* S uvećanjem budžetskih davanja zadrugama, znatno više će porasti prihod od zadružnog sektora, od čega država može najviše imati koristi

Kakav je ekonomski položaj zemljoradničkih zadruga u budžetskom sistemu bila je tema konferencije koju su u Skupštini Vojvodine zajednički organizovali Zadružni savez Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Zadrugarstvu i zadrugama, kao i njihovom doprinosu poljoprivredi i ekonomskom razvoju Pokrajine poslednjih godina poklanja se sve veća pažnja, ali se malo zna koliko one i s kojim sve vidovima davanja učestvuju u budžetskom sistemu. O tome je u uvodnom izlaganju učesnicima skupa govorio Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
- Zemljoradničke zadruge su bile i ostale glavni oslonac poljoprivrednim proizvođačima na selu. Ali, isto tako nije zanemarljiv njihov ukupni doprinos ekonomiji društvene zajednice, a izražen je u punjenju budžeta po različitim osnovama, od plaćanja poreza na promet, dohodak, pa sve do uplata doprinosa zaposlenih u zadrugama, rekao je Jovanov, ističući da za zadrugarstvo, koje u Vojvodini postoji 170 godina, predstavlja veliki podstrek to što je država počela ozbiljno da podstiče udruživanje poljoprivrednika i pomaže osnivanje novih zadruga.
Da su zadruge veoma ozbiljan faktor razvoja poljoprivrede i organizovanja poljoprivrednih proizvođača, potvrdio je i pokrajinski sekretar za poljoprivredu mr Vuk Radojević.
- Zadruge imaju svoje mesto u budžetskom sistemu i država to konačno prepoznaje kroz svakodnevni promet poljoprivrednih proizvoda, poreze i doprinose koje plaćaju za zaposlene, rekao je Radojević, istovremeno ukazujući na to da zadruge u ovoj godini nisu samo punile budžet već su bile i korisnici podsticajnih sredstava države u raznim segmentima poljoprivredne proizvodnje.
 Radojević je posebno naglasio da je desetak zadruga u Pokrajini ove godine iskoristilo pravo na bespovratna sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.
- Sa započetom praksom da, osim registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, i zadruge ravnopravno dobijaju podsticajna sredstva Pokrajine nastavićemo i u 2018. godini. Zadruge će isto tako imati pravo i pružićemo im maksimalnu pomoć da apliciraju i za sredstva IPARD programa, koji počinje da se realizuje već početkom naredne godine, rekao je pokrajinski sekretar, apelujući na poljoprivrednike da se udružuju i ukrupnjavaju proizvodnju kako bi ostvarili što bolju tržišnu poziciju.
Učestvujući u raspravi, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević istakao je da je za dalji uspešan razvoj zadrugarstva u Pokrajini, kao i doprinos zadruga budžetu veoma bitna usklađenost na svim nivoima nadležnih institucija.
- Kod poljoprivrednika je neophodno zajednički razvijati svest o potrebi samoorganizovanja po zadružnim principima koji važe kod nas i u svetu. Isto tako bolje organizovanje neposrednih proizvođača mora biti i u oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, a takođe u selima treba stimulisati razvoj neagrarnih delatnosti koje se naslanjaju na poljoprivredu, kao što su seoski turizam i izrada predmeta domaće radinosti, rekao je Vučurević, ukazujući da sve te delatnosti, kroz proizvode i usluge, mogu još više da popune budžetsku kasu.
Da doprinos zemljoradničkih zadruga budžetskom sistemu nije mali, potvrdila je mr Jelena Nestorov Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine. Iznela je konkretne rezultate doprinosa budžetu na uzorku poslovanja 80 zemljoradničkih zadruga u Pokrajini za period od 2015. do 2016. godine, kada je, na ime svih poreza i doprinosa, uplaćeno nepunih milijadru i po dinara. Uplate zadruga se razlikuju, naravno, po visini prometa, stanju imovine i kapitala, broju zaposlenih...
 Nestorov Bizonj je rekla da je u 2016. godini 80 zemljoradničkih zadruga imalo ukupno 3.621 zadrugara, 9.801 kooperanata i 1.762 zaposlena, što je prosečno 190 radnika po zadruzi.
- Po svakom hektaru zemljišta koje obrađuju, na ime svih poreza i doprinosa, zadruge plaćaju u proseku 43.371 dinar. Ukupna suma za poreze i doprinose zaposlenih je nešto više od 18.000.000 dinara, a pojedinačno po radniku, na godišnjem nivou, izdvaja se 364.929 dinara. Na sve ovo treba dodati i doprinose koji se plaćaju za angažovanje sezonskih radnika, kaže Nestrov Bizonj, uz konstataciju da, na osnovu ovog uzorka, zadruge praktično više daju u budžet nego što iz njega uzmu kroz subvencije ili neki drugi oblik državne pomoći.
Sekretar ZSV-a Jelena Nestorov Bizonj dala je niz predloga kako da se u budućnosti poboljša ekonomski položaj zemljoradničkih zadruga.
- Osnovno i najvažije je da se smanji disbalans između davanja i primanja zemljoradničkih zadruga u budžetskom sistemu. To praktično znači povećanje budžetskog izdvajanja za zadruge, uvođenje poreskih i drugih olakšica koje se odnose na ukupno poslovanje. Takođe, kroz opredeljena načela agrarne politike treba doneti stimulativne mere za investicione i druge projekte zadruga koji doprinose daljem poslovanju, a zadrugama bi, kao i stočarima, trebalo omogućiti pravo prečeg zakupa državne zemlje, zaključila je u svom izlaganju Nestorov Bizonj, napomenuvši da kroz uvećanje budžetskih davanja zadrugama država može imati samo koristi, jer će, proporcionalno tome, dvostruko više rasti prihod u budžetu od zadružnog sektora.
Učesnicima Konferencije predstavljeni su pozitivni primeri dobre poslovne prakse zemljoradničkih zadruga "Zadrugar" iz Bača, "Agroklek" iz Kleka i "Beška" iz Beške. Sve tri, svaka u svom domenu proizvodnje, već godinama uspešno posluju, imaju nemali broj zaposlenih, a istovremeno redovno izmiruju sve zakonom propisane poreske obaveze i plaćaju doprinose za svoje radnike. Isto tako, u nemalom broju slučajeva, pomažu razne kulturno-zabavne manifestacije i aktivnosti sportskih klubova.

K. Rajević

POMOĆ ZA OSNIVANJE NOVIH ZADRUGA

Govoreći o pomoći koju zadruge dobijaju od države, sekretar ZSV-a Jelena Nestorov Bizonj naglasila je da ove godine u agrarnom budžetu nije bilo podsticaja koji su bili namenjeni isključivo zadrugama.
- Samo četiri zadruge ostvarile su pravo na ukupno 36.399.119 dinara bepovratnih sredstava iz republičkog budžeta, na osnovu programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, za osnivanje novih i investicione projekte postojećih zadruga. To je program koji u Vladi Srbije sprovodi ministar bez portfelja Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.