* Zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta uložili blizu 60.000.000 evra u izgradnju novih objekata za preradu voća i povrća
* Subvencije i podsticaji poljoprivrednicima i u narednoj godini identični sadašnjima
* Dobra saradnja Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u realizaciji projekata za navodnjavanje

Godina koju ispraćamo, zbog suše, bila je jedna od najtežih u poslednjoj deceniji. Ministarstvo poljoprivrede donelo je paket mera pomoći u oktobru, a nedavno je u Skupštini Srbije usvojen i predlog o agrarnom budžetu za narednu godinu. Kakvi su planovi, na šta će sve biti usmerene investicije, koju vrstu pomoći poljoprivrednici mogu očekivati? Na ova i druga pitanja za novogodišnji broj "Poljoprivrednika" odgovara ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
Kolika ulaganja su planirana u ruralni razvoj?
- Sredstva za podršku merama ruralnog razvoja su značajno povećana u 2018. godini, za čak 36,5 odsto u odnosu na ovu godinu. Po prvi put čak petina budžeta za podsticaje namenjena je za ovu vrstu plaćanja. Ministarstvo poljoprivrede će u roku od 30 dana doneti uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i definisati njihov maksimalni nivo. Najveći broj podsticaja primenjivaće se na identičan način kao i prethodne godine, dok je značajnije usklađivanje s merama Zajedničke poljoprivredne politike EU predviđeno za narednu godinu, kaže ministar Nedimović.
Insistirate na investiranju i razvijanju prerađivačkih kapaciteta u poljoprivredi. Koliko ste zadovoljni do sada urađenim?
- Kroz rad Komisije za ostvarivanje prava prvenstva zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta posebno su cenjeni projekti koji se odnose na preradu voća i povrća, stvaranje dodatne vrednosti i finalizaciju proizvoda. Više od 58.000.000 evra generisano je u izgradnju novih objekata i nabavku nove opreme. Ukupne investicije su mnogo veće, jer nisu uračunata ulaganja u nabavku sadnica i izgradnju zasada, kao ni zapošljavanje preko 330 novih radnika u stalni radni odnos i više od 2.000 sezonaca. Rezultat odobrenih investicija je značajna direktna budžetska korist, koja će se ostvariti po osnovu zakupa, naplaćenog PDV-a, poreza, taksi i doprinosa. Osim toga, očekuje se direktna korist kroz rast BDP-a, izvoza, zapošljavanja, rast proizvodnje i prerade.
U kojim oblastima poljoprivredne proizvodnje su najveća ulaganja i investicije?
- U strukturi do sada datih saglasnosti Komisije na predložene investicione planove dominiraju prerada voća i povrća. Cilj nam je bio da podržimo kvalitetne projekte, da dobijemo prerađivačke kapacitete, koji bi uspostvili kooperativni odnos s lokalnim poljoprivrednim gazdinstvima i stvorili finalne proizvode s višim stepenom prerade. Isto tako vodi se računa o prostornoj disperziji na celoj teritoriji Srbije. Podržani su, na primer, projekti za preradu povrća u Kanjiži, isto kao i projekti za preradu voća u Vranju i Lebanu.
Kako ocenjujete ukupan izvoz srpskog agrara u ovoj godini i koji su planovi za 2018?
- Iz godine u godinu beleži se sve veći rast izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. U ovoj godini završeni su pregovori s Turskom o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini, koji se, osim na sporazum o uslugama, odnosio i na proširenje trenutno važećih koncesija za izvoz naših proizvoda na tursko tržište. Tako smo obezbedili bescarinsku kvotu za izvoz 5.000 tona junećeg mesa, 5.000 tona merkantilne soje, 15.000 tona semena suncokreta, kao i 25.000 tona sirovog i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja. Takođe, otpočeti su i pregovori o potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini s Evroazijskom unijom, a i usaglašeni su i sertifikati sa Kinom za izvoz našeg junećeg i ovčijeg mesa.
Kolika očekujete da će biti ukupna devizna zarada od izvoza poljoprivrednih proizvoda?
- I pored toga što će ova godina ostati zapamćena po nepovoljnim klimatskim uslovima, pre svega zbog neverovatno niskih temperatura tokom zime i veoma sušnog leta, očekujemo da će izvoz proizvoda poljoprivrede i ribarstva biti rekordan i premašiti i po količinama i po vrednosti izvoz iz 2016. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 10 meseci ove godine ostvaren je izvoz proizvoda poljoprivrede i ribarstva u vrednosti od 2,2 milijarde evra, što je za 3,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Najveće vrednosti ostvarene su izvozom voća i povrća - 664.000.000 evra, zatim žitarica i proizvoda na bazi žitarica u vrednosti od 472.000.000, cigareta i duvana 214,5, alkoholnih i bezalkoholnih pića 155,6 i uljarica blizu 123.000.000 evra. Tradicionalno, najviše se izvozilo na tržište Evropske unije, čak 50 odsto, zatim na tržište CEFTA 30 odsto, dok je učešće izvoza na ostala tržišta iznosilo 20 odsto.
Kakve su prognoze izvoza za narednu godinu?
- U ovom trenutku, teško je bilo šta prognozirati za narednu godinu, ali svakako da se očekuje da će se pozitivan trend rasta izvoza proizvoda poljoprivrede i ribarstva nastaviti, čemu će umnogome doprineti i politika koju vodi ovo ministarstvo. U stalnom smo kontaktu s proizvođačima i prerađivačima, upoznati smo s njihovim problemima i nastojimo da ih rešavamo u hodu. Ministarstvo poljoprivrede se trudi da omogući svojim proizvođačima i prerađivačima da svoju robu izvoze na što veći broj tržišta, a naročito zemalja u koje Srbija do sada nije imala priliku da plasira svoje proizvode.
Kada se očekuje raspisivanje prvih konkursa za IPARD fondove, za koje namene i kako ocenjujete spremnost naših poljoprivrednika da konkurišu za sredstva EU?
- Prvi IPARD javni poziv biće objavljen 25. decembra, i to u okviru Mere 1 (M1) - Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, koja je namenjena fizičkim i pravnim licima za ulaganje u primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Prva sredstva iz IPARD programa biće usmerena na podršku nabavci traktora i poljoprivredne mehanizacije, radi brže i bolje realizacije i iskorišćenja sredstava koja su nam dostupna do kraja 2018. godine. Već početkom naredne godine očekuje nas sledeći javni poziv, i to za Meru 3 - Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, koja je namenjena pravnim licima, preduzetnicima i zemljoradničkim zadrugama za razvoj prerađivačkog sektora.
Da li je i koliko izraženo interesovanje poljoprivrednika za IPARD program?
- IPARD programi su veoma zahtevni. Potrebna je obimna dokumentacija i detaljne pripreme kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim kriterijumima. Sada sve izgleda komplikovano, ali to je samo administrativna procedura koju će naši poljoprivrednici, ubeđen sam, kada novac počne da pristiže, brzo savladati. Neka se dobro informišu o uslovima, pametno odaberu formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Mi im stojimo na raspolaganju, na našem sajtu i sajtu UAP su sve neophodne informacije, a uskoro će im biti dostupni i detaljni vodiči za korisnike za obe mere. Takođe, za podršku se mogu obratiti poljoprivrednim stručnim službama, čiji su savetodavci prošli obuku Ministarstva poljoprivrede i raspolažu pravim informacijama.
Kako ocenjujete saradnju Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u protekle dve godine i da li su u planu neke zajedničke aktivnosti u narednom periodu?
- Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat su, naročito u poslednje dve godine, intenzivirali saradnju i u oblasti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Koordiniraju se mere podsticaja Republike s onima koje dodeljuje Pokrajina, u skladu s njenim potrebama i specifičnostima. Osim toga, Uprava za agrarna plaćanja i Pokrajinski sekretarijat su prošle godine ustanovili elektronsku razmenu podataka o ostvarenim podsticajima i podnetim zahtevima za njihovo korišćenje. Na taj način se efikasnije i brže službenim putem proverava jedan od uslova za ostvarivanje prava na podsticaje, a to je da se ista investicija ne može istovremeno finansirati iz dva ili više izvora javnog finansiranja. Time je korisnicima olakšana priprema dokumentacije za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, s obzirom na to da više ne moraju sami da prikupljaju potvrde da za željenu investiciju ne postoji dvostruko finansiranje.
Kako se ostvaruje saradnja na realizaciji projekata za navodnjavanje iz kredita Fonda za razvoj Abu Dabija?
- U prethodnom periodu, saradnja je bila usmerena na realizaciju projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza", koji se finansira iz sredstava Fonda za razvoj Abu Dabija. Cilj projekta je povećanje produktivnosti i efikasnosti u sektoru poljoprivrede, kroz proširivanje sistema za navodnjavanje, i to regionalnih hidrosistema za navodnjavanje i dvonamenskih sistema na području Bačke i Banata i hidromelioracionih sistema na području Šapca i Čačka. U ovoj godini, na teritoriji Vojvodine, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, započeti su radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Bečej, Međa, Itebej, Jankov most I i II, na izgradnji crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča, kao i nabavke izvođenja radova na podsistemu Nova Crnja - Žitište, Tisa - Palić, Kikinda - CS Mokrinska II i Mali Iđoš. Ovim radovima obezbediće se navodnjavanje oko 23.854 hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta. Saradnja na ovim projekima nastaviće se i naredne, kao i 2019. godine, s obzirom na to da će biti realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, koji će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 hektara površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema.
Da li je postignut napredak u delu koji se odnosi na upravljanje vodama?
- Takođe dobra saradnja Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ostvarena je kroz izradu Specifičnog plana implementacije Okvirne direktive o vodama koji se izrađuje u okviru projekta Further Implementation of Environmental Approdžimation Strategy - EAS (Dalja implementacija Nacionalne strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine) i kroz izradu elemenata za planove upravljanja vodama. Naime, predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo aktivni su članovi radnih grupa za izradu navedenih planova, rekao je na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" ministar Branislav Nedimović.

Kosta Rajević

OBEZBEĐENA PODRŠKA BANAKA ZA IPARD PROGRAM

Iz IPARD II programa se ne finansira cela investicija, već korisnik može da računa na odgovarajući procenat kofinansiranja iz sredstava EU i budžeta Republike Srbije, a ostatak sredstava mora da obezbedi iz sopstvenih izvora ili iz kredita poslovnih banaka. - Većina banaka može da kreditira korisnika IPARD programa. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspostavlja sistem podrške banaka preko kojih poljoprivrednici, pod povoljnim uslovima, obezbeđuju sredstva za finansiranje investicija, rekao je Nedimović, naglašavajući da Ministarstvo vodi računa o tome da svi budu obuhvaćeni podsticajima, pa će oni koji ne ispunjavaju stroge IPARD kriterijume i dalje moći da računaju na podršku, odnosno subvencije iz nacionalnog budžeta.