* Po predlogu Vlade Srbije, agrarni budžet iznosiće 44,1 milijardu dinara što je za 5,4 milijarde više nego lane
* Iz IPARD programa bespovratnih 15.000.000 evra koji se moraju iskoristiti do kraja 2018. godine
* Poljoprivredna udruženja nezadovoljna izdvajanjem države za agrar, a poljoprivrednici i ovog puta izvisili za jeftinije gorivo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je na nedavno održanom formu "Hrana za Evropu" u Vrdniku da će agrarni budžet za 2018. godinu iznositi 40,8 milijardi dinara. U međuvremenu, na sednici Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, na kojoj je razmatran konačan predlog budžeta za narednu godinu, obelodanjeno je da će za agrar biti izdvojeno ipak nešto više novca, odnosno 44,1 milijarda dinara.
- To je za oko 5,4 milijarde više nego ove godine koje će biti na raspolaganju poljoprivredi i poljoprivrednicima u 2018. godini. U ovom momentu, sagledavajući ukupne potrebe svih budžetskih korisnika, poljoprivreda je dobila maksimalno mogući iznos, rekao je na sednici Odbora Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
Stanojević je istakao da će 90 odsto agrarnog budžeta, odnosno 34 milijarde dinara biti utrošeno u kapitalne projekte i za subvencije poljoprivrednicima.
- Od ukupno predviđenog budžeta za poljoprivredu, za podsticaje je namenjeno 30,6 milijardi dinara. Od toga 21 milijarda usmerena je na direktna plaćanja, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,4 milijarde dinara, dve više nego lane, istakao je Stanojević i napomenuo da je od kapitalnih ulaganja planirano da se izdvoje sredstva za vodosnabdevanje njiva, izgradnju atarskih puteva u opštinama, a 300.000.000 dinara biće namenjeno za kupovinu broda ledolomca.

Sredstva IPARD programa

Na forumu "Hrana za Evropu", resorni ministar poljoprivrede objasnio je da sredstva iz budžeta neće biti jedini novac koji će se naredne godine sliti u poljoprivredu.
- Nastojaćemo da maksimalno bude iskorišćeno 86.000.000 dolara raspoloživih sredstava za navodnjavanje iz Fonda Abu Dabija, s obzirom na to da se već dosta kasni sa započetim projektima u Vojvodini. Osim toga očekujemo da se nakon dobijanja akreditacije od Evropske komisije krene s realizacijom IPARD programa. Imamo pravo da od ukupno odobrenih 175.000.000 evra, u toku sledeće godine, za 2015. i 2016. godinu povučemo 30.000.000 do 40.000.000 evra, a videćemo kako i kojim tempom će iz EU pristizati, istakao je ministar Nedimović, naglašavajući da se radi o značajnim sredstvima koja će biti na raspolaganju srpskoj poljoprivredi.
O sredstvima iz IPARD programa razgovaralo se i na Odboru za poljoprivredu Skupštine Srbije. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković rekao je da će poljoprivrednici koji poseduju više od dva hektara zemlje moći da konkurišu krajem ove i početkom naredne godine za bespovratna sredstva ovog programa, i to za kupovinu traktora.
- Srbija je za ovu godinu iz IPARD programa dobila bepovratnih 15.000.000 evra koje mora da iskoristi do kraja 2018. godine. Zbog kratkog roka, u Ministarstvu poljoprivrede odlučeno je da dobijena sredstva iz EU poljoprivrednici utroše za nabavku traktora, rekao je Živković, napominjući da će u junu naredne godine moći da se konkuriše za sredstva za nabavku ostale mehanizacije, gradnju silosa i drugih objekata i imaće rok od dve godine da realizuju projekat za koji budu aplicirali.

Poljoprivrednici očekivali više

Na izneti predlog agrarnog budžeta za 2018. godinu reagovala su pojedina udruženja poljoprivrednika. U svom saopštenju "Pančevački ratari" kažu da, bez obzira na najavljeno povećanje od 5,4 milijarde dinara, neće biti zadovoljen zakonski minimum od pet odsto koliko bi iz nacionalnog budžeta trebalo da bude izdvojeno za agrar.
- Po našoj računici, a na osnovu važećeg zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, za agrarni budžet u 2018. godini Vlada je morala da predloži najmanje 60 milijardi dinara, navodi se u saopštenju ovog udruženja u kome se, između ostalog, ističe da ukoliko ne bude značajnijih promena prilikom rasprave o budžetu u Skupštini Srbije, kasa namenjana agraru ostaće kraća za bezmalo 20 milijardi dinara.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika koja okuplja 40 udruženja, smatra da je predlog agrarnog budžeta za narednu godinu više nego simobličan. On kaže da je izdvajanje države za agrar najbolji pokazatelj odnosa nadležnih državnih organa prema poljoprivredi i poljoprivrednicima.
- Slažem se da su kapitalne investicije u poljoprivredu više nego neophodne, pogotovo u sisteme za navodnjavanje. Ali isto tako država mora da vodi računa o poljoprivrednicima koji su ove godine zbog suše, a već duži period i depresivnih cena ratarskih proizvoda u velikoj meri osiromašili. Već nekoliko godina pokušavamo da kod Ministarstva poljoprivrede i Vlade izdejstvujemo jeftiniji takozvani plavi dizel za poljoprivrednike, ali osim obećanja, ništa drugo nismo dobili, pa ne verujem da će i naredne godine, kaže pomalo razočarano Kiš, napominjući da nije siguran koliko će, zbog teške materijalne situacije, biti zainteresovanih poljoprivrednika za sredstva IPARD programa.

Lokalne samouprave pomažu poljoprivrednike

Poslednjih pet-šest godina je sve veće interesovanje lokalnih samouprava za ulaganje u poljoprivredu. Suočeni s realnim stanjem u agraru, onakvim kakvo uistinu jeste, veliki broj opština, ne čekajući na državu, gde god za to postoje uslovi, u većoj ili manjoj meri podstiče razvoj poljoprivrede. Dobar primer za to su Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Čačak, Pirot, Svilajnac... Uz ulaganja u kapitalne investicije kao što je kopanje bunara, elektrifikacija polja, revitalizacija ili gradnja atarskih puteva poljoprivredncima se daju bespovratna sredstva za podizanje plastenika, kupovinu voćnih sadnica, nabavku priplodnog materijala za stoku...
Koliko će ove godine u opštinama biti izdvojeno sredstava za poljoprivredu znaće se uskoro nakon usvajanja opštinskih budžeta. U svakom slučaju, za svaku pohvalu je što dobar deo lokalnih samouprava, nastojanjem da podstakne razvoj i održivost poljoprivrede, najneposrednije pomaže poljoprivrednicima, a istovremeno i osnažuje oživljavanje sela. Nadajmo se da će se ovaj trend ulaganja u poljoprivredu, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, nastaviti i da će pozitivnih primera biti sve više.

K. Rajević

POD LUPOM SUBVENCIJE U STOČARSTVU

Ministar Branslav Nedimović je najavio i određene izmene u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, pogotovo kada je reč o subvencijama koje se odnose na stočarstvo.
- U toj oblasti, pokazale su urađene sektorske analize zajedničke komisije Svetske banke i Ministarstva poljoprivrede, bilo je ozbiljnih problema s nenamenskim trošenjem budžetskog novca, rekao je Nedimović, ističući da će se pažljivo razmotriti svi predlozi koji se odnose na izmenu visine subvencija ili njihovu preraspodelu u okviru sektora stočarstva.

VOJVODINA ĆE NASTAVITI DA ULAŽE U AGRAR

Vlada Vojvodine je ove godine iz pokrajinskog budžeta za poljoprivredu izdvojila ukupno osam milijardi dinara. To je, kako je rekao pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević, znatno više nego ranijih godina, po čemu je Vojvodina postala šampion ulaganja u agrar i infrastrukturu.
Radojević je najavio da će se s investicijama u poljoprivredu nastaviti i u 2018. godini. Lokalne samouprave će nakon usvajanja pokrajinskog budžeta moći da konkurišu za sredstva za uređenje kanalskih mreža, pokretanje novih i započetih postupaka komasacije, uređenje atarskih puteva i otresišta, pošumljavanje, osnivanje i opremanje poljočuvarskih službi... Za poljoprivrednike su predviđeni brojni konkursi za nabavku mehanizacije, podizanje protivgradnih mreža, plastenika, kupovinu stoke i zemlje...