na pomoć od 55 do 65 odsto uloženog, naglasio je Katanić, podsećajući da je lane za meru podrške mladim poljoprivrednicima Ministarstvo poljoprivrede isplatilo 459.000.000 dinara, a pomoć je dobilo 667 mladih u selima.

Pokrajina ulaže u kapitalne investicije

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević podsetio je učesnike skupa da su Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu lane iz pokrajinskog budžeta izdvojili osam milijardi dinara za razvoj agrara i pomoć poljoprivrednicima, što do sada, kako je rekao, nijedna vlada u Pokrajini nije uradila.
- Sve mere agrarne politike koje su bile aktuelne lane Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu nastaviće da sprovodi i ove godine, uz puno uvažavanje početka primene IPARD programa, unapređenje investicija i proširenje palete podsticaja za poljoprivrednike, istakao je Radojević i najavio da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ovih dana objaviti konkurse namenjene lokalnim samoupravama za izgradnju i sanaciju vodnih objekata i kanalizacione mreže, uređenje atarskih puteva i otresišta i uklanjanja divljih deponija.
Kada su u pitanju kapitalne investicije, Radojević je istakao da će strateški interes biti izgradnja i opremanje regionalnih sistema za navodnjavanje.
- Lane je započet rad na 11 projekata koji se finansiraju iz sredstava Abu Dabi fonda. U međuvremenu je urađena projektna dokumentacija za još 13, a u pripremi je dokumentacija za još 14 projekata, što bi trebalo da bude završeno do kraja godine. Cilj je da se za dve-tri godine obezbedi navodnjavanje novih 120.000 hektara oranica u Pokrajini, rekao je Radojević i napomenuo da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, kada za to dođe vreme, prepoznati i pomoći sve one poljoprivrednike koji budu želeli da se priključe na izgrađene sisteme za navodnjavanje.
Kada je reč o prolećnoj setvi, Radojević je istakao da će pokrajinska administracija svim svojim kapacitetima, uključujući Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Razvojni fond Vojvodine i Garancijski fond, učiniti sve da poljoprivrednici dođu do što povoljnijih finansijskih sredstava.
- Ono što poljoprivrednicima nude pokrajinski fondovi znatno je povoljniji model finansiranja od svih uslova koje daju poslovne banke ili pojedini organizatori proizvodnje, s uglavnom nepovoljnim paritetima, rekao je Radojević, uveren da će proizvođači to prepoznati i iskoristiti priliku koja im se nudi.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu najavio je dalju bezrezervnu podršku udruživanju poljoprivrednika i pomoć jačanju zadružnog sektora. Kao i lane, posebne pogodnosti u finansiranju i bezrezervnu pomoć imaće mladi poljoprivrednici do 40 godina starosti, kao i žene u slabije razvijenim ruralnim područjima.
- Pokrajina ima nepovoljnu starosnu strukturu poljoprivrednika. Zato želimo da putem takozvanog startap programa motivišemo mlade poljoprivrednike na selu da se opredele za intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju i bavljenje agrobiznisom. Zainteresovani registrovani poljoprivrednici moći će da dobiju čak 75 odsto sredstava avansno za započinjanje proizvodnje, rekao je Radojević i napomenuo da su mladima otvorene mogućnosti da konkurišu za sve kreditne linije koje u toku godine bude raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.
Vojvođanski poljoprivrednici svoju proizvodnju i investicionalna ulaganja mogu finansirati i kreditnim linijama fondova koji posluju na teritoriji Pokrajine. Za svaku granu poljoprivrede postoji namenski kredit.

Šest kreditnih linija Razvojnog fonda Vojvodine

U Razvojnom fondu Vojvodine (RFV), procedure i uslovi su zajednički za svih šest kreditnih linija. Konkursi nisu vremenski ograničeni i traju do utroška sredstava. Za kredite obezbeđene garancijom, godišnja kamata je dva odsto, a za one korisnike koji su obezbeđeni hipotekom, kamatna stopa je tri odsto na godišnjem nivou. Korisnicima kredita koji imaju sedište na teritorijama gradova i opština AP Vojvodine svrstanih u treću i četvrtu grupu razvijenosti, prilikom konkursa za nabavku nove mehanizacije kamata se smanjuje za jedan procentni poen i iznosi 1,5 odsto, bez obzira na ponuđene instrumente obezbeđenja. Za sve obračune kredita primenjuje se srednji kurs evra na dan uplate ili isplate. U toku grejs-perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata u visini ugovorene kamatne stope. Krediti se mogu vraćati u mesečnim, tromesečnim ili šestomesečnim anuitetima.
- Instrumenti obezbeđenja kredita mogu biti garancija poslovne banke, hipoteka prvog reda na poljoprivredno zemljište čija je tržišna vrednost najmanje 1,5 puta veća od vrednosti kredita, hipoteka prvog reda na stambenu ili poslovnu nepokretnost čija je tržišna vrednost minimum dva puta veća od vrednosti kredita samo prilikom kreditiranja određenih namena registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, a postoji i mogućnost uspostavljanja zaloge na novokupljenu pogonsku mašinu, koja se finansira sredstvima kredita, rekla je Jelena Trenkić iz RFV.
Kredit za kratkoročno finansiranje obrtnih sredstava u poljoprivredi može biti od 300.000 do 10.000.000 dinara, raspoloživost sredstava je 48 meseci od prve realizacije, a rok vraćanja tranše je 12 meseci.
- Dugoročni krediti za poljoprivredu namenjeni su za nabavku traktora, kombajna i priključne mehanizacije, zatim opreme za poljoprivrednu proizvodnju, kvalitetnog priplodnog materijala u stočarstvu, kao i matičnog jata, pčelinjih društava, košnica i opreme za pčelarstvo, višegodišnjih zasada, voća, vinove loze i ostalih višegodišnjih zasada, s opremanjem površine pod zasadima, protivgradnih mreža s naslonom i mreža za zasenčivanje. Ova sredstva namenjena su i za nabavku plastenika, staklenika i opreme za zaštićeni prostor, izgradnju bunara i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, nabavku opreme za povećanje kapaciteta i osavremenjavanje linija za preradu poljoprivrednih proizvda, kupovinu, izgradnju, adaptaciju i opremanje silosa, podnih skladišta i hladnjača, za preradu poljoprivrednih proizvoda, kao i za kupovinu, izgradnju i adaptaciju građevinskih objekata za stočarsku proizvodnju u cilju zaštite životne sredine i ispunjenja standarda u poljoprivrednoj proizvodnji, navela je Trenkićeva.
Iznos ovog kredita je od 300.000 do 100.000.000 dinara, minimalno sopstveno učešće je 20 odsto, rok vraćanja do sedam godina, a grejs-period do 24 meseca. Krediti u iznosu višem od 20.000.000 dinara obezbeđuju se isključivo garancijom poslovne banke.
Konkurs za dugoročne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta podrazumeva kredit od 300.000 do 20.000.000 dinara, s grejs-periodom do 12 meseci, minimalnim sopstvenim učešćem od 20 odsto i rokom vraćanja do sedam godina. Poljoprivredno zemljište koje je predmet kupovine mora biti u prečniku do 50 kilometara od sedišta registrovanog poljoprivrednog zemljišta, prodavci zemljišta ne mogu biti zakonski naslednici u prvoj liniji ili bračni drugovi podnosioca zahteva, kupovina se mora uraditi u roku od najduže 10 meseci, računato od dana zaključenja ugovora o kreditu.
- Visina dugoročnog kredita za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije je od 100.000 do 5.000.000 dinara, minimalno sopstveno učešće za pogonske mašine je 20 odsto, a za priključne mašine nema učešća. Rok vraćanja kredita je do pet godina, uključujući i grejs-period koji je šest meseci. Posebne pogodnosti za ovu kreditnu liniju su kamatna stopa od 1,5 odsto na godišnjem nivou, bez obzira na ponuđene instrumente obezbeđenja, mogućnost uspostavljanja zaloge na novokupljenu pogonsku mašinu koja se finansira sredstvima kredita, nema naknade za obradu kreditnog zahteva, procedura je pojednostavljena, ne postoji starosna granica nosioca poljoprivrednog gazdinstva i nema minimalnih uslova koji važe za ostale konkurse RFV-a, objašnjava Jelena Trenkić.
Dugoročni krediti za razvoj turizma namenjeni su za finansiranje investicionih ulaganja u oblasti turizma. Za ove namene predviđeno je do 10.000.000 dinara, a dvostruko više sredstava mogu dobiti pravna lica i preduzetnici. Minimalno sopstveno učešće je do 20 odsto, rok vraćanja sedam godina, uz grejs-period do dve godine.
Korisnici dugoročnih kredita za investicije u poljoprivredi u okviru IPARD programa mogu biti nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i pravna lica i preduzetnici. Za ovu kreditnu liniju nema sopstvenog učešća, rok otplate je sedam godina, uključujući i grejs-period do dve godine. Za odobrene projekte za nabavku pogonske poljoprivredne mehanizacije i poljoprivrednih mašina, a u skladu s listom prihvatljivih investicija i troškova, može se koristiti kredit do 150.000 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS. Isto tako za odobrene projekte za investicije u objekte i opremu, visina kredita je do 800.000 evra.

Garancijski fond Vojvodine veza između poljoprivrednika i poslovnih banaka

- Za 2018. godinu obezbedili smo za garantne linije 9.000.000 evra, što je garancija za 11.000.000 evra kredita. Novina za ovu godinu je osnivanje Kluba prijatelja GFV. Reč je o novoj usluzi namenjenoj našim klijentima iz oblasti privrede i poljoprivrede. Dobrovoljno članstvo u Klubu omogućava dobijanje informacija značajnih za njihovu delatnost i putem zvanične prezentacije fonda, SMS poruka, elektronske pošte i slično, rekao je Đorđe Raković, direktor Garancijskog fonda Vojvodine.
Ovaj fond daje garancije za kredite namenjene za finansiranje gradnje, rekonstrukcije i adaptacije silosa, hladnjača, podnih skladišta i nabavku prateće opreme, čiji iznos može biti od 5.000 do 350.000 evra, s rokom otplate do 10 godina i grejs-periodom do 24 meseca, koji je uključen u rok otplate. S poslovnom bankom se dogovara visina učešća, dok je puštanje kredita u korišćenje u skladu s poslovnom politikom banke. U slučaju kreditnog okvira, maksimalni period raspoloživosti za povlačenje tranši je do 12 meseci i uključen je u grejs-period.
- Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, visina kredita je od 5.000 do 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, rok otplate je do 15 godina, a nominalna kamatna stopa je u dogovoru s poslovnom bankom. Kredit se otplaćuje po isteku grejs-perioda u jednakim mesečnim, tromesečnim, polugodišnjim ili godišnjim ratama, u zavisnosti od osnovne delatnosti klijenata, i to u dinarskoj protivvrednosti. Naknada banaka za obradu zahteva je do jedan odsto od iznosa odobrenog kredita, koliko je i naknada za monitoring, rekao je Nebojša Ivanišević iz GFV-a.
Za nabavku poljoprivredne opreme i mehanizacije, iznos odobrenog kredita može biti od 3.000 do 150.000 evra, za proširenje matičnog stada maksimalno 50.000 evra, uz grejs-period do 12 meseci, a za podizanje višegodišnjih zasada voćnjaka i vinograda do 30.000 evra, uz grejs-period do 24 meseca. Rok otplate ovih kreditnih linija je do 10 godina. Naknada banaka za obradu zahteva je do jedan odsto ukupne vrednosti kredita.
Krediti za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije mogu biti u visini od 5.000 do 250.000 evra, s rokom otplate do 10 godina i grejs-periodom do 18 meseci, uz nominalnu kamatnu stopu koja je dogovorena s poslovnom bankom i naknadu banci za obradu zahteva do jedan odsto.
- Krediti namenjeni poljoprivrednim gazdinstvima za nabavku repromaterijala su u visini od 3.000 do 100.000 evra, rok otplate je do 36 meseci, uz ugovornu obavezu godišnje revizije poslovanja klijenta, 12 meseci od puštanja kredita u tečaj, s obavezom izmirenja revolving kredita u iznosu od 70 odsto ukupnog duga banci, 15 dana pre godišnjeg monitoringa. U slučaju da je procena negativna, kredit dospeva u celosti i klijent je dužan da izmiri sve obaveze po dospelom kreditu. Kredit se otplaćuje u jednakim mesečnim i tromesečnim ratama u dogovoru s bankom. Klijent može dogovoriti i revolving opciju kredita. Kredit se ugovara u dinarima ili u dinarskoj protivvrednosti. Na ime troškova sprovođenja konkursa klijent uplaćuje jednokratnu naknadu, ne manju od 0,5 odsto nominalnog iznosa garancije, a koja nije niža od 9.000 dinara na tekući račun fonda, objasnio Ivanišević.
Za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju objekata za preradu poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva kredit se odobrava na iznos od 10.000 do 250.000 evra. Rok vraćanja je 10 godina, grejs-period do 12 meseci, maksimalna kamatna stopa i način otplate dogovaraju se s bankom, a visina učešća je u skladu s njenom poslovnom politikom. Provizija za izdavanje garancije je 0,5 odsto na godišnjem nivou i u visini nominalnog iznosa garancije i plaća se pre njenog izdavanja, a svaka naredna na ostatak garantovanog duga.
Troškovi sprovođenja konkursa su jednaki za većinu garantnih linija i iznose 0,5 odsto nominalnog iznosa garancije, a ne manje od 8.000 dinara koji se uplaćuju na tekući račun ovog fonda. Obavezni instrumenti obezbeđenja su blanko sopstvene menice korisnika kredita za banku i za fond. Ostali instrumenti obezbeđenja su sadužništvo povezanih lica ili ostalih povezanih lica, hipoteka prvog reda na poljoprivredno zemljište u minimalnom iznosu 1:1,3 ili hipoteka prvog reda na stambeni ili poslovni objekat u minimalnom iznosu 1:1,5. Postoji mogućnost i da banka, fond i klijent ugovore i druga sredstva obezbeđenja urednog vraćanja dospelih obaveza.

U Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede bez naplate troškova za prikupljanje dokumentacije

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede jedini je budžetski fond na teritoriji Srbije koji funkcioniše zahvaljujući sredstvima pokrajinskog budžeta. Zbog toga su sve konkursne linije usklađene s konkursima resornog ministarstva i sekretarijata. Vrlo jednostavne procedure i kamatne stope od jedan odsto za kupovinu sistema za navodnjavanje i 1,5 odsto za sve ostale kreditne linije, šestomesečni anuiteti i grejs-period do tri godine karakteristike su kreditnih linija ovog fonda.
- Na osnovu Konkursa za dodelu kredita za nabavku novih sistema i opreme za navodnjavanje i bušenje bunara odobravaće se krediti čiji je maksimalan iznos 40.000 evra, s grejs-periodom od 12 meseci i rokom otplate 30 meseci. Kod ovog konkursa, kao i kod svih ostalih, za vreme grejs-perioda ne obračunava se interkalarna kamata, a prva rata se uplaćuje po njegovom završetku. Kreditna linija ima ukupno šest rata otplate, rekao je Aleksandar Bogdanović, direktor ovog fonda.
Ovaj fond dodeljuje i sredstva za nabavku novih zaštićenih bašta u maksimalnom iznosu po korisniku do 15.000 evra, s rokom otplate do 24 meseca i grejs-periodom do 12 meseci. Otplaćuje se u šestomesečnim anuitetima, na pet rata. Maksimalan iznos kredita je 40.000 evra, kamatna stopa 1,5 odsto, rok otplate je 24 meseca, a grejs-period šest meseci.
- Maksimalan iznos kredita za nabavku pčelinjih rojeva, novih košnica i opreme za pčelarstvo je 20.000 evra, rok otplate 30 meseci, grejs-period 15 meseci, otplaćuje se u šest rata u šestomesečnim anuitetima i s kamatom od 1,5 odsto. Ista kamata je i kod kredita za nabavku kvalitetne teladi i prasadi za tov. Maksimalan iznos kredita je 15.000 evra, rok otplate je 15 meseci, a korisnik kredita se obavezuje da celokupan iznos vrati jednokratno nakon isteka kredita. Fond neće odobravati iznos manji od 5.000 evra, a kod drugih kreditnih linija on ne može biti manji od 1.000 evra, rekao je Bogdanović.
Za nabavku priplodnih grla u govedarstvu, kozarstvu i ovčarstvu maksimalan iznos kredita je 20.000 evra, rok otplate 24 meseca, grejs-period 12 meseci, a ukupno se otplaćuje pet rata u šestomesečnim anuitetima. Ko se opredeli za nabavku opreme za stočarske farme može podići kredit do 40.000 evra, s grejs-periodom od šest meseci, kamatom od 1,5 odsto i rokom otplate 60 meseci. Kreditira se i nabavka pogonske i priključne mehanizacije do 40.000 evra. Za pogonske mašine grejs-period je u trajanju do šest meseci, učešće je 20 odsto i obračunavaće se interkalarna kamata. Za priključne mašine grejs-period je isti, obračunava se interkalarna kamata, ali nema učešća. Rok otpalte je 60 meseci na 11 šestomesečnih rata. Minimalan iznos kredita za izgradnju silosa, podnih skladišta i hladnjača je 10.000, a maksimalan 40.000 evra. Rok otplate je 36, a grejs-period 12 meseci. Kredit se otplaćuje na sedam šestomesečnih rata. Krediti će biti odobravani i za nabavku sadnica loznih kalemova, stubova, žice u vinogradarstvu, kao i sadnica jabučastog, koštičavog, jezgrastog i jagodičastog voća, s kamatom od 1,5 odsto na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule. Maksimalan iznos ovog kredita je 40.000 evra, grejs-period je 36 meseci, a otplata će se vršiti na sedam šestomesečnih rata.
Konkursi Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede biće raspisani u ponedeljak, 19. marta.

Kosta Rajević
Jasna Bajšanski

DISKUSIJA NA KRAJU SKUPA

Ovaj tematski skup završen je diskusijom, a prisutne poljoprivrednike najviše je zanimalo kada će im država omogućiti da koriste regresirano dizel gorivo, jer, po njihovom mišljenju, jedino sa cenom od 100 do 110 dinara po litru mogu primeniti kompletnu agrotehniku i samim tim povećati prinos i kvalitet svojih proizvoda. Sve to povećava konkurentnost srpskih poljoprivrednika u odnosu na njihove kolege u EU. Veliko interesovanje pokazano je i za podsticaje namenjene mladim poljoprivrednicima. Stočari su od predstavnika resornog ministarstva tražili da im odgovori kada će im biti isplaćena dugovanja po osnovu subvencija za prošlu godinu. Razgovaralo se i o rešavanju problema dugovanja fondu PIO što je veoma kompleksno pitanje i na čijem rešavanju se radi.
Poljoprivrednici svoja pitanja mogu postaviti i listu "Poljoprivrednik", koji će nastojati da od nadležnih organa dobije adekvatne odgovore i objavi ih u listu ili na sajtu.