* Zemlje EU povlače dobar deo  naše sezonske radne snage nudeći izdašnije dnevnice
* I pored pojednostavljene elektronske prijave,  rad "na crno" i dalje prisutan
* Velika pomoć specijalizovanih portala i agencija poslodavcima u pronalaženju  sezonaca
Jedan od najvećih problema s kojima se poslednjih godina suočavaju,  posebno veća, ali i manja poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, jeste manjak sezonske radne snage. Pronaći danas čobana  za stočare sa većim brojem grla ravno je premiji na lutriji, a još izraženiji je nedostatak radnika za, na primer, orezivanje ili ubiranje plodova na plantažama i voćnjacima. Ovaj problem bio je manje-više prisutan i ranijih godina, a sada, usled ograničenja nametnutih zvog pandemije virusa korona, a posebno s odlaskom sezonskih radnika u zemlje Evropske unije,  situacija se sve  više usložnjava. S obzirom na veliku potražnju za našim sezoncima u zemljama Evropske unije, na poljoprivrednim gazdinstvima širom Srbije je  opravdana bojazan: da li će u sezoni koja je praktično već počela biti dovoljno radne snage za rad u voćnjacima i  povrtnjacima?
Razlog za sve veći nedostatak sezonaca na tržištu, po mišljenju pojedinih stručnjaka, ali i vlasnika plantaža, nije  isključivo visina dnevnice u odnosu na onu koju mogu da zarade u zemljama EU. Sve izraženija migracija stanovništva iz sela u gradove, kao i iz Srbije u inostranstvo, još više doprinosi nedostatku radne snage.
– To je svojevrsni sociološki problem, prisutan ne samo kod nas već i širom Evrope. Bogate zemlje privlače mlade kvalifikovane radnike, za naše prilike, dobrim dnevnicama i uslovima rada, mada i tu ima određenih problema, ali se oni sa zarađenom količinom novca  prenebregavaju. Činjenica jeste da  zemlje EU povlače dobar deo  naše sezonske radne snage, a to je, opet, direktno povezano sa razvojem sela i aktuelnim migracijama selo–grad, smatra sociolog dr Srđan Šljukić sa novosadskog Filozofskog fakulteta i kaže da bi veće ulaganje države u ruralne sredine doprinelo ostanku mladih u selima, a samim tim bilo bi i više ruku za rad u poljima.
 
(Ne)obučeni sezonci
 
Procena je da u Srbiji u ovom momentu ima od 65.000 do 80.000 sezonskih radnika u poljoprivredi. Taj broj varira od godine do godine i niko iz nadležnih institucija sa sigurnošću ne može da pruži precizan odgovor. Oni koji iz nekih razloga ne mogu, ili ne žele da idu u inostranstvo, do posla u sezoni dolaze uglavnom na osnovu prethodnog rada kod poslodavaca, preporuka prijatelja, komšija... Poslednjih godina sve je više specijalizovanih portala na kojima poslodavci mogu da pronađu sezonce, a i zainteresovani za posao takođe  dobijaju informacije o  mogućim poslovima. 
U praksi se  ovi portali  dosta koriste, a poslodavcima je sada mnogo lakše  da stupe u kontakt sa  sezoncima za posao nego što je to ranije bilo.
– Koliko god da je mehanizacija napredovala, veliki deo poljoprivrede još uvek zavisi od manuelnog rada. Slobodnih radnika na tržištu  je, nažalost, sve manje iako je potreba za njima  sve veća. Jedan od razloga je i što su dnevnice znatno manje u odnosu na one što sezonci mogu da zarade u Italiji ili Nemačkoj. S druge strane, naši poslodavci, pogotovo oni koji su uložili velika sredstva u voćnjake, od sezonaca očekuju određeni nivo znanja i veština. Smatraju da svako ko dođe na plantažu da radi mora biti obučen za taj posao, vešt i brz. Međutim, najčešće nije tako, s obzirom na to da većina sezonaca ne prolazi nikakvu prethodnu obuku za rad, kaže Dragana Bilogrević iz Odžaka, čija agencija se bavi posredovanjem u zapošljavanju. 
Voćar Branko Popović iz Sombora, koji pod višnjom ima nešto više od sedam hektara zasada, nekoliko godina angažovao je sezonace uz  pomoć agencija za posredovanje u zapošljavanju. Za berbu mu je, kaže, u proseku dnevno potrebno oko stotinak radnika, što nije nimalo lako pronaći.  U početku, dok rod još nije  bio u "punoj snazi", organizovao je mobe rođaka, prijatelja, komšija...
 – Već par godina sarađujem sa grupovođama, koji preko agencija za zapošljavanje  obezbeđuju potreban broj radnika. Plaćam ih po učinku, a ne kao na početku, na osnovu ugovorene dnevnice. Tako se postiže bolji, kako kolektivni tako i pojedinačni učinak. Kad su vremenske prilike povoljne, glavni  deo skidanja plodova možemo da završimo za bezmalo dve do tri nedelje. Nakon toga određeni broj sezonaca,  po ukazanoj potrebi, angažujemo kako bi obrali višnje sa vrhova stabala, kaže Popović  i napominje da će i ove godine angažovati i plaćati sezonce po istom modelu.
 
Efekti elektronskih prijava
 
Veliki problem  u angažovanju radne  snage  i dalje je rad "na crno". Sistem pojednostavljene elektronske prijave, koji se po Zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima primenjuje od 2018. godine,  povećao je broj prijavljenih sezonskih radnika čak za 10 puta. Ovaj zakon, podsetimo, donet je 2018. godine sa ciljem da poslodavci elektronski, uz pomoć portala i aplikacije, lakše doću do potrebnih sezonaca. Angažovanim radnicima poslodavac uplaćuje penziono i zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, a istovremeno ne gube pravo na socijalnu pomoć ako su njeni korisnici. 
Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj (NALED), inicijator donošenja ovog zakona, i GIZ (Nemačka organizacija za razvoj)  uradili su analizu i sumirali efekte primene Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Tokom dve godine njegove primene, putem portala sezonskiradnici.gov.rs ili mobilne aplikacije angažovano je ukupno 44.300 radnika, za koje su plaćeni porezi i doprinosi u ukupnom iznosu 589 miliona dinara. Oni su uglavnom bili angažovani na poslovima od pripreme zemljišta do žetve, berbi voća, sortiranju i skladištenju poljoprivrednih proizvoda.
 
Pozitivni primeri zadruga 
 
NALED na svom oficijelnom sajtu kao pozitivan primer korišćenja sistema elektronske prijave sezonskih radnika navodi zadrugu "Čačanska jabuka",  koju su osnovali 24 zadrugara, a u svom vlasništvu imaju  120 hektara pod zasadima voća. Ova zadruga godišnje, na raznoraznim poslovima u voćnjacima i hladnjači, angažuje veliki broj sezonaca. Svi su prijavljeni i plaćeni po satu od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od težine posla. Uz to, zadruga redovno za sve radnike dnevno na ime poreskih obaveza  uplaćuje  300  dinara. 
Vreme sezonskih poslova u poljoprivredi  praktično je na samom početku. U ovom momentu svaka prognoza oko angažovanja sezonaca je nezahvalna, ali stoji činjenica da je sezonskih radnika sve  manje uprkos tome što poslodavci  za osmočasovni rad nude dnevnicu i do 5.000 dinara. Za naše prilike to je, pogotovo za bračne parove bez posla, relativno dobra zarada. Sezona je počela, neizvesnost u pogledu radne snage je  velika, ali najvažnije je da narednih meseci poljoprivrednike posluži vreme i da voćnjaci rode. 
K. Rajević