Zbog Korodora, a sada i proširenja Aerodroma "Morava", meštani nekolicine sela uz Moravu ostaju bez zemlje, ali i svojih objekata i egzistencije. Na adresu resora pristiglo je oko 60 primedbi, pa je zato organizovana javna sednica u Kraljevu. Na osnovu javnog uvida sastanka sa komisijom trebalo bi doneti planska rešenja, na koja su upućene primedbe. Meštani reprizne Osme ofanzive nisu zadovoljni delimičnim odgovorima ali ni selidbom.

Na ivici suza, na kraju živaca, sa velikim emocijama, uz povišen ton i ogroman bes ugroženih meštana, protekla je javna sednica komisije povodom proširenja piste Aerodroma "Morava". Najava čelnika i lokalnih političara, da je to početak boljeg, lepšeg i prosperitetnog života za građane Kraljeva, očito ne važi za meštane nekolicine sela kraj Morave. Sasvim je bilo izvesno da će za potrebe civilnog aerodroma biti neophodne izvesne korekcije, ali niko nije očekivao da će biti zbrisane najplodnije oranice. Naime, u kraljevačkim selima: Obrva, Lađevci, Miločaj, Tavnik, Cvetke i čačanskom selu Katrga, poslednjih mesec dana, od kada je predlog Prostornog plana objavljen, vladaju neverica, beznađe, ljutnja, bes, strah za budućnost i egzistenciju. Meštani ovih sela već više od godinu dana vode borbu sa lokalnim vlastima o eksproprijaciji zemlje potrebne za izgradnju auto-puta, koji će trasu imati takođe na ovom prostoru. Najplodnija zemlja meštana se uzima u bescenje. Ponuđeno im je 50 dinara po metru kvadratnom, što iznosi oko 40 evra po aru. Meštani koji nisu pristali na ponuđene cene bili su zaprepašćeni kada su pri uvidu u katastar saznali da je prenos zemljišta već izvršen i da više nisu vlasnici iste zemlje.

Koridor okrnjio parcele,
aerodrom odnosi pola sela

Predloženim Prostornim planom, samo u ovoj fazi, više od 30 domaćinstava moraju potpuno da se isele, većini se oduzima najplodnije zemljište i ljudi ostaju i bez zemlje i izvora egzistencije, jer se većina bavi poljoprivredom i od toga izdržava sebe i svoje porodice, a tri uspešna privrednika su prinuđena da ugase svoje firme na svoju štetu i štetu meštana koji su u istim firmama zaposleni. Najviše primedbi je iz sela Obrve, gde od oko hiljadu seoskih hektara eksproprijacija obuhvata oko 350 hektara.
– Shodno takvoj planskoj mapi, pojedinim meštanima, uglavnom poljoprivrednicima, poput Milovana Lišanina Miće, dvorište će biti podeljeno tako da ostane kuća, a biće oduzet ekonomski deo sa štalom. Kod njegovog brata situacija je obrnuta. Najveća borba odnosi se na izmeštanje rezervoara i da ta linija zone leta bude pomerena, kao i da cena eksproprisanog zemljišta bude prihvatljivija za vlasnike. Takođe, onim članovima domaćinstava koji ostaju bez kuća i zemlje mora se obezbediti stalni izvor prihoda, pošto se bez njiva više ne mogu baviti poljoprivredom. Sve drugo vodi u ubrzano nestajanje sela, priča Miloš Dmitrović, predsednik Saveta Mesne zajednice.
Da li je na pomolu repriza Osme ofanzive? To umnogome zavisi od predstojećih skupova, razgovora i mogućeg kompromisa s državom.
– Velika je ogorčenost. Posebno zato što je zemlja oduzimana u više navrata, najpre za saobraćajnicu, pa za regulisanje toka Zapadne Morave, pa za kampove i pozajmišta, i sve to, shodno posebno donetom propisu, odmah je katastarski prevođeno na "Koridore Srbije". Ja uopšte ne razmišljam o prodaji svoje dedovine, to moje pravo izgleda niko ne uzima u obzir! Na ovoj zemlji sam rođen, od nje su živeli moji preci, nastavili moji potomci. U mojoj porodici su tri generacije, emotivno priča Petar Lišanin iz Obrva.
Gordijev čvor je teško rešiv, jer je najveći problem u tome što ne postoji adekvatna alternativa, jer plodne zemlje pored Morave skoro da i  nema. Tamo gde je ima, cena je znatno viša. Miodrag Mirković iz Lađevaca kaže da su mu ponudili 55 evra po aru za zemlju od tri hektara na kojoj sadi detelinu, a koja je, kada je kupovao, vredela 200 evra. Inače, za potrebe koridora od imanja mu je okrnjen već jedan hektar, za aerodrom još tri hektara.
– Ja sad sa tih 15 hiljada evra ne mogu da kupim ni hektar zemlje. Moja zemlja vredi šest hektara, jer dva roda godišnje skidam. Ekonomišemo tako godinama jer nemamo previše zemlje za veliki stočni fond. Ovo je najplodnija zemlja kraj Morave. Generacijama svi u kući živimo od te zemlje, od poljoprivrede, niko nije bio nigde na službi. Gde ću sada ja mator i moji ukućani? Da li neko razume da mi živimo od toga,   kaže Mirković.
U periodu pripreme Aerodroma "Morava" za civilne letove, pre par godina od nekoliko vlasnika zemlje u ovom i susednim selima oduzete su pojedine parcele u zoni leta, radi podizanja pojedinih objekata, i to po ceni od 4.800 dinara. Parcele su, shodno pravilima o višem interesu, odmah katastarski prevedene na "Aerdrome Srbije", pa većina njihovih nekadašnjih vlasnika, posredstvom suda, još traži veću naknadu. Za neke je nedoumica i deo zemljišta koji je mapiran u ovom prostornom planu i nema veze ni sa koridorima ni sletnom pistom.

Primedbe bez odgovora

Na predloženi prostorni plan stiglo je više od 60 primedbi građana, kojima se konstatuje da je način određivanja granica javnih namena nerazuman, kao i dužina poletne staze (predviđena su 4 km, a dužina staze Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu je 3,5 km). Nestaće i put Obrva–Lađevci, a to je put do škole, ambulante i njiva. Predlagač Nacrta je obrazložio da će biti sagrađen obilazni put, ali tri kilometra duži, ali ne i kada! Zašto je skladište goriva predviđeno u samom centru sela Obrva, zbog čega su planom putno izopšteni i selo Obrva, i selo Katrga, koja neće imati putnu povezanost sa okolnim selima, zašto nisu u obzir uzeti bujični potoci koji već godinama prave velike probleme na ovom prostoru....
Ni na jedno postavljeno pitanje i datu primedbu izvestioci o ovom planu nisu imali odgovor, ni zašto nisu urađene studije ugroženosti od buke, jer su prisutni vojni i civilni aerodrom, a i auto-put, zbog čega nije urađena studija ekonomske opravdanosti ovakvog projekta, šta će to sletati na ovaj aerodrom s obzirom na megalomansku dužinu poletne piste? Bes građana Kraljeva je bio ogroman, još više se povećao odgovorom izvestioca da će se, kada se usvoji plan, uraditi i studija ekonomske opravdanosti. Ljudima koji ostaju bez svega što su generacije sticale ovako nešto reći – vrhunac je bahatosti. Svima je jasno da ekonomske opravdanosti ima, ali da ona nije u interesu meštana ovih kraljevačkih sela, koji vrlo lako mogu postati socijalni slučajevi.
Rešenja su već poslata na adrese nekolicine vlasnika parcela, iako oni nisu potpisali da pristaju na cenu koja je ponuđena za eksproprijaciju. Zemlja je već prevedena na preduzeće "Aerodromi Srbije". Vlasnici su samo obavešteni od Ministarstva finansija da svoja prava mogu da ostvare jedino preko suda.  Meštani ugroženih sela poručuju da neće odustati od svoje "đedovine".
Tekst i foto: Sonja Cvetković