* Formirane 182 nove zadruge, a sa 197.000.000 dinara potpomognut je rad i opremanje 22 nove zadruge
* Na lokalnim samoupravama je da novim zadrugama obezbede potrebnu infrastrukturu, objekte i prostor za rad
* Naredne godine iz budžeta 825.000.000 dinara za osnivanje i pomoć novim zadrugama, a podsticaće se i formiranje složenih zadruga

Godina na izmaku ostaće upamćena po revitalizaciji zadrugarstva i oživljavanju rada seoskih zemljoradničkih zadruga. I to, nakon decenija stagnacije, najviše zahvaljujući podršci države i dobroj volji da se pomogne selu i zaustavi njegovo odumiranje. Odlučnost države da zadrugarstvu, uz pomoć zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, vrati ugled i da novu dimenziju zadružnom organizovanju, promovisana je u aprilu ove godine kada je Milan Krkobabić, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za regionalni razvoj, najavio akciju "500 zadruga u 500 sela Srbije".
Nakon osam meseci sumirani su prvi rezultati akcije u obnovi zadrugarstva u Srbiji. Formirane su 182 nove zadruge, a sa 197.000.000 dinara potpomognuti su rad i opremanje 22 zadruge. Najavljeno je i da u 2018. godini, takođe, neće izostati ulaganje i podrška države u promociji zadružnog organizovanja i osnivanju novih zadruga. U razgovoru za novogodišnji broj "Poljoprivrednika", nedvosmisleno je to potvrdio i ministar Krkobabić.
- Država će naredne godine iz nacionalnog budžeta, koji je usvojen u Skupštini Srbije, izdvojiti 825.000.000 dinara za osnivanje i pomoć u radu 60 novih i revitalizaciju starih zadruga. To je četiri puta više sredstava nego ove godine, što jasno pokazuje rešenost da se istraje u pokrenutoj obnovi zapostavljenog zadrugarstva u seoskim sredinama. Trend izdvajanja za razvoj zadružnog organizovanja nastaviće se sigurno i narednih godina s još više sredstava, rekao je Krkobabić, uz konstataciju da obnova zadrugarstva u selima nije posao samo za aktuelnu Vladu, koja je postavila temelj ovom projektu, već i za sve naredne u decenijama koje dolaze.
● Šta je osnovna misija projekta "500 zadruga u 500 sela Srbije" i koliko ste lično zadovoljni do sada postignutim rezultatima na terenu?
- U datim okvirima učinjeno je maksimalno koliko je moglo da se uradi. S brojem novoosnovanih zadruga uspeli smo, što je vrlo važno naglasiti, da za relativno kratko vreme otklonimo nepoverenje u ideju obnove zadrugarstva u Srbiji. Akciju smo pokrenuli prvenstveno jer želimo da mladim ljudima na selu, koje evidentno već decenijama propada, pružimo šansu i mogućnost izbora da ostanu na imanjima svojih roditelja ili da samostalno formiraju svoja gazdinstva. Zadruge su, smatramo, najbolji oblik da se poljoprivredni proizvođači organizuju, jer samo objedinjeni, sa zajedničkim proizvodom, mogu mnogo više da postignu na tržištu, nego da nastupaju pojedinačno i bez podrške, istakao je ministar Krkobabić.
● Kako je inicijativa prihvaćena neposredno u selima i gde ima najviše interesovanja za osnivanje zadruga?
- Pokazano interesovanje je iznad svih naših očekivanja, s obzirom na to da je u ovoj godini projekat u eksperimentalnoj fazi. Naša zalaganja su u ovom momentu fokusirana prvenstveno na pomoć u osnivanju zadruga u južnim i jugoistočnim okruzima Republike, Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Pčinjskom i Jablaničkom, gde je trend osipanja stanovništva u seoskim sredinama zabrinjavajući, ali i u drugim, nešto razvijenijim okruzima. Uspeli smo da u tamošnjim sredinama u velikom broju sela zainteresujemo poljoprivrednike i mlade da se udruže, kao i da animiramo lokalne samouprave da im u tome pruže svu potrebnu pomoć, rekao je Krkobabić.
● Koliko opštinske vlasti istinski pokazuju dobru volju i izlaze u susret naporima poljoprivrednika da se oni udružuju i osnivaju zadruge?
- Iskustva su različita od sredine do sredine, ali, generalno, postoji pozitivan stav i dobra klima da se projekat osnivanja zadruga pomogne. Bitno je da osnivači zadruga, poljoprivrednici, imaju dobro osmišljen i realan biznis-plan, o kome ocenu daje nezavisna komisija sačinjena od eminentnih stručnjaka, profesora beogradskog i novosadskog univerziteta, kao i predstavnika republičkog i pokrajinskog zadružnog saveza. Na opštinama je da novim zadrugama obezbede potrebnu infrastrukturu, objekte i prostor za rad, objašnjava Krkobabić, navodeći kao primer za pohvalu lokalnu samoupravu u Grockoj, gde dominiraju voćari, a čije rukovodstvo je samo iniciralo da u svih svojih 15 sela pomogne osnivanje specijalizovanih voćarskih zadruga.
● Kakve su danas potrebne zadruge u selima i po čemu treba da budu prepoznatljive?
- Potrebne su nam utemljene, organizaciono, tehnološki i ekonomski moderne zadruge u stočarstvu, ratarstvu, voćarstvu, pčelarstvu... One koje će, osim proizvodnje, imati i preradne kapacitete. Suština njihovog osnivanja, organizovanja i rada je da doprinesu da mladi, baveći se poljoprivredom, ostanu na selu i istovremeno ožive duh zadrugarstva. Sela bi na taj način istovremeno postala dobro mesto za kvalitetan porodični život mladih bračnih parova. Najbolji primer za to su Italija i Španija, ali i druge evropske zemlje u kojima je zadrugarstvo razvijeno, ističe Krkobabić.
● Obišli ste poslednjih meseci mnoge zadruge u Srbiji. Koja je na vas ostavila najjači utisak po organizovanosti, načinu rada, rezultatima koje ostvaruje?
- Svaka zadruga je na neki način specifična, prvenstveno zbog delatnosti kojom se bavi. ZZ "Voćar" iz Novog Slankamena, na primer, može da služi kao prototip savremene moderne zadruge po uzoru na evropske. Osnovala su je 42 zadrugara šest različitih nacionalnosti, ali to im nimalo ne smeta da već godinama dobro rade i posluju. Uložili su 2,4 miliona evra u izgradnju hladnjače i izvoze više od 80 odsto voća, uglavnom jabuka, u Rusiju, kaže Krkobabić, podsećajući da je pre nekoliko meseci zadruga odabrana da se u njoj, za sadašnje i sve potencijalne zadrugare odvija praktična škola zadrugarstva.
● Najavili ste da će se već iduće godine krenuti sa osnivanjem složenih zadruga, u koje će biti uložena značajna sredstva iz budžeta?
- U planu je da se oformi pet složenih zadruga, a svaka od njih će biti potpomognuta sredstvima u iznosu do pola miliona evra. Složene zadruge znače da će se manje specijalizovane zadruge, koje su horizontalno povezane, objediniti, sa osnovnim ciljem da se bave višim fazama prerade, a najuspešnije od njih i naučnoistraživačkim radom, istakao je Krkobabić, naglašavajući da će se objedinjavanjem zadruga i ukrupnjavanjem proizvodnje postići kvalitet, što zadrugarima omogućava uspešan nastup s proizvodima na domaćem, ali i inostranom tržištu.

K. Rajević

PODRŠKA AKADEMIJSKOG ODBORA SANU

Od samog početka akcije "500 zadruga u 500 sela Srbije", uz projekat je stao Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Ovaj odbor od 2011. godine, kada je osnovan, na organizovanim tematskim raspravama ukazuje na brojne probleme koji muče srpsko selo, a zadrugarstvo vidi kao spas za njihov opstanak.
- Podrška koju konceptu obnove i razvoja zadrugarstva u Srbiji daju eminentni članovi Akademijskog odbora za selo svakako je dobar vetar u leđa akciji koja se sprovodi. Zajedno s nama su na terenu, daju korisne sugestije i predloge, a poseban doprinos dali su u pisanju publikacije "Vodič kroz zadrugarstvo Srbije", koja predstavlja praktičan priručnik za sve koji nameravju da osnuju zadrugu i saznaju znatno više o principima zadružnog organizovanja, rekao je ministar Milan Krkobabić.