* Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da će kvalitet utvrđivati referentna Nacionalna laboratorija u Batajnici
* Promene visine sadašnje premije od sedam dinara po litru tek nakon izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
* Udruženja stočara apeluju na zaštitu interesa malih proizvođača


Mlečni sektor je za ukupan razvoj stočarstva, kao i poljoprivrede, kod nas veoma bitan. U zemljama Evropske unije on je, čini se, još važniji, jer zauzima 14 odsto ukupne vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Za razliku od naših, farmeri u EU imaju visoko subvencionisanu proizvodnju, dobro su organizovani i međusobno povezani, posebno u Francuskoj i Nemačkoj, tako da, čini se, iz svake krize izlaze još jači. Svima njima zajedničko je to što se bore da kvalitet mleka koji proizvode bude, pre svega, cenovno priznat, a samim tim i njihov rad adekvatno nagrađen.
Daleko od toga da proizvođači kod nas nemaju odgovarajući kvalitet mleka, ali on se iz raznoraznih razloga još uvek adekvatno ne nagrađuje. Još uvek je na snazi uredba, koja važi već godinama, po kojoj je premija od sedam dinara po isporučenom litru mleka jednaka za sve proizvođače. Ali kvalitet mleka, što zavisi od brojnih parametara, nije isti kod svih farmera. Stručnjaci smatraju da bi ukupna situacija u sektoru bila daleko bolja kada bi država pronašla način da premira i nagrađuje kvalitet mleka, a ne proizvedenu količinu.

I količina i kvalitet

– Činjenica je da je mlekarski sektor u Srbiji već duži vremenski period pod velikim pritiskom. Već sedam-osam godina tržište je potpuno liberalizovano, a uvoz mleka i mlečnih proizvoda, na osnovu Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa EU, praktično je nesmetan, pa je borba za kvalitet i veću otkupnu cenu mleka proizvođačima postalo goruće pitanje opstanka. Zato država hitno mora da pronađe način kako da naši farmeri budu adekvatno nagrađeni za kvalitet mleka koje njihove krave daju i na taj način koliko-toliko pariraju uvoznicima, smatra agroanalitičar Milan Prostran.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je još lane najavio premiranje mleka po kvalitetu, i to u trećem kvartalu ove godine. Kvalitet bi trebalo da utvrđuje referentna Nacionalna laboratorija u Batajnici, a premije za mleko bi se isplaćivale nakon izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Zbog situacije s pandemijom korona virusa i vanrednog stanja, laboratorija u Batajnici objektivno nije mogla da bude spremna za uzorkovanje i testiranje mleka na traženi kvalitet. Isto tako, do daljeg je prolongirana i izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi, u delu koji se odnosi na premiranje proizvođača mleka.
U udruženjima stočara smatraju da je, imajući u vidu trenutnu situaciju, nerealno očekivati da novi sistem premiranja mleka po kvalitetu zaživi u ovoj godini.
– S obzirom na celu zakonsku proceduru koja sledi, to se sigurno neće desiti pre 2021. godine. Bez obzira na sve okolnosti, od nadležnih državnih organa očekujemo da obećanje o premiranju proizvođača mleka po kvalitetu bude realizovano, jer to je jedan od osnovnih preduslova za podsticaj proizvodnje i sveukupno brži oporavak mlečnog sektora, smatra Dragan Nikšić, generalni sekretar Centralnog udruženja odgajivača goveda simentalske rase.

Poboljšati sistem subvencionisanja

Stočar Mikloš Balaša iz Čantavira, sa godišnjom proizvodnjom od dva miliona litara mleka, u samom je vrhu među proizvođačima u Srbiji.
– Mlekare od nas traže da imamo odgovarajući kvalitet mleka kako bi se zadovoljili svi propisani standardi. To je u redu, ali za to su potrebna velika ulaganja, na koja većina stočara nije spremna, ne zato što to ne žele, već objektivno ne mogu. Cena mleka se ne menja već gotovo pet godina, podsticaji po hektaru su simbolični, a premija je, bez obzira na kvalitet, jednaka za sve, kaže Balaša, apelujući na nadležne državne organe da poboljšanjem sistema subvencionisanja više porade na očuvanju manjih porodičnih farmi koje sve više nestaju.
Ministarstvo poljoprivrede objavilo je nedavno podatak da nekoliko mlekara praktično drži 70 odsto proizvodnje i otkupa mleka u Srbiji. Godišnje se na našim farmama proizvede oko 1,5 milijardi litara mleka i po tome zauzimamo lidersku poziciju u regionu. Od te količine, oko 850 miliona litara otkupljuju velike i male mlekare, a ostatak ostaje u poljoprivrednim gazdinstvima, koja ga prerađuju u sir, kajmak i druge mlečne proizvode.
Poslednjih godina, usled ukrupnjavanja proizvodnje, primetno je da sve više nestaju takozvani mali proizvođači, koji su držali najviše pet-šest krava jer im proizvodnja nije isplativa.
– Stanje je takvo da oni koji nemaju svoju zemlju, već je uzimaju u zakup ili moraju da (do)kupe hranu za stoku i plaćaju skupe veterinarske usluge, pa bez odgovarajućeg kvaliteta mleka i sa preovlađujućom otkupnom cenom od 25-30 dinara, jednostavno ne mogu da opstanu na tržištu, kaže Dragan Nikšić.

Roboti za mužu samo za velike

Sa druge strane, država, kroz direktne podsticaje i merama ruralnog razvoja, sve više podstiče investicije velikih proizvođača. Krajem prošle godine krenula je subvencionisana nabavka robota za mužu iz Nemačke, Švedske i Velike Britanije. Oni su, kako je objašnjeno u Ministarstvu poljoprivrede, namenjeni porodičnim gazdinstvima sa najviše 200 krava. Prosečna vrednost jednog robota je 120.000 evra, a država subvencioniše nabavku do 65 odsto vrednosti. Do sada je kupljeno 20 robota, a po najavama iz Ministarstva poljoprivrede, podrška stočarima za osavremenjavanje proizvodnje u mlečnom govedarstvu nastaviće se i dalje.
– Farmeri koji su veliki proizvođači, ako žele da prate savremene trendove u proizvodnji i imaju odgovarajući kvalitet mleka, moraju biti svesni da investiranjem u opremu i higijenu muže, praktično ulažu u budućnost farme. Država će takvim proizvođačima pružiti snažnu podršku sa ciljem da budu konkurentni na tržištu i da kvalitetom mogu da pariraju uvoznicima, rekao je Nenad Katanić, pomoćnik ministra poljoprivrede.
Liberalizovano tržište sa sobom je očito donelo nova strujanja u mlečnom sektoru, koja se pre svega ogledaju u ukrupnjavanju i osavremenjavanju proizvodnje. Nateralo je to domaće, ali i mlekare sa većinskim stranim kapitalom da, prilagođavajući se strogim kriterijumima kvaliteta i standardima koji važe u EU, više ulažu u proizvodnju, ali i da se udružuju. Taj trend je aktuelan i sve je to, gledajući iz ugla napretka razumljivo, ali država mora isto tako da vodi računa o malim proizvođačima i porodičnim gazdinstvima, koja kod nas čine većinu. Jednostrano ukidanje ili smanjenje premija za kvalitet mleka bilo bi za njih pogubno, s obzirom na to da i sa sadašnjom otkupnom cenom jedva preživljavaju. Mali farmeri, podsetimo, čine kičmu proizvodnje u EU i održavaju ih subvencije, jer bez njih ne bi opstali.

K. Rajević