* Poljoprivrednici imaju priliku da dođu do bespovratnog novca iz IPARD-a, ali je još važnije što će im ovaj program pomoći da što pre dostignu standarde EU i povećaju konkurentnost na tržištu

Završena su dva javna poziva za IPARD, za koja je, uprkos jakoj medijskoj kampanji, bilo malo prijavljenih. Razlog je nedovoljna pripremljenost domaćih poljoprivrednika da odgovore na zahteve EU koje je postavila za ove konkurse, iako su našoj zemlji učinjeni ustupci kao nijednoj do sada.
- Samo srpski poljoprivrednici dobili su priliku da konkurišu za nabavku traktora, a uslovi konkurisanja za pojedine pozive su znatno olakšani, pa čak postoji mogućnost da korisnici IPARD sredstava potrebne kapacitete dostignu do kraja realizacije projekta, objašnjava Slađana Gluščević iz agencije "Smart IPARD" i napominje da domaći poljoprivrednici nisu u potpunosti shvatili suštinu ovog programa, odnosno da je on instrument koji treba da im pomogne da što pre dostignu standarde EU i povećaju svoju konkurentnost na tržištu.
Govoreći o prva dva poziva, istakla je da je agencija iz koje dolazi od brojnih zahteva poljoprivrednika koji su se interesovali za IPARD konkurse tek sa svakim petim uradila posao do kraja, odnosno predala konkursnu dokumentaciju. Svi ostali nisu imali ispunjene uslove da bi uspešno konkurisali za dobijanje evropskih sredstava.
- Uzimali smo u obzir samo one poljoprivrednike za koje smo procenili da će moći da ispune uslove koji se tiču standarda zaštite životne sredine, dobrobiti životinja, odlaganja otpada. Dakle, nismo uzimali u obzir one koji na gazdinstvu, osim ratarske ili voćarske, imaju i stočarsku proizvodnju, ako ta proizvodnja nije u skladu s nacionalnim zakonodavstvom. Mislim da su se prijavljivali i oni koji te standarde neće moći da ispune i to je greška, smatra Slađana Gluščević.
Govoreći o mogućim greškama koje su načinili svi oni koji su predali konkursnu dokumentaciju, ocenila je da će verovatno biti grešaka u proceduri po kojoj se sprovodila javna nabavka, jer su zahtevane tri ponude za traktore i mašine od tri različita dobavljača. Takođe, problem može da bude i to što su se prijavljivali i oni na čijim adresama ima dva ili više gazdinstva. Na primer, otac ima svoje, sin svoje, a u pitanju je jedna ekonomija, pa im nisu razdvojeni računi. U ovom slučaju se vrlo lako može videti da je reč o jednom domaćinstvu, pa će se na to gledati kao na veštački stvorene uslove i postoji velika šansa da ovakva prijava bude odbijena. Grešaka, kako smatra naša sagovornica, može da bude i u poslovnim planovima i tome da li su investicije za koje se traže sredstva opravdane. Međutim, sve to neće biti potpuno jasno dok prvi projekti ne budu ocenjeni i dok se ne vidi da li će se i u kojoj meri tolerisati neke greške u konkursnoj proceduri. Važno je napomenuti i da poljoprivrednici treba da sačekaju proveru prihvatljivosti zahteva i tek ako je ona pozitivna, počnu da rade na realizaciji projekta, nikako pre toga.
Gluščevićeva poziva poljoprivrednike, ali i pravna lica da se blagovremeno pripreme i konkurišu za dobijanje bespovratnih sredstava iz EU. Iako će, sudeći po broju prijava, u prva dva poziva ostati neutrošenog novca, takva situacija treba da se izbegne kada budu raspisivani novi konkursi. Cilj je, kako je navela, da se utroši što više sredstava koja su nam na raspolaganju i da se što bolje pripremimo za period nakon ulaska u EU kada ćemo, kao i svaka nova članica pre nas, imati znatno više novca na raspolaganju. Podsetila je na primere Bugarske i Rumunije, koje su imale dosta problema u apliciranju za sredstva u pretpristupnom periodu i to je ono što moramo da izbegnemo. Takođe, navela je primer Hrvatske, koja je slabo iskoristila sredstva iz pretpristupnog perioda i to najviše iz razloga što su se poklapale nacionalne mere podrške za koje je bilo jednostavnije konkurisati, pa su ih poljoprivrednici radije koristili. Naša država je, kako je rekla, dobro uradila što je razdvojila nacionalne i IPARD konkurse, što će, kako se pretpostavlja, doprineti većoj iskoristivosti EU novca.

A. Milić