* Nedovoljna iskorišćenost IPARD sredstava i veliki udeo sirovina u izvozu poljoprivrede su trendovi koji se moraju menjati
 
Poljoprivreda je važan sektor u kojem Srbija već godinama beleži pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Međutim, ovaj sektor bi mogao brže da napreduje, a jedan od ključnih faktora unapređenja je usklađivanje domaće agrarne politike sa politikom EU u ovoj oblasti. Neophodnost usvajanja evropskih tekovina važna je iz prostog razloga što  80 odsto trgovine u ovoj oblasti naša zemlja ostvaruje upravo sa EU i državama koje gravitiraju ka njoj. Kao zemlja kandidat, Srbija je svojevremeno dobila mogućnost da konkuriše za evropska sredstva iz IPARD programa, ali ovaj novac se ne koristi u dovoljnoj meri. Zato postoji realna opasnost da ćemo deo novca namenjenog u ovu svrhu morati da vraćamo. O ovim i drugim agrarnim temama razgovarano je na nedavno održanoj on-lajn debati "Poljoprivreda i investicije u Srbiji".
Govoreći o IPARD programu, šefica Upravljačkog tela IPARD Operativne strukture i načelnica Odeljenja za ruralni razvoj pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jasmina Miljković istakla je da procedura za konkurisanje za dobijanje ovih sredstava nije komplikovana, ali da sam proces dugo traje.
– Imamo stalan odliv kadrova i to predstavlja problem. Nije dovoljno samo nekog novog zaposliti, već tu osobu treba i obučiti, a to zahteva vreme. Upravo iz tog razloga, Srbija je, od šest ponuđenih mera, akreditovala samo četiri. Na vreme smo shvatili da za preostale dve mere jednostavno nemamo kapaciteta. Zato ćemo ih preneti u idući program – IPARD 3, čija bi prva verzija trebalo da bude gotova na proleće 2021. Finalna verzija programa bi trebalo da bude usvojena u novembru iste godine, istakla je Jasmina Miljković.
Kada je u pitanju interesovanje poljoprivrednika za IPARD sredstva, najveći broj zahteva odnosio se na nabavku novog traktora. Iako to govori o želji naših poljoprivrednika da obnove mehanizaciju, ovakva struktura zahteva je, po rečima Jasmine Miljković, pomalo iznenađujuća.
– Do sada smo objavili osam poziva,  pet u okviru Mere 1 za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i tri poziva u okviru Mere 3, koja se odnosi na preradu i prodaju poljoprivrednih proizvoda. Čak 86 odsto od ukupno pristiglih 1.437 zahteva odnosilo se na Meru 1, a samo 14 odsto na Meru 3, iako smo  očekivali da će situacija biti obrnuta, odnosno da će više konkurisati pravna lica. U okviru Mere 1 najviše je bilo zainteresovanih za nabavku novog traktora, što je šteta, jer je lista prihvatljivih troškova zaista velika, navela je Miljković.
Ona je rekla i da je do kraja oktobra otvoren prvi poziv u okviru Mere 7, namenjen razvoju ruralnog turizma.
Programski period za IPARD 2 završava se krajem ove godine, a za njegovu realizaciju je iz evropske kase opredeljeno 175 miliona evra. Do sada je potrošeno svega oko 7,5 miliona evra, pa postoji realna opasnost da nećemo iskoristiti ova sredstva. U tom slučaju, ono što nismo potrošili – moraćemo da vratimo EU. 
O spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u okviru debate govorio je Miloš Milovanović, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 11, 12 i 13, koji je istakao da ova razmena beleži konstantni rast u poslednjih 20 godina.
– Poljoprivreda je ostvarila tri milijarde evra prometa, a od toga 50 odsto našeg izvoza otišlo je u države EU, a 30 odsto u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma. Ova dva bloka imaju isti cilj, a to su evropske integracije, tako da je 80 odsto trgovine ili sa EU, ili sa budućim članicama. Kod suficita struktura je obrnuta, odnosno 30 odsto se ostvaruje sa zemljama EU, dok čak 50 odsto suficita imamo u razmeni sa zemljama CEFTA. Ostala tržišta sa kojima imamo saradnju u oblasti poljoprivrede čine 20 odsto, od čega na Rusiju otpada 10 odsto, rekao je Milovanović. 
Istakao je i da poljoprivreda u ukupnom izvozu Srbije trenutno učestvuje sa 12,3 odsto, dok je nekada njen udeo bio 25 odsto. To, kako je naglasio, ne mora samo po sebi da bude loše, već ukazuje na to da se  popravlja spoljnotrgovinski bilans i u nekim drugim privrednim sektorima.
– Srbija je prvi put ostvarila suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda 2005. godine, i od tada on iz godine u godinu raste. Međutim, ovaj rast je znatno manji poslednjih pet-šest godina u poređenju sa  periodom pre toga. To ukazuje da su neophodne neke promene u sistemu proizvodnje i podrške poljoprivredi, smatra Milovanović.
Prema njegovom mišljenju, trebalo bi revidirati i uskladiti sa EU neke od aktuelnih mera agrarne podrške. To se, pre svega, odnosi na plaćanje premije za mleko i podsticaje po hektaru. Milovanović je istakao i da struktura izvoza poljoprivrede nije u skladu sa potencijalima.
– Najviše izvozimo sirovine, pre svega žitarice, a tu su male marže i zarada. Nedovoljno izvozimo voće i prerađevine od njega, a tu se ostvaruje znatno veća zarada, ukazao je Milovanović, i dodao da se unapređenje poljoprivrede mora odvijati uz poštovanje aktuelnih klimatskih promena, te je jedan od osnovnih zadataka povećanje površina koje se navodnjavaju.
 Trenutno je u toku projekat koji sprovode Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), čiji cilj je pravljenje Strategije i Akcionog plana navodnjavanja u Srbiji. U Srbiji se trenutno navodnjava samo četiri odsto obradivih  površina, što je izuzetno malo.
Debatu je organizovao Evropski pokret u Srbiji (EPuS), u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji u okviru serijala "Evropski razgovori 2.0".
A. Milić