* Nerazvijenost prehrambeno-prerađivačkog sektora i prodaja sirovina  jedna od ključnih tačaka zaostajanja  agrara                                  
* Vrednost poljoprivredne proizvodnje ne prelazi 5,5 milijardi dolara, a agrarni budžet nije ni blizu  pet odsto od nacionalnog
* Voćarstvo i vinogradarstvo u ekspanziji zahvaljujući plantažnom uzgoju i  uvođenju novih tehnologija u proizvodnji
 
Ovih dana navršava se pet godina otkako je Vlada Srbije usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. godine. Na najvažnijem strateškom dokumentu srpskog agrara radilo je od 2012.  do 2014. godine oko 200 domaćih stručnjaka i stranih eksperata, a strategija je paralelno objavljena na srpskom i engleskom jeziku.  Usvajanjem ovog krovnog dokumenta definisani su okviri političkih i institucionalnih reformi, kao i osnovne smernice za budžetske podsticaje u agraru i ruralnim sredinama u Srbiji. Istovremeno, zacrtani su, u skladu sa opredeljenjem za izgradnju evropskog modela poljoprivrede, i ključni  evrointegracioni procesi u poljoprivredi. Date su, između ostalog, i smernice za imlementaciju IPARD programa i korišćenje sredstva EU iz pretpristupnih fondova namenjenih zemljama kandidatima za članstvo.
S obzirom na to da se nalazimo tačno na polovini puta ciljno određenog vremenskog okvira realizacije strateških ciljeva ovog dokumenta, uputno je zapitati se: kako se i u kojoj meri strategija sprovodi, ima li praktičnu vrednost za naš agrar u celini, kao i za poljoprivrednike, ili je, poput ranije usvojenih dokumenata, mrtvo slovo na  papiru? Odgovor smo potražili od naših  eminentnih stručnjaka, članova ekspertskog tima, koji su neposredno radili na izradi  strategije.
– Gledajući pet godina unazad, nesporno je da su osnovni ciljevi strategije u suštini  dobro postavljeni, kao i predložene reforme u poljoprivrednoj politici. Međutim, naš najveći problem i dalje je zaostajanje i nerazvijenost prehrambeno-prerađivačkog sektora, što je kočnica sveukupno bržem razvoju. Prodaja sirovina umesto prerađenih (polu)proizvoda jedna je od ključnih tačaka zaostajanja  agrara, a na to se, usled preovlađujućih malih poseda, nadovezuje sporo menjanje strukture proizvodnje, rekla je prof. dr Natalija Bogdanov, vođa ekspertskog tima, navodeći kao dobar primer u prerađivačkom sektoru požešku ”Budimku”   koja se, nakon uspešne privatizacije, okrenula otkupu sirovina i finalizaciji proizvoda.
 
Nesnalaženje u politici podsticaja
 
Profesorka Bogdanov kaže da se, nakon usvajanja strategije, sa realizacijom zacrtanih ciljeva uspešno startovalo. Među ključnim potezima smatra usvajanje  Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom  razvoju, koji je i dalje na snazi.
– Nevolja je što je u međuvremenu, gotovo svake godine, ovaj zakon  veoma često menjan i dopunjavan. U 2019. godini to je urađeno  čak osam puta, pa se poljoprivrednici, a rekla bih čak i u Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za agrarna plaćanja, u tome malo snalaze. To je i jedan od  razloga za kašnjenje isplata podsticaja i nezadovoljstvo poljoprivrednika što u nemalom broju slučajeva  obesmišljava i sam  smisao pomoći koju oni  s pravom očekuju od države, rekla je naša sagovornica.
Profesorica Bogdanov kaže da kada se strategija usvajala, 2014. godine, očekivalo se da će evropske integracije u poljoprivredi biti mnogo brže, pogotovo realizacija IPARD programa (2014–2020), ali se u tome iz objektivnih razloga  kasnilo nekoliko godina.
– Sada imamo situaciju da  se dobar deo raspoloživih budžetskih sredstava namenjenih agraru  usmerava u IPARD program, ali ih koristi relativno mali broj poljoprivrednika. Uglavnom su to oni koji su platežno sposobni da izguraju investicije za koje se opredele, dok je većina srednjih i malih poljoprivrednika upućena na  nacionalne mere za koje objektivno nema dovoljno novca. Tamo gde ga ima, u lokalnim  samoupravama, troši se bez dovoljno kontrole i često nenamenski,  kaže  Natalija Bogdanov ističući da bi buduća Vlada i administracija Ministarstva poljoprivrede u svom  mandatu trebalo da redefiniše delove strategije i izdvoji prioritete za budžetske podsticaje i  više pažnje posveti borbi sa klimatskim promenama i agroekologiji.
Stočarstvo na niskim granama
 
Donedavno narodni poslanik, prof. dr Miladin Ševarlić učestvovao je u izradi nekoliko strategija (1982. i 1999), pa i ove aktuelne.  Bez obzira na sve dosad učinjeno, smatra da je Strategija  poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. više spisak lepih marketinških želja nego što se realno može sprovesti u praksi i biti od koristi poljoprivrednicima.
– Prilikom rasprava, izrade i donošenja  ovog dokumenta zalagao sam se da, ako želimo validnu i održivu strategiju poljoprivrede, agrarni budžet  mora da iznosi minimalno pet odsto od nacionalnog. To se, nažalost, za sve ove godine, uprkos mom insistiranju kao samostalnog poslanika, nije nijednom dogodilo. Stoga  se, naravno, ne može  ni očekivati da, sa sredstvima koje su agraru na raspolaganju,  investicije kao sveukupni razvoj poljoprivrede idu bržim tempom od ovog koji imamo, rekao  je Ševarlić napominjući da za četiri godine njegovog poslaničkog mandata Odbor za poljoprivredu nijednom nije kritički raspravljao o implementaciji bilo kog sektora poljoprivrede navedenog u strategiji.
Različita su mišljenja kada  se radi o (ne)uspešnim sektorima  u pojedinim granama agrara od početka primene strategije. Činjenica je da je stočarstvo  i dalje u velikom problemu, da je udeo ovog sektora u strukturi proizvodnje sa 33 pao ispod 30 odsto, dok je vidan napredak  načinjen  u voćarstvu i vinogradarstvu.
–  Voćarstvo je u poslednjih pet godina doživelo  ekspanziju, kako po površinama koje voćne vrste zauzimaju tako i po inovacijama u tehnologiji proizvodnje koja je, uz značajna podsticajna sredstva države, znatno  osavremenjena. Voćari  su, poučeni primerima iz pojedinih zemalja EU, pre svega Italije i Austrije, shvatili da bez uvođenja novih tehnologija u proizvodnju, podizanja protivgradnih mreža i navodnjavanja ne mogu da budu konkurentni na tržištu. Nikli su brojni  novi plantažni zasadi maline, jabuke, višnje, trešnje, borovnice i lešnika i taj trend sve više ide uzlaznom linijom, a slična je situacija i u vinogradarstvu koje, nakon bezmalo pola veka, uz pomoć države, ponovo oživljava, smatra prof. dr Zoran Keserović, uz napomenu da je za dalji napredak voćarstva potrebno ulagati u sadni materijal i  razvijati svest  voćara o nužnosti udruživanja kako bi bili konkurentni na  inostranom tržištu.
 
Klimatske promene veliki izazov
   
Kad se sve sabere i oduzme, ocena validnosti sprovođenja  važeće strategije poljoprivrede na ”polovini mandata” jedva da može da dobije prelaznu ocenu. Vrednost ukupne poljoprivredne proizvodnje ne prelazi 5,5 milijardi dolara (2019. godina, podaci Republičkog zavoda za statistiku), a s obzirom na bogatstvo  i neiskorišćenost prirodnih resursa i prehrambeno-proizvođačkog sektora, može biti dvostruko veća. Da bi se to ostvarilo, po mišljenju stručnjaka, neophodno je da  nadležni državni organi, pre svega, obezbede stabilnost i postojanost agrarnog budžeta, održivost upravljanja resursima, u prvom redu zemljišta, kao i agroekološke uslove za proizvodnju i zaštitu životne sredine. Veliki izazov na globalnom, ali regionalnom novou, jesu sve prisutnije klimatske promene s kojima se trebe uhvatiti ukoštac i parirati im odgovarajućim merama. Da li će se u tome do kraja oročenog mandata strategije 2024.  godine uspeti – ostaje da se vidi, ali  u svakom slučaju veliki je izazov za buduću  Vladu i resorno ministarstvo.
 
K. Rajević
 
NEOTVORENA POGLAVLJA O POLJOPRIVREDI  
 
U Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. dosta pažnje posvećeno je evropskim integracijama u poljoprivredi i zahtevima u procesu  harmonizacije zakonodavstva, izgradnje i jačanja institucija za usklađivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Od 35 pregovaračkih poglavlja tri  se odnose na oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja,  bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku i ribarstvo. Za sve tri u poslednjih pet godina obavljen je skrining i urađene su sve neophodne pripreme, ali su iz Evropske unije poručili da se, zbog složenosti tematike i reforme Zajedničke poljoprivredne politike,  nisu još stekli uslovi da se o njima detaljnije pregovora i poglavlja budu otvorena.