* Stvara se osnova za izgradnju svobuhvatnog modernog  sistema za navodnjavanje kao odgovora na klimatske promene                                              

* Radna grupa radiće na identifikaciji prioritetnih područja   u izgradnji sistema za navodnjavanje

* Nastavlja se rad na započetim  projektima magistralnih sistema u Vojvodini, koji se finansiraju kreditom  Abu Dabi fonda

 

Po svim parametrima Srbija se ubraja  u vodeće proizvođače i izvoznike žitarica i uljarica u regionu. Zato  je često teško razumeti, a još manje prihvatiti činjenicu,  da se kod nas, sa postojećim zalivnim sistemima, koji obuhvataju 44.882 hektara, organizovano navodnjava svega dva odsto od 3,4 miliona hektara obradivih površina! S obzirom na raspoložive prirodne resurse i vodne kapacitete, ovi zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, zasnovani na popisu poljoprivrede iz 2012. godine, najblaže rečeno deluju apsurdno, ali  su nesporno tačni i više puta i potvrđeni u Ministarstvu poljoprivrede.

Zašto je to tako? Odgovor nadležnih državnih i pokrajinskih organa poslednjih 30 godina, bez obzira na to ko je i  u kom periodu bio na vlasti, gotovo uvek se svodio na nedostatak validnih projekata,  kao i sredstava  u budžetu za krupne investicije u poljoprivredi.

– Nijedna vlast do sada problem organizovanog navodnjavanja u poljoprivredi nije, kao neke druge zemlje – Izrael – na primer, shvatila ozbiljno. Apsurdno je da se u Srbiji uglavnom navodnjavaju bašte i  povrće u plastenicima i staklenicima, kao i voćnjaci, ali retko gde se, osim ponegde u Vojvodini, mogu videti ”kišna krila” za ratarske useve,  koja doprinose  postizanju velikih prinosa. Izračunato je da izgradnja sistema za navodnjavanje  po jednom hektaru košta oko 3.000 evra. To nije velika investicija  s obzirom na to da se njegovim postavljanjem garantuje povećanje prinosa  za oko trećinu, dok je u sušnim godinama njegova vrednost za useve nemerljiva, kaže prof. dr Miladin Ševarlić, donedavno narodni poslanik u Skupštini Srbije.

 

Analize pre projekta

 

Država za kapitalne projekte u poljoprivredi, a izgradnja sistema za navodnjavanje svakako jeste, nikad nije imala, pa ni sada nema dovoljno novca, a čini se ni političke volje da se investicioni projekti za poljoprivredu pokrenu i realizuju. Naznaka da  se u tom pogledu nešto menja i da će krenuti nabolje jeste započeta izrada nacrta  Strategije navodnjavanja 2022–2031. godine. Već je održan i prvi sastanak radne grupe, koju je formiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj  i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

– Angažovanjem na izradi strategije navodnjavanja nastojimo da uključimo sve relevantne naučne institucije, kao i stručnjake iz različitih oblasti poljoprivrede u rešavanju jednog od gorućih izazova za poljoprivredu Srbije u budućnosti. Cilj je da se, na osnovu  temeljno prikupljenih i relevantnih podataka, kao i urađenih stručnih analiza stanja vodnih sistema,  donese strateški dokument za budućnost. On će biti osnova za izgradnju sveobuhvatnog modernog  sistema za navodnjavanje, kao odgovora na klimatske promene koje nam se dešavaju, i u godinama koje dolaze će biti sve izraženije, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Direktorka republičke Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede Nataša Milić ukazala je na prioritete radne grupe u izradi nacrta startegije.

– U naredne dve godine predviđen je rad na identifikaciji prioritetnih područja  u kojim treba ulagati  u izgradnju sistema za navodnjavanje. Isto tako, pružićemo  svu neophodnu  projektno-tehničku pomoć  za realizaciju budućih projekata, koji treba da obezbede održivost proizvodnje na duži rok i, što je najvažnije, donesu veće prinose u poljoprivredi,  rekla je Nataša Milić.

 

Izneverena očekivanja

Da  podsetimo,  nije prvi put da država  donosi dugoročne planove za navodnjavanje. Pre osam godina u Kruščiću kod Kule, u prisustvu tadašnjeg ministra poljoprivrede Dušana Petrovića, obznanjen je i promovisan veliki državni projekat navodnjavanja  više od milion hektara oranica. Poljoprivrednici su se tada ponadali da za njihove  useve i prinose  dolaze bolji dani. Bilo je predviđeno da se, u prvoj fazi, za četiri godine očisti 600 kilometara kanalske mreže na 40 lokacija u Vojvodini, čime bi se automatski stvorili uslovi za  navodnjavanje 45.000 hektara oranica. Isto tako, postojao je plan da  sistemi za navodnjavanje budu postavljeni na najmanje 20.000 hektara njiva u Mačvi.

Nakon izvesnog vremena svi projekti su stopirani, a da praktično nisu ni započeti. Potom je Ministarstvo poljoprivrede promovisalo 14 projekata magistralnih sistema za navodnjavanje koji se finansiraju odobrenim kreditom od sto miliona dolara iz Abu Dabi fonda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radi se, kako je rečeno, o veoma povoljnom kreditu sa rokom otplate 20 godina i kamatnom stopom jedan odsto na godišnjem nivou.

Realizacijom ovih projekata  pod sistemima za navodnjavanje, uglavnom u Vojvodini, trebalo bi, kako je zamišljeno, da se nađe novih 70.000 hektara oranica. Do sada su, prema dostupnim informacijma iz JP ”Vode Vojvodine”, završeni projekti  na dvonamenskim sistemima  Međa, Srpski Itebej, Jankov Most 1 i 2, kao  regionalni sistemi  Jegrička, Pesir, Kaloča i podsistemi Nova Crnja – Žitište, Tisa–Palić, Kikinda i Mali Iđoš. Trenutno je u toku priprema dokumentacije i tenderskih procedura  za drugu fazu izgradnje na preostalim projektima koji se  takođe finansiraju   sredstvima Abu Dabi fonda.

U Mačvi je pre pet godina trebalo da počne izgradnja crpnih stanica   kojim bi se navodnjavalo 24.000 hektara oranica, od čega  u ataru Šapca 8.000 hektara. Opština Šabac  bila je voljna da pomogne u realizaciji projekta kako bi svakom zaintresovanom poljoprivredniku voda stigla do njive, ali...

–  Do daljnjeg nam je zabranjeno da bilo šta radimo na Cerskom kanalu, koji je već odavno zapušten i zatvoren. A bez izgradnje crpnih stanica i pumpi, vodoustava i brana, praktično ne možemo  ništa da pomognemo poljoprivrednicima iako smo svu neophodnu dokumentaciju oko projekta već odavno prosledili Ministarstvu poljoprivrede, kaže Predrag Srdanović iz Sekretarijata za poljoprivredu opštine Šabac.

 

Pouke sušnih godina

 

Da  situacija sa (ne)organizovanim navodnjavanjem nije nimalo sjajna, a sam procenat  površina koje se zalivaju  porazan, niko ne spori. Evidentno  je da je  takvom stanju najviše kumovala neodlučnost i odsustvo vizije i istrajnosti nadležnih državnih organa kako bi se ovaj krucijalni  problem srpskog agrara rešio. Svesni su toga i u Ministarstvu poljoprivrede pa zaista, u ovom momentu, nema nikakve svrhe postavljati pitanje  ko je za to  manje, a ko više kriv, s obzirom na višedecinijsku nebrigu  za izgradnju sistema za navodnjavanje.

Inicijativa i formiranje radne grupe za izradu nacionalne strategije navodnjavanja u svakom slučaju dobro je došla i treba je shvatiti krajnje ozbiljno. Ona je, u neku ruku, i test odlučnosti  za  novu Vladu i Ministarstva poljoprivrede da se sa realizacijom projekata za navodnjavanje doprinese modernizaciji poljoprivrede i ublaže posledice klimatskih promena, s obzirom  na činjenicu da su sušne godine sve češće. 

K. Rajević