* Rasprava o nacrtu Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije 2040. godine
* Koliko će Srbija, pod uslovom da uđe u Evropsku uniju, biti prehrambeno suverena država
* Budućnost poljoprivrede u razvijanju informacionih tehnologija, ali se one kod nas zanemarljivo malo koriste

Sedmi poljoprivredni forum "Hrana za Evropu" održan je 16. i 17. novembra u Vrdniku, a organizatori su tradicionalno bili Ekonomski institut i Društvo agrarnih ekonomista Srbije (DAES). Slogan skupa na kome se okupio veliki broj naučnika, privrednika, eksperata iz raznih oblasti kao i agroekonomista "Pametna poljoprivreda" nagoveštavao je tok rasprave o budućnosti poljoprivrede i IT tehnologija, ali se o tome govorilo samo na jednom od panela. Najveću pažnju učesnici skupa posvetili su razmatranju nacrta Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije 2040, posebno u delu koji se odnosi na poljoprivredu, prerađivačku i prehrambenu industriju.
Do sada urađena Studija razvoja dobila je dosta pohvala stručnjaka, ali izneti su i predlozi koji ukazuju na to da se u nastvaku rada na ovom strateškom dokumentu mora predvideti koliko će Srbija 2040. godine, pod uslovom da uđe u Evropsku uniju, biti prehrambeno suverena država.
- Suština prehrambene suverenosti mora da bude pravo svakog naroda da utvrdi i učvrsti vlastite poljoprivredne i prehrambene sisteme, fokusirajući se pre svega na proizvodnju, a ne na interese velikih multinacionalnih kompanija i trgovinskih lanaca, istakla je Tatjana Brankov, docent Ekonomskog fakulteta u Subotici, izražavajući istovremeno bojazan od nadirućeg globalizma.
Predsednik Društva agroekonomista Srbije prof. dr Koviljko Lovre istakao je navodeći brojne činjenice da trenutna situacija u poljoprivredi zahteva strateške promene ukoliko se želi da Srbija u budućnosti bude prehrambeno suverena država.
- Stanje u poljoprivredi je daleko od dobrog, pogotovo nakon razornih posledica nakaradno sprovedene privatizacije. Rezultat svega je da godišnji ukupni rast poljoprivredne proizvodnje od 1995. godine pa sve do sada iznosi 0,4 odsto, dok je broj zaposlenih u agraru i agroprivredi smanjen za 90.000, s tendencijom daljeg pada, istakao je Lovre, navodeći da od učesnika Foruma očekuje inicijative i predloge za zaustavljanje stagnacije u razvoju poljoprivrede, prerađivačke i prehrambene industrije.
Ocenjujući stanje u poljoprivredi, privrednici i eksperti vodećih preduzeća u agroprivredi istakli su da Srbija u vremenu koje dolazi, pogotovo kad se radi o proizvodnji hrane, ima šansu da značajno unapredi prirodne i kadrovske resurse agrara.
- Da bi se to dogodilo, potrebna su mnogo veća ulaganja države nego što se to sada čini. To se odnosi pre svega na skroman godišnji agrarni buxet od 300.000.000, 400.000.000 evra, koji mora da bude značajno veći i investiciono orijentisan, pogotovo u sisteme za navodnjavanje, rekao je Milorad Sredanović, potpresednik kompanije "Delta holding", i naglasio da je kanal Dunav-Tisa-Dunav apsolutno neiskorišćen u svom instaliranom kapacitetu, zbog čega se u sušnim godinama kao što je bila ova nepovratno gube milijarde dinara.
Predsednik Srpskog privrednog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić istakao je da Srbija, uprkos velikim potencijalima kojima raspolaže, ne proizvodi dovoljno hrane, što se najbolje vidi u učešću u bruto društvenom proizvodu, koji nije ni 10 odsto.
- Moraju se iznaći načini osavremenjavanja i modernizovanja poljoprivredne proizvodnje koji već imaju mnoge razvijene zemlje. To se prvenstveno odnosi na izgradnju sistema za navodnjavanje, ali i prerađivačkih kapaciteta, rekao je Drakulić, ocenivši katastrofalnim to što Srbija i dalje u velikom obimu izvozi sirovine umesto da ih pretvara u gotov proizvod i na taj način više zaradi na evropskom i drugim tržištima.
Drakulić smatra da država mora da učini znatno više kako bi poljoprivrednici preko povoljnih kredita banaka ili iz namenskih fondova za poljoprivredu dobili jeftinu opremu i sredstva za rad, s malim kamatama i na duži rok otplate.
- Potpuno mi je nepojmljivo da u Srbiji ima oko 500.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se iz raznoraznih razloga ne obrađuje. To je prirodni potencijal koji je praktično mrtav i zato mora maksimalno da se iskoristi ako želimo da povećamo učešće poljoprivrede u BDP-u, naglasio je Drakulić, navodeći primer Rumunije koja s velikim ulaganjima u ivesticije beleži godišnji rast poljoprivrede od osam odsto, dok kod nas taj udeo iznosi jedan i po do dva procenta.
Direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta dr Ivan Nikolić rekao je da sve urađene analize pokazuju da prehrambena industrija čini 23 odsto prerađivačke, ali da ne doprinosi rastu BDP-a, jer nema dodatnu vrednost.
- Politika resornog ministarstva poljoprivrede mora, kako sada, tako još više u budućnosti, da promoviše industriju prerade, posebno konzerviranog voća i povrća kao perspektivne strategije agrobiznisa. Tim pre što ta grana obezbeđuje više od polovine suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni, istakao je Nikolić.
Učesnici Foruma saglasili su se da, osim ulaganja u infrastrukturu agrara, isto tako značajno je da se već sada počne s intenzivnijom primenom informacionih tehnologija koje doprinose unapređenju i racionalizaciji poljoprivredne proizvodnje. Ocenjeno je da se IT tehnologije zanemarljivo malo koriste u našoj poljoprivredi i da u tom pogledu zaostajemo za agrarno razvijenim zemljama.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević podsetio je na projekat "Antares" novosadskog naučnoistraživačkog instituta "Biosens", koji je osvojio prvo mesto u Evropi u okviru projekta "Horizont 2020 - tajming".
- Cilj tog projekta, vrednog 28.000.000 evra, jeste da se putem sinegrije IT sektora i poljoprivrede agrar dalje razvija kroz transfer inovacija i naučnih istraživanja u privredi, rekao je Radojević i najavio u skoroj budućnosti izradu digitalne platforme koja će olakšati rad Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, kao i planiranje proizvodnje i svih aktivnosti poljoprivrednika na njihovim parcelama.
Učesnici Foruma otvorili su i pitanje strateškog odnosa države prema proizvodnji i prometu GMO. Rečeno je da je Srbija, ako želi da uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), u obavezi da prilagodi svoje zakonodavstvo u tom pravcu, što je i preduslov za prijem u Evropsku uniju.
- Nalazimo se u vrlo specifičnoj situaciji. Na svetskom tržištu se dobro kotiramo kao izvoznici nemodifikovane soje i kukuruza, a istovremeno beležimo pad u stočarskoj proizvodnji. Umesto da zdravu hranu koristimo kao prednost i mogućnost za bolju poziciju na svetskom tržištu, dolazimo u situaciju da pod pritiskom multinacionalnih kompanija i moćnih lobija prokockamo ono čime se sada dičimo, rekao je prof. dr Miladin Ševarlić.
Vrdnički forum "Hrana za Evropu", s raspravom o nacrtu Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije 2040. godine, otvorio je veliki broj gorućih pitanja srpskog agrara. Na većinu još uvek nema adekvatnog odgovora sve dok se, sa čime se složila većina učesnika, ne stvori politička volja za njihovo brže rešavanje. Zajednički imenitelj forumske rasprave je da je poljoprivredi, u evointegracijama koje su u toku, uključujući i predstojeći IPRAD program, strateška pomoć države više nego neophodna kako bi se iz stagnacije krenulo putem napretka.

K. Rajević

KAKO SPASITI SELA

Izlaganje o položaju sela i problemima u ruralnim sredinama prof. dr Dragana Škorića, predsednika Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, bilo je veoma zapaženo. Odeljak o selu zauzima veoma važno mesto u nacrtu Studije o ekonomskom i društvenom razvoju Srbije 2040. godine.
- Srpsko selo, ukazuju sva do sada urađena istraživanja, evidentno nestaje. Od 4.709 naselja čak 1.200 preti potpuno izumiranje. Više od 500 sela nema asfaltni put, poštu oko 2.000, 230 je bez osnovne škole, a u 173 postoji samo jedan đak, naveo je akademik Škorić, ukazujući na to da mladi masovno odlaze u gradove, poljoprivrednici ostaju bez podmlatka, zbog čega je budućnost sela potpuno neizvesna.
Akademik Škorić smatra da su potencijali sela ogromni, pogotovo u stočarskoj proizvodnji od koje bi se do 2040. godine mogla ostvariti zarada od 24 milijarde dolara.
- Preduslov za to je da država, uz veliku podršku i olakšice, stimuliše mlade da ostanu na imanjima roditelja ili da formiraju sopstvena, rekao je Škorić.