* Voćar David Markoni, na svojoj plantaži jabuka i kivija, brine samo o kvalitetu roda, a o svemu ostalom kooperativa Apofruit, čiji je član

Kod nas se u poslednje vreme dosta govori o revitalizaciji zadrugarstva i zadružnog organizovanja poljoprivrednika. Tu i tamo, na raznim skupovima, kao osvedočeno dobar uzor iz neposredne prakse, navode se italijanske kooperative. One su na Apeninskom poluostrvu praktično temelj poljoprivrede i glavni oslonac, pretežno malih poljoprivrednika, koji bez njih, zasigurno, ne bi mogli opstati. I to kako u proizvodnji, tako i na sve zahtevnijem tržištu, bez obzira šta i koliko proizvode na svojim imanjima i plantažama.
- Kooperative  su za poljoprivrednike u Italiji praktično njihova druga kuća. Pomažu im, pre svega, da sa povoljnim pozajmicama i uz pomoć beskamatnog kooperativinog obrtnog kapitala zasnuju proizvodnju. Istovremeno brinu i o otkupu i plasmanu onoga što proizvedu i, na kraju, redovno i uredno im plaćaju sve što se od predatog roda otkupi na tržištu. Poljoprivrednicima jedino preostaje da, uz pomoć stručnjaka koje kooperative takođe angažuju, vode brigu da rod očuvaju i ostvare što bolji kvalitet, kaže inž. Srba Dimitrijević, član Poslovnog saveta dijaspore Privredne komore Srbije, koji već godinama živi i radi u mestu Forli, kod Bolonje, u regiji Emilija Romanja, i neposredno je angažovan u pružanju pomoći poljoprivrednicima udruženim u Kooperativu Apofruit.
Ova kooperativa, s poslovnim centrom u Ćezeni, postoji već pola veka i jedna je od pet najvećih u Italiji. Weni kooperanti orijentisani su isključivo na proizvodnju italijanskog voća i povrća, najviše jabuka, ali nisu locirani samo u regiji Emilija Romanja već se nalaze širom Apeninskog poluostrva.
- To je u neku ruku i prednost ove kooperative. Kontinuirano se na jednom mestu prati i obavlja razmena iskustava proizvođača iz svih regija, s ciljem specijalizacije proizvodnje i zauzimanja bolje pozicije na tržištu u odnosu na konkurenciju, kaže Dimitrijević i napominje da se dobra strana specijalizovane proizvodnje najbolje pokazuje kroz kvalitet i raznovrsnost ponuđenih proizvoda svih kooperanata Apofruit-a, a koji su zastupljeni i u domaćim i u velikim svetskim trgovinskim lancima.
U ovoj kooperativi dosta se polaže na autentičnost, specifičnost i ukus voća italijanskog podneblja. S kooperantima se tokom cele godine održavaju grupni i pojedinačni edukativni sastanci, s ciljem unapređenja proizvodnje i kvaliteta.
- Veliki napori ulažu se u uvođenje novih sorti voća, u konsultacijama s vodećim istraživačkim institutima i biljnim genetičarima. Sve to se, uz stalan stručni nadzor, prenosi na proizvođače, što je i krajnji cilj. Takođe, velika pažnja poklanja se sve izraženijem tehnološkom napretku i modernizaciji proizvodnje, kao i sertifikaciji. Osim toga, poštuju se svi standardi kvaliteta kao što su GlobalGAP, BRC i IFS, objašnjava Dimitrijević, ističući da se u kooperativi dosta radi i na marketingu, raznim uslugama i unapređenju veleprodajnih i maloprodajnih kanala za prodaju.
Svi zainteresovani poljoprivrednici, prvenstveno proizvođači voća i povrća, mogu da se pridruže kooperativi. Minimalna suma za ulazak u partnerstvo je 100 evra, članstvo traje najmanje godinu dana, uz iskazanu posvećenost principima upravljanja i rada kooperative. Upravlja se korporativno, a upravljačka tela ravnopravno čine kooperanti-proizvođači i odbor direktora. Predsedavajućeg Odbora direktora neposredno biraju svi članovi kooperative, a reizbor je svake treće godine. Brojne aktivnosti zadruge, vezane za proizvođače, prodaju i marketing proizvoda, kao i kompletno funkcionisanje kooperative, regulisane su internim propisima, gde se poštuje princip jednakosti i recipročnih prava svih članova.
Koliko su kooperative uistinu od pomoći poljoprivrednicima u Italiji?
Za vreme boravka u regiji Emilija Romanja, s poljoprivrednicima opštine Bečej posetili smo plantažu jabuka proizvođača Davida Markonija, u Forliju, koja se prostire na desetak hektara. David živi u obližnjem mestu San Pijetron Vinkoli, a voćnjak u Forliju je podigao još pre 20 godina.
- Kada sam počeo da se bavim voćarstvom, kooperativa mi je, uz pomoć stručnjaka, pomogla u izboru sadnica, a konsultovao sam se i s organizacijom sindikata voćara, koja u svemu štiti naše interese. Uglavnom podižemo zasade sorti jabuka koje tržište traži, vodeći računa o principima dobre poljoprivredne prakse, od kojih ne odstupamo zbog ujednačenog kvaliteta roda i očuvanja zemljišta za buduće generacije, kaže Markoni, ističući da se zaštiti životne sredine poklanja velika pažnja.
Ovaj vredni proizvođač kaže da su, osim kvalitetnih sadnica, savremene plantaže jabuka u Italiji nezamislive bez betonskih stubova, protivgardnih mreža i, naravno, sistema za navodnjavanje "kap po kap". O vlažnosti zemljišta se posebno vodi briga.
- Svi veći voćari kod nas imaju uređaje, takozvane sonde, za određivanje vlage u zemljištu. Na osnovu njihovih pokazatelja, u voćnjak ili određene njegove delove pušta se odgovarajuća količina vode iz sistema, kaže David i napominje da nije dobro kada u voćnjaku nema vlage, a isto tako ni kad je ima previše.
Zaštita od bolesti jabuka je konstatntna i, ako se želi dobiti kvalitetan plod, mora da se vodi računa o vremenskim prilikama i da se adekvatno regauje u voćnjaku.
- U zavisnosti od broja kišnih dana i količine vlažnosti, jabuke, od prvog pupoljka pa sve do branja, prskamo u proseku 35 puta, kaže Markoni uz napomenu da to, zahvaljujući pravilno odabranim sredstvima zaštite, nimalo ne umanjuje kvalitet i zdravstvenu ispravnost plodova.
David je veoma zadovoljan saradnjom s kooperativom. Uz njihovu pomoć kupuje sadnice, mineralno đubrivo, sva zaštitna sredstva. Zaposleni u kooperativi se brinu i o prodaji roda sa plantaža. Isplata je, kaže, četiri puta godišnje, uz, po potrebi, brojna avansna davanja. U bankama se takođe obezbeđuju povoljni uslovi kreditiranja, s pristupačnim kamatama, a dobija se i 50 odsto popusta za osiguranje voćnjaka, mehanizaciju koju koristi...
- Kooperativa praktično kompletno vodi brigu o svemu što proizvedemo, ne samo jabukama. Ako se nešto od konzumnog voća ne proda trgovinskim lancima zbog neodgovarajućeg kvaliteta, ono ide u industrijsku preradu, tako da se gotovo sve iskoristi, kaže Markoni.
Na pitanje proizvođača iz Bečeja da li i na koji način dolaze do potrebnog broja berača i koliko ih plaćaju, David odgovara da radnu snagu, uz pomoć kooperative, angažuje preko agencija, koje za svoj rad moraju da dobiju dozvolu od nadležnih vlasti u regiji.
- Ima i domaćih, ali najveći broj berača dolazi iz Rumunije, Albanije, Srbije... U punoj sezoni berači mogu da zarade oko 1.500 evra mesečno, imaju obezbeđen smeštaj, ali ne i ishranu. Kao poslodavci, dužni smo da ih prijavimo i platimo sve doprinose i osiguranje, kaže David  i napominje da za sezonce iz Srbije, koji svake godine rade na njegovim plantažama jabuka i kivija, ima samo reči hvale.

K. Rajević

ULAGANJE U HEKTAR JABUKA 20.000 EVRA

Poljoprivrednik u regiji Emilija Romanja, da bi podigao jedan hektar pod jabukama, po računici koju je prezentovao Markoni, mora da uloži najmanje 20.000 evra.
- Na hektaru može da stane 2.400 sadnica, a jedna kvalitetna staje najmanje evro i po. Sadi se tako da između sadnica razmak iznosi minimalno jedan metar, a rastojanje između betonskih stubova, zbog nesmetanog prolaska mehanizacije, najmanje četiri metra. Za instaliranje sistema za navodnjavanje po hektaru u proseku treba uložiti 2.000-4.000 evra, a za protivgradne mreže od 8.000 do 10.000 evra, kaže Markoni.

POMOĆ IZ EVROPSKIH FONDOVA

Voćari, kao i drugi poljoprivrednici u Italiji, a pogotovo u regiji Emilija Romanja, dobijaju izdašnu pomoć fondova Evropske unije namenjenih poljoprivredi.
- Ovde u Forliju, sve do 2020. godine, voćari mogu da računaju na subvencije iz EU namenjene ruralnom razvoju. To se posebno odnosi na realizaciju projekta razvoja organskog voća i poboljšanje profitabilnosti proizvodnje jabuka i kivija, kao i ulaganja u nove sorte, kaže Markoni.