* Svega tri odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji osigurava useve, a devet odsto preduzeća, preduzetnici i zadruge
* Nesporazumi na relaciji poljoprivrednici – osiguravajuće kuće zbog obračuna štete, rada procenitelja i  neadekvatne kompenzacije za izgubljeni rod
* Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika pokrenulo  inicijativu za edukaciju u podizanju svesti mladih poljoprivrednika o neminovnosti osiguranja useva
 
Učestale vremenske neprilike praćene gradom poslednjih nedelja nanele su veliku štetu usevima i voćnjacima poljoprivrednih gazdinstava širom Srbije. Očito,  klimatske promene koje se dešavaju u poslednjoj deceniji uzimaju sve veći danak. Iako je prošlo već osam godina, još uvek nam je u svežem sećanju  nezapamćena suša 2012. godine, koja je desetkovala najviše rod  žitarica, ali i voća, i odnela  bezmalo svu planiranu zaradu poljoprivrednicima. Gotovo redovna pojava svakog proleća i leta  su gradonosni oblaci, koji nanose ogromne štete ratarskim usevima, voćnjacima i povrtnjacima. Uprkos svemu, procenat poljoprivrednika koji osiguravaju useve i zasade voća, bez obzira na to što Ministarstvo poljoprivrede od 2008. godine pokriva  40–70 odsto premije osiguranja,  ne povećava se  željenim tempom.
Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević, obilazeći nedavno nevremenom zahvaćene voćnjake i useve u Trsteniku, Aleksandrovcu, Raškoj i  Kruševcu, izneo je poražavajući podatak koji se odnosi na ukupan broj zaključenih polisa osiguranja poljoprivrednika.
– Svega tri odsto poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji osigurava useve. To je, po statistici kojom u Ministarstvu poljoprivrede raspolažemo, najniža stopa osiguranih poljoprivrednika u regionu. Sigurno je da se sa takvim pristupom i načinom gledanja poljoprivrednika na osiguranje, u vremenu koje dolazi, ne možemo boriti sa sve učestalijim klimatskim promenama, a posebno  biti ravnodušni prema gubicima koji nastaju u poljima, rekao je Bogićević.
 
Nedovoljna obaveštenost poljoprivrednika
 
Kada se radi o poljoprivrednim preduzećima, većim preduzetnicima u poljoprivredi i  zemljoradničkim zadrugama, situacija u pogledu osiguranja je nešto bolja. Po podacima Udruženja osiguravača Srbije, od ukupno 12 odsto  osiguranih u poljoprivredi, devet odsto se odnosi na preduzeća, privatnike i zadruge. 
– I taj procenat je izuzetno nizak s obzirom na njihova ulaganja u proizvodnju i infrastrukturu, ali znatno je bolji nego kod poljoprivrednih gazdinstava. Mnogi preduzetnici i dalje, nažalost, rizikuju sa neosiguravanjem proizvodnje i sve je više slučajeva da, zbog vremenskih nepogoda i suše,  imaju ogromne gubitke,  koje ne mogu da pokriju, zbog čega se neplanirano kreditno zadužuju kod banaka, rekao je prof. dr Nebojša Žarković, stručnjak za oblast osiguranja.
Nezainteresovanost ratara, voćara, pa i stočara za osiguranje useva, plodova i životinja posledica je, smatraju u osiguravajućim kućama, pre svega nedovoljne obaveštenosti, ali i nepoverenja poljoprivrednika u (ne)isplativost osiguranja. Najveće primedbe su na obračun štete, rad procenitelja, kao i  neadekvatne kompenzacije za izgubljeni rod. To su najčešći nesporazumi na relaciji poljoprivrednici – osiguravajuće kuće,  gde su, po nepisanom pravilu, osiguranici najviše oštećeni. To je praksa koja je kod nas godinama prisutna.
– Generalno gledajući, poljoprivrednici  ne veruju osiguravajućim kućama. U mnogim slučajevim opekli su se i nisu dobili adekvatnu nadoknadu  za izgubljeni rod. Kamen spoticanja je tehnologija obrade štete, a posebno rad procenitelja koji na teren izlaze s velikim zakašnjenjem, pa se zbog promene stanja  na usevima i plodovima ne može dobiti realna slika nastale štete, kaže Miroslav Kiš, predsednik Upravog odbora Asocijacije poljoprivrednika.
 
Prednosti osiguranja 
      
U osiguravajućim kućama tvrde da naši poljoprivrednici, uprkos povoljnim uslovima  koji im  se nude kao subvencionisane polise od  države, nemaju razvijenu kulturu i svest da osiguraju kako useve, tako i životinje.
– Usitnjeni i mali posedi od nekoliko hektara, neregulisani imovinsko-pravni odnosi oko vlasništva nad zemljom, kao i slabo razvijena proizvodnja sa malim prinosima, odvraćaju najveći broj poljoprivrednika da uzmu polisu osiguranja. Mnogi se još uvek vode logikom  ”Neće grom u koprive”, a kada se dogodi šteta, od države se traži pomoć da otpiše poreska i neka druga  dugovanja, umesto da se osiguraju i koliko-toliko povrate ulaganja u proizvodnju, kaže Vladan Manić, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.
Da podsetimo, nosilac  poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji  ima pravo na podsticaj osiguranja useva  u iznosu 40 odsto visine premije osiguranja. Od prošle godine u pet regiona u Centralnoj i Zapadnoj Srbiji koji su, po proceni Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najviše pogođeni elementranim nepogodama,  visina podsticaja za polisu osiguranja iznosi 70 odsto.
– Ni to očito nije dovoljno da se poljoprivrednici više zainteresuju za osiguranje. Bez obizira  na sve okolnosti, Ministarstvo poljoprivrede nastoji da rizike poljoprivrednika u poljoprivrednoj proizvodnji svede na najmanju meru. Rizici pokriveni osiguranjem odnose se na sve  ratarske useve, sadnice i plodove voća, kao  i na životinje. Regresira se i  osiguranje industrijskog, krmnog i lekovitog bilja, kao i zasadi vinograda, računajući i sadni materijal, kaže  pomoćnik ministra poljoprivrede Bogićević.
 
Iskustva poljoprivrednika u Evropi
 
Kako bismo  podigli svest o nužnosti osiguranja, Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika (SUMP) na Generalnoj skupštini Evropskog veća mladih poljoprivrednika  u Briselu pokrenulo je inicijativu  edukacije mladih poljoprivrednika.
  – Iskustva zemalja Evropske unije nedvosmisleno ukazuju da je osiguranje useva i plodova nešto bez čega savremena poljoprivreda, usled klimatskih promena, ne može da opstane. U Briselu smo se uverili  da ne postoji jedinstveno rešenje osiguranja poljoprivrede za sve članice EU. Svaka zemlja to pitanje rešava pojedinačno. Zajedničko je svima da sve države, na ovaj ili onaj način, pronalaze način da subvencionišu premije osiguranja kako bi  procenat osiguranih poljoprivrednika bio što veći, kaže Aleksandar Miklovanović, sekretar Udruženja mladih poljoprivrednika,  napominjući da je u velikom broju  evropskih zemlja već odavno ustaljena praksa da poljoprivrednici, ukoliko žele da dobiju neku od državnih subvencija, moraju prethodno da osiguraju proizvodnju.
Osiguranje useva, što  nedvosmisleno pokazuje i iskustvo zemalja EU, nešto je zbog čega moderna poljoprivreda ne može da opstane.  Činjenica je da sve osiguravajuće kuće u Srbiji rade po svom utvrđenom programu i planu i, naravno, u sopstvenom interesu. Država podstiče i subvencioniše osiguranje, ali još uvek ne postoji jedinstven registar koji objedinjuje sve  proizvođače koji se osiguravaju od elementarnih nepogoda, uključujući i sušu. Pojedini stručnjaci za osiguranje  smatraju da,  u cilju poboljšanja klime osiguranja među poljoprivrednicima, osiguravajuće kuće treba da formiraju konzorcijum i iznađu najpovoljniji model za osiguranje useva i isplatu štete. Učešće države, pa i lokalnih samouprava u regresiranju polise osiguranja je i dalje neophodno, da bi doprinelo većem procentu osiguranih poljoprivrednih gazdinstava.
K. Rajević
 
GUBICI U OSIGURAVAJUĆEM SEKTORU
           
Istraživanja osiguravajućih kuća pokazala su da je na listi prioriteta  poljoprivrednika osiguranje najmanje važno. Gazdinstvima je bitno da nabave seme, đubrivo, gorivo, kupe neku  mašinu, a o osiguranju razmišljaju tek kada se nešto nepredviđeno dogodi.
Nepoverenje koje poljoprivrednici iskazuju prema  osiguranju sve češće rezultira gubicima u osiguravajućem sektoru. Analiza specijalizovanog časopisa ”Svet osiguranja”  govori da su poslednje tri godine (2017, 2018. i 2019) za pojedine osiguravajuće kuće  bile izuzetno loše  i, u odnosu na  period 2010–2017.  zabeleženi su gubici i do 50 odsto.