* U zavisnosti od izvora podataka, u Srbiji je pšenica požnjevena sa 570.000 ha, posejana na 589.549 ha, ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 t, a prosečan prinos od 4,5 do 5,02  t/ha
Još se kombajni nisu ohladili čestito, usledila je burna rasprava o prosečnim prinosima, ukupnom rodu 2020, a naročito o otkupnim cenama. Za rezultate žetve su se zainteresovali i nadležni državni organi, a i sam državni vrh. To zvuči sasvim normalno, ali je malo zakasnilo. Mi bismo voleli da je zainteresovanost veća pred setvu i tokom setve, kada se proizvođačima može pomoći. S obzirom na to da do naredne setve ostaje sve manje vremena, prilika je da se još jednom ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Otklanjanje tih slabosti je izvan mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države, odnosno njenih nadležnih organa i organizacija.
 
Agroekološki uslovi
 
Više puta su na stranicama ”Poljoprivrednika” opisivani agroekološki uslovi u kojima se odvijala proizvodnja pšenice i drugih  strnina 2019/20. Godina je zaista bila stresna, ne samo kod nas već u skoro celoj Evropi. Suša i visoke temperature su svakom svojom pojavom u toku vegetacionog perioda odnosile po deo potencijala za prinos. Osim visokih, javljale su se i ekstremno niske temperature u početku generativne faze razvića. Kod nas se to dešavalo u prvoj polovini aprila, baš kada se odvijalo diferenciranje klasaka i cvetova. Temperature su se spuštale i do minus 8 °C, uz istovremenu pojavu suše (RHMZ). To je kod osetljivijih sorti izazvalo povećanu pojavu sterilnosti u klasu (posebno je to bilo izraženo kod nekih sorti ječma). Suša tokom aprila je retka pojava u našem regionu, a ove godine je bila limitirajući klimatski faktor, jer je istovremeno onemogućavala delovanje azotnih đubriva, primenjenih u prihranjivanju. Na parcelama gde su zalihe vlage bile bolje i na kojima je bila primenjena potpuna, izbalansirana ishrana NPK hranivima, pšenica je bolje podnela nepovoljne efekte vremenskih činilaca. Iz uvida u stanje useva  krajem aprila, procenjeno je da je samo 20–30 odsto površina u povoljnom, a da je oko 30 odsto u kritičnom stanju. Imajući u vidu da je više od 210.000 ha zasejano u periodu od 15.11. do 21.12.2019. i da zbog kasnog nicanja pšenica nije uspela dovoljno duboko da razvije korenov sistem, tj. da se ukoreni, vladao je opravdani strah za budući rod. Tokom maja suša je nastavila negativno delovanje u severnijim delovima Srbije, dok se u centralnim delovima države situacija značajno popravila. Zbog toga su najbolje razvijeni usevi u većem delu AP Vojvodine pretrpeli velike štete, pokazujući znake sušenja (u Rumuniji i Ukrajini je preko 200.000 ha potpuno propalo zbog suše u aprilu). Kiše u maju i junu nisu mogle da spasu takvu pšenicu, ali su značajno povećale potencijal useva u ostalim delovima države. Iz tih razloga su ostvarene manje razlike u prosečnim prinosima između severnih i južnih regiona, u odnosu na prosečne godine. Ogromna je šteta što se pšenica ne odvaja i ne otkupljuje prema kvalitetu, jer se u centralnom području Srbije seju sorte boljeg kvaliteta u odnosu na AP Vojvodinu (uvid u plasman semena sorti poboljšivača).
 
Procene površina i prinosa
 
Iz navedenih razloga je bilo veoma teško dati ozbiljniju procenu prinosa pre faze klasanja, dok se nije konstatovao broj klasova po kvadratnom metru, broj plodnih klasića i broj cvetova po klasu. Sa sigurnošću se tvrdilo da će kvalitet zrna biti solidan. To nije smetalo najvećim prometnicima u Srbiji da iznesu svoje procene prinosa i, na bazi nje, svoju cenovnu ponudu za budući rod. Za sve vreme tokom proleća nadležni državni organi i vršioci funkcija u Vladi posvetili su se borbi protiv virusa korone. U tom periodu pred žetvu, sa starom, stočnom pšenicom se trgovalo po cenama iznad 20 din./kg.
Danas, mesec dana posle završetka žetve, u javnosti se iznose tri opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i o ostvarenim prosečnim prinosima. Prva varijanta su prethodni podaci Republičkog zavoda za statistiku, prema kojima je zasejano 589.549 ha i ostvaren prosečan prinos od 4,526 t/ha. Druga opcija koju iznosi IPN, a prihvata državni vrh i nadležni organ, jeste da je zasejana ista površina kao što iznosi RZS, ali da je prosečan prinos 5,02 t/ha (rekordna godina). Treća opcija je procena Udruženja ”Žita Srbije”, po kojoj je požnjeveno 570.000 ha, i ostvaren  prosečan prinos 4,5 t/ha.  Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije. Pošto niko od autora podataka nije izbrojao hektare, niti je izmerio prinose, očito je da ovakvi podaci imaju neku drugu namenu. Niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke, koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu, 2020/21.
Za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno za 26 odsto manju u odnosu na 2019. Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj...  Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo, pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje. Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje. Međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija virusa Covid-19.
 
Izbor sorti za narednu setvu
 
Rezultati žetve nisu sasvim i zvanično poznati. Koliki je doprinos sorti ostvarenim prinosima, takođe nije potpuno poznat. Veliki je problem što rezultate sorti predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i održavaoci, tj. kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije. Kome će proizvođači poverovati, zavisiće od toga koliko će biti snažna marketinška kampanja, a ne njihova stvarna vrednost. Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara itd. Sorte domaćeg porekla su i  u ovoj godini pokazale svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje. To je ono što proizvođači, a i konkurencija znaju. Novost je da su i domaće sorte najnovije generacije pokazale sjajne rezultate, baš u ovoj godini. Njihovi rezultati će biti prezentovani u narednim brojevima ”Poljoprivrednika”. Semenska proizvodnja ovih sorti je bila uspešna, tako da će za jesen proizvođačima biti ponuđene, pored standardnih, i novije sorte domaćeg porekla. Rezervacija semena domaćih sorti će biti moguća i elektronskim putem, jer će na sajtovima najveće domaće semenske kompanije BSP Srbobran i Nacionalnog instituta od posebnog značaja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, biti objavljeno uputstvo i kako ga upotrebiti.
 
Prof. dr Miroslav Malešević
BSP Srbobran 
Prof. dr Radivoje Jevtić
 Dr Vladimir Aćin 
Dr Milan Mirosavljević 
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
 
Očekivanja od države
 
Najmanje što se može uraditi do početka setve je donošenje nedostajućih pravilnika, vezanih za upotrebu (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita.  S obzirom na to da će formiranje nove Vlade biti posle početka setve, bilo bi veoma korisno da se novom ministru stavi u zadatak preduzimanje svih potrebnih mera u cilju poboljšanja kvaliteta srpske pšenice.