* Uprkos nepovoljnim agrometeorološkim uslovima, trend rasta spoljnotrgovinskog robnog prometa nastavljen i u ovoj godini
* PKS i Razvojna agencija Srbije zajednički organizuju promocije preduzeća iz agroprivrede i njihovih proizvoda u svetu
* Osnovna ideja dualnog obrazovanja za koje se PKS zalaže jeste da se znanja stečena u školi proveravaju u praksi u odgovarajućim kompanijama ili preduzećima

Godina se primiče kraju i polako se svode učinici urađenog u agroprivredi. Suša i nepovoljne klimatske promene učinili su da izostane očekivani rod, posebno ratarskih kultura, a dobrim delom i u voćarstvu što je poljoprivrednim proizvođačima nanelo veliku štetu i neminovno će se, kada se podvuče crta, odraziti na ukupan godišnji prihod domaćinstava. U Privrednoj komori Srbije izračunali su da je ukupan rod na njivama umanjen za 30 do 40 odsto.
- Prinos kukuruza, koji se u Vojvodini gaji na 35 odsto oraničnih površina, manji je za 40 odsto od očekivanog. Pad prinosa soje je još drastičnije izražen, u nekim slučajevima gubitak je bio i do 50 odsto, ali na svu sreću umanjenje roda nije se odrazilo na izvoz zbog dobrih prinosa i više zasejanih površina u 2016. godini, rekao je za "Poljoprivrednik" Veljko Jovanović, direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, napominjući da je za 15 odsto smanjen i rod suncokreta čije seme je zbog suše na mnogim parcelama ostalo sitno i šturo.
Bez obzira na lošiji prinos, Jovanović kaže da urađeni bilansi pokazuju da će, s prelaznim zalihama, biti sasvim dovoljno hrane za domaće potrebe. Koliko će to zbog posne poljoprivredne godine uticati na spoljnotrgovinsku razmenu agrarnih proizvoda još uvek je nepoznanica.
- Uprkos nepovoljnim agrometeorološkim uslovima, trend rasta spoljnotrgovinskog robnog prometa agrarnih proizvoda nastavljen je i u ovoj godini. Da podsetim da je ukupna robna razmena agrara sa svetom u 2016. godini iznosila 4,6 milijardi dolara, a u prvih sedam meseci ove godine rezultati izvoza veći su za 10,5 odsto u odnosu na isti lanjski period. Na izvoznoj listi ubedljivo prvo mesto i dalje zauzima merkantilni kukuruz od koga smo lane zaradili 346.000.000 dolara, kao i cigarete proizvedene od domaćeg duvana što je donelo devizni prihod od 277.000.000 dolara, kaže Jovanović uz napomenu da se poslednjih godina intenzivno pojačava i izvoz jabuka i povrća u Rusiju, kao i bobičastog voća, pogotovo maline, kupine, borovnice u skandinavske zemlje i na vrlo zahtevna tržita Japana i Velike Britanije.
Da li bi devizni priliv od agrarnih proizvoda mogao biti veći kada bi umesto sirovina, kroz više faze prerade, izvozili proizvode s dodatom vrednošću?
- Sasvim je sigurno da bi prihod bio kudikamo veći. Ali za to je potrebno da izvozno orijentisana preduzeća i kompanije ulože mnogo više u tehničko-tehnološko osavremanjavanje pogona i proizvodnog procesa, kao i marketing koji kroz sajamske nastupe i druge načine treba bolje osmisliti. Isto tako veoma je bitno da proizvođači i izvoznici, ukoliko žele da sarađuju na stvaranju imixa neke robne marke u inostranstvu, nađu partnera, udruže znanje i sredstva kako bi u tome uspeli, objašnjava Jovanović, ističući kao dobar primer konditorsku industriju.
Koliko sve izraženije povezivanje i zajednički nastupi PKS-a i Razvojne agencije Srbije imaju uticaja na investiranje u agrar i jačanje njegove konkurentnosti na svetskom tržištu?
- Svrha i osnovni cilj povezivanja je podrška mikro, malim i srednjim preduzećima, kao i preduzetnicima u agroprivredi. Pomoć izvozno orijentisanim kolektivima u vidu davanja bespovratih sredstva za razvoj i stimulaciju izvoza odnosi se na već formirana preduzeća, ali i početnike koji žele da se nametnu sa svojim proizvodima na inostranim tržištima. Krajnji cilj je jačanje sveukupne konkurentnosti srpskih proizvoda ne evropskom i svetskom tržištu, a samim tim i unapređenje ekonomskog razvoja zemlje, kaže Jovanović, ističući da PKS i Razvojna agencija Srbije zajednički organizuju promocije srpskih preduzeća i njihovih proizvoda u svetu.
Na koji način Privredna komora i Razvojna agencija Srbije pomažu nastupe naših kompanija na sajmovima agrara i prehrambene industrije u inostranstvu kao što su, na primer, "Prodekspo" u Moskvi, "Biofah" u Nirnbergu, "Sijal" u Francuskoj?
- Važan je svaki štand nekog našeg preduzeća na bilo kom međunarodnom sajmu poljoprivrede ili prehrambene industrije, odnosno mehanizacije. Na njima se organizuju direktni razgovori proizvođača i potencijalnih kupaca, povezujemo privrednike, osluškujemo zahteve tržišta, pomažemo preduzećima da ostvare odgovarajuće kontakte... Za šest meseci na sedam sajmova širom sveta učestvovalo je blizu 80 srpskih kompanija, ostvareno je više od 1.000 poslovnih kontakata i ugovoreni izvozni poslovi vredni više od 20.000.000 dolara, objašnjava Jovanović uz napomenu da će srpska preduzeća sa svojim proizvodima do kraja godine učestvovati na još devet sajamskih manifestacija.
Svesni da su obrazovanje i stručno usavršavanje ključni za budućnost, a pogotovo u poljoprivredi, Privredna komora Srbije pokrenula je početkom godine inicijativu za uvođenje dualnog obrazovanja u srednjim školama. Dokle se stiglo s ovom inicijativom i kako je ona primljena u prosvetnim institucijama?
- Manje-više uglavnom su pozitivna reagovanja iako uvek ima suprotnih mišljenja. Cilj dualnog obrazovanja je da, pre svega, odgovori na potrebe za odgovarajućim kadrovima u privredi, a samim tim i poljoprivredi. Osnovna ideja je da se teorijska znanja stiču u školi, a praktična u odgovarajućim kompanijama ili preduzećima. Želimo da učenici srednjih škola putem takvog načina obrazovanja steknu primenljiva znanja i veštine koje su potrebne kada zasnuju radni odnos i da preduzeća ne moraju da dodatno ulažu u njihovu obuku i osposobljavanje za rad. Najbolji primer za dualno obrazovanje su upravo poljoprivredne škole u kojima su teorijski rad i praktična nastava najbolje koncipirani i organizovani, kaže Jovanović.
Često se u javnosti i među poljoprivrednicima govori o aktivnijem uključivanju poljoprivrednih gazdinstava u komorski sistem s ciljem lakšeg ostvarivanja njihovih interesa i prava kao robnih proizvođača. Dokle se stiglo i da li se razmatra osnivanje agrarne komore po uzoru na one koje već postoje u Austriji, Mađarskoj, Hrvatskoj?
- U ovom momentu ta ideja nije aktuelna i nije predmet razmatranja. Usvajanjem Zakona o privrednim komorama formiran jedinstven komorski sistem u Srbiji, a u okviru rada grupacija koje postoje unutar Sektora za poljoprivredu, kako u PKS, tako i u PKV, poljoprivredna gazdinstva preko svojih udruženja mogu potpuno legitimno da ostvaruju svoje interese i na taj način utiču na donošenje odluka nadležnih državnih organa za poboljšanje ambijenta za svoje poslovanje, rekao je Jovanović uz napomenu da agrarne komore koje postoje u susednim zemljama imaju tradiciju, ali da članstvo u njima od poljoprivrednika podrazumeva i određene obaveze, pre svega finansijske koje bi naši poljoprivrednici, u situaciji u kojoj se nalaze, teško prihvatili.

Kosta Rajević

OTVORENOST U RADU

Veljko Jovanović je rekao da je Sektor poljoprivrede Privredne komore Srbije na čijem je čelu otvoren za saradnju sa svim relevantnim poljoprivrednim udruženjima i da se preko formiranih grupacija u okviru sektora redovno razmatraju stanje i problemi u gotovo svim oblastima agroprivrede.
- Trudimo se da putem sektorskih analiza naših stručnih službi ukažemo na sve probleme sa stočarstvom, voćarstvom, proizvodnjom ratarskih kultura, ali i one koji se odnose na klaničnu indusutriju, ribarstvo, prizvođače duvana, pčelarstvo. Svaki deo sektora ima svoje specifičnosti i svakom se poklanja dužna pažnja, rekao je Jovanović.