* Unapređen proces rada i ubrzana procedura obrade zahteva poljoprivrednika, pčelari već drugu godinu  elektronski podnose zahteve za subvencije po košnici pčela
* U planu otvaranje regionalnih kancelarija UAP u nekoliko gradova Srbije, sa ciljem postizanja veće efikasnosti rada
* Kadrovsko jačanje UAP omogućiće još uspešnije sprovođenje i implementaciju mera IPARD programa
 
Rad Uprave za agrarna plaćanja (UAP), od ukupno pet koje deluju pod okriljem Ministarstva poljoprivrede, najviše je izložen sudu poljoprivrednika. To je i razumljivo jer su sva plaćanja namenjena njima, počev od isplate podsticaja, subvencija, kao i sredstva iz IPARD programa najdirektnije povezana sa radom ove uprave. Zato smo se obratili direktorici UAP Biljani Petrović,  kako bismo dobili odgovore na pitanja o sveukupnom radu uprave, problemima u saradnji sa poljoprivrednim gazdinstvima, razlozima kašnjenja u isplati subvencija, planovima za poboljšanje efikasnosti rada, kadrovskoj situaciji... 
Kako  ocenjujete trenutnu situaciju u Upravi  u odnosu na stanje koje ste zatekli  pre dve godine kada ste imenovani za direktora?
– Upravljanje Upravom za agrarna plaćanja izazov je za svakog menadžera i, za sada, veoma sam zadovoljna postignutim rezultatima, iako   uvek može bolje. Dve godine rada  obeležene su naporima kako bi se, izmenama u poslovanju i uvođenjem novih rešenja, unapredio proces rada i ubrzala sama procedura obrade zahteva poljoprivrednika. Na taj način otvorili smo prostor za uspostavljanje efikasnog i transparentnog sistema isplate podsticaja u kojem poljoprivrednici, na podnete zahteve kada se kompletiraju, rešenja dobijaju u najkraćem mogućem roku, istakla je Biljana Petrović.
Koji su ključni problemi u radu UAP, zašto se kasni sa obračunom i isplatom? 
– Sama dinamika obrade zavisi od broja i kvaliteta pristiglih zahteva, koji se obrađuju po redosledu podnošenja, a u skladu sa raspoloživim sredstvima. Proces obrade zahteva je dvosmeran i podjednako uključuje  korisnike  i UAP. Ukoliko je dokumentacija uredna i kompletna, zahtev podnet na početku roka vrlo brzo se obradi. Pri kraju  samog roka uvek stigne najveći broj zahteva i tada je  obrada  usporena. Iz tog razloga stalno apelujemo na korisnike da posebnu pažnju obrate na kompletnost svojih zahteva, kao i kvalitet, odnosno potpunost dokumentacije.  Trenutno se obrađuju predmeti iz ove godine, dok su svi kompletni i administrativno uređeni zahtevi iz prethodnih godina već isplaćeni. Ostao je mali broj  administrativno nepotpunih zahteva koji će, kada nedostaci budu otklonjeni, njihovim podnosiocima biti isplaćeni.
Dokle se stiglo s uvođenjem najavljenog on-lajn podnošenja zahteva za podsticaje?
– U Upravi se intenzivno sprovode aktivnosti vezane za digitalizaciju sistema isplate podsticaja u poljoprivredi. Već drugu godinu zaredom pčelari elektronski podnose zahteve za podsticaje po košnici pčela. Dalja dinamika razvoja on-lajn servisa i za ostale mere, koje iz republičkog budžeta sprovodi UAP, zavisiće i od složenosti dokumentacije neophodne za podnošenje zahteva, profila korisnika, kao i stepena umreženosti baza podataka različitih institucija koje su neophodne za administrativnu obradu ovih zahteva.
Dokle se stiglo sa  reorganizacijom rada Uprave i  šta  to konkretno podrazumeva?
–  Uprava za agrarna plaćanja intenzivno radi na pripremama koje se odnose na reformu poslovanja, kao i na izmenama za unapređenja rada. Preduslov za promene je stvaranje zakonskog okvira  kojim bi se to omogućilo. To je od velikog značaja, kako za poljoprivrednike i direktna plaćanja u poljoprivredi tako i za pregovaračko poglavlje 11 u procesu pristupanja EU.  Sa ostvarenim promenama Uprava za agrarna plaćanja obezbedila bi veće prisustvo na terenu kroz regionalne kancelarije koje su planirane u nekoliko gradova Srbije. Samim tim bi i efikasnost rada i poslovanja bila mnoga  bolja.
Kako ocenjujete odziv poljoprivrednika na IPARD javne pozive?
– Do sada je objavljeno i sprovedeno devet IPARD javnih poziva u okviru tri mere na koja je pristiglo 1.746 zahteva.  Za 204 poljoprivrednika doneto je pozitivno rešenje i isplaćeno je ukupno  11,7 miliona evra.  Odziv poljoprivrednih proizvođača je veoma dobar, a najbolji pokazatelj za to je što su u svakom javnom pozivu za meru jedan, koja je namenjena razvoju primarne poljoprivredne proizvodnje, zahtevana sredstva uvek znatno iznad opredeljenih. Najveći broj zahteva pristiže za nabavku novog traktora, ali je izraženo veliko interesovanje i za ruralni turizam, kao i za kupovinu druge mehanizacije. Na  podsticaje za izgradnju objekata odnosi se  30 odsto zahteva.
Da li su, i koliko, mladi poljoprivrednici i  žene sa sela zainteresovani da apliciraju za sredstva   IPARD programa?
– Žene i mladi su veoma značajna kategorija za IPARD program. Prilikom bodovanja i rangiranja dobijaju pet dodatnih bodova, čime mogu da zauzmu bolju poziciju na rang-listi. Kroz podršku koju pruža IPARD 2 program u okviru pet poziva za Meru 1, žene su podnele 279 zahteva za odobravanje projekata za razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, a najveće interesovanje iskazano je  za kupovinu novog traktora. Pored toga, žene su investirale i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za ULO hladnjače, kao i u izgradnju farme ovaca... Ženama, korisnicama IPARD podsticaja, do sada je odobreno 393, a  isplaćeno 165,5 miliona dinara. Od početka sprovođenja IPARD 2 programa, u okviru Mere 1 mladi poljoprivrednici podneli su 536 zahteva, od čega je doneto 127 rešenja o odobravanju projekata, a isplaćeno je 85 zahteva u ukupnom iznosu 2,89 miliona evra.
Zašto se kasnilo sa realizacijom konkursa za mlade poljoprivrednike?
– Interesovanje mladih u prethodnom konkursu je prevazišlo očekivanja, tako da je bilo neophodno preraspodeliti kadrovske resurse u Upravi, uraditi bodovanje i rangiranje svih   zahteva, što je predstavljalo poseban izazov. Svesni da su greške u obradi  bile moguće, ostavili smo dovoljno prostora i vremena za prigovore na bodovnu listu. Kako bismo ubrzali isplatu podsticaja, planirali smo da mladim poljoprivrednicima lično uručujemo rešenja i ujedno iskoristimo priliku da ih detaljnije upoznamo kako da na najbolji način realizuju investicije. Epidemiološka situacija nam, nažalost,  ne ide naruku, tako da smo, u cilju zaštite zdravlja korisnika sredstava, ali i zaposlenih u UAP, odlučili da rešenja upućujemo poštom. Do sada je odobreno blizu 2.000 rešenja.
Kako ocenjujete odziv  na javni poziv IPARD programa,  Meru 7, koja se odnosi na ruralni turizam?
– Ova mera je još u samom pripremnom i akreditacionom procesu izazivala veliko interesovanje potencijalnih korisnika. Prvi javni poziv je objavljen 1. jula 2020. godine i sam početak podnošenja zahteva nije obećavao. Zbog epidemiološke situacije zainteresovanima je dat i dodatni rok, kako bi na pravi način pripremili zahtev. Urodilo je to plodim, pa smo krajem oktobra, kada je javni poziv zatvoren, imali 309 zahteva. S obzirom na to da su tražena sredstva, 47 miliona evra,  dvostruko prevazišla budžet opredeljen za ovaj  poziv, izvršeno je bodovanje i rangiranje.  Rang-lista sa 277 potencijalnih korisnika  objavljena je nedavno na sajtu UAP.
Da li u UAP ima dovoljno obučenih kadrova za obavljanje svih poslova u vezi sa realizacijom IPARD programa?
– Da bi sprovođenje IPARD programa bilo uspešno, zahteva dobro obučene kadrove. To se ne ogleda samo u broju, već i u posedovanju specifičnih znanja i veština. Neophodno je poznavanje nacionalnog i EU zakonodavstva, dobro znanje engleskog jezika, kao i upućenost u različite oblasti, poput građevine, veterine, prerade poljoprivrednih proizvoda… Nedavno smo na javnom konkursu dobili 16 novih kolega, a isto toliko zaposlenih je angažovano na određeno vreme u Sektoru za odobravanje projekata. Stupila je na snagu i nova sistematizacija radnih mesta, tako da u 2021. godini očekujemo još dva javna konkursa i nova zapošljavanja u UAP.
Da li ste i u kojoj meri zadovoljni realizacijom  konkursa  za nabavku traktora do 60 KW iz nacionalnih mera podrške?
– Broj od 984 podneta i 753 odobrena zahteva za nabavku novog traktora snage motora do 60 KW domaće proizvodnje ne ukazuje na veliko interesovanje, a posebno ako uzmemo u obzir javni poziv iz 2017. godine kada je podneto gotovo 3.000 zahteva. Međutim, treba imati u vidu da je nabavka traktora i ostale mehanizacije od tog trenutka postala dostupnija za naše poljoprivrednike i kroz IPARD program i  nacionalne podsticaje, tako da smo, ukupno uzevši, zadovoljni odzivom korisnika. Ovaj program je karakterističan i po tome što predstavlja izvestan podsticaj i za našu industriju, jer usmerava nabavku na domaće proizvode. Svakako ćemo u narednom periodu ovaj model primeniti i kroz druge mere, kaže na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" Biljana Petrović.
Kosta Rajević
 
UPRKOS KORONI – RAD BEZ ZASTOJA
 
– Veliki deo tekuće godine je obeležen pandemijom Covid-19 i otežanim operativnim uslovima koji su, na osnovu preporuka Vlade Srbije, zahtevali reorganizaciju i smanjenje broja zaposlenih u radnom prostoru. Poštujući sve propisane mere, Uprava za agrarna plaćanja ni u jednom trenutku nije prestajala sa radom i treba pohvaliti dodatno zalaganje zaposlenih od samog početka pandemije, a posebno ako se ima u vidu broj zaraženih virusom korona  na teritoriji cele  Srbije, rekla je Biljana Petrović.
 
NOVI SOFTER ZA IPARD PROGRAM
 
– Uz podršku Evropske unije razvijen je i softver za elektronsku obradu IPARD zahteva, kako bi UAP prešla na ovaj način rada i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja. Novi IT softver u velikoj meri će olakšati i ubrzati administrativnu proceduru. Nakon završenih obuka zaposlenih i testiranja samog sistema očekuje se da će elektronska obrada zahteva zaživeti početkom 2021. godine, najavljuje direktorica Uprave za agrarna plaćanja.