* Država i Pokrajina ulažu značajna sredstva u proces automatizacije odbrane i opremanje 13 radarskih centara  i 1.204 lansirne stanice
* Za tekuću sezonu  obezbeđeno je 18.000 raketa, a svaka lansirna stanica imaće na raspolaganju najmanje 12
* Republički hidrometeorološki zadvod angažovao 2.200 protivgradnih strelaca, opštine dodatno finansiraju njihov rad
 
Proteklih nedelja grad i jako nevreme pogodili su pojedine delove Srbije, najviše Sjenicu, Kruševac, Arilje, Lučane, Ivanjicu, Aleksandrovac... Grad veličine oraha i lešnika napravio je velike štete u voćnjacima i na usevima. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda na gradonosne oblake  sa lansirnih stanica dejstvovalo se sa blizu 1.000 protivgradnih raketa, ali to nije bilo dovoljno da se  od nevremena sačuvaju voćnjaci i usevi.
Ovakvi prizori  se viđaju  gotovo svake godine krajem aprila ili tokom maja kada je sezona protivgradne odbrane ( 15. april – 15. oktobar) već uveliko na snazi. Da li je u pitanju slaba opremljenost radarskih sistema i lansirnih stanica protivgradnim raketama, mali broj  plaćenih  strelaca ili nešto treće?
-  Grad kao elementarnu nepogodu, bez obzira na svu tehniku s kojom se danas u svetu raspolaže, nije lako predivideti, a još je teže na otvorenom odbraniti poljoprivredne useve. Kod nas još uvek preovlađuje sistem protivgradne odbrane sa raketama koje ispaljuju strelci, dok je proces automatizacije odbrane sa 13 radarskih centara  i  1.204 lansirnih stanica  tek  na početku s obzirom na to da  samo 102 funkcionišu na taj način. Treba  će vremena da se ceo sistem uspostavi i profunkcioniše, kaže Zoran Babić, načelnik Sektora za odbranu od grada Republičkog  hidrometeorološkog zavoda.
 
(Ne)zainteresovani strelci
 
Babić tvrdi da  je RHMZ, bez obzira na pandemiju virisa korona i  vanredno stanje koje smo imali, sezonu protivgradne odbrane dočekao spremno.
 - Obezbeđeno je 18.000 raketa, što je neka optimalna količina  za celu sezonu. Veći deo raketa ostao je od prošle godine, a za ovu sezonu kupljeno je  8.000 novih. Postoje i magacinske rezerve, koje će, ako zatreba, biti upotrebljene. Nakon četiri godine otkako smo po zakonu preuzeli nadležnost  protivgradne odbrane od Minstarstva unutrašnjih poslova, došli smo do nivoa  da svaka lansirana stanica u Srbiji na raspolaganju ima  najmanje 12 raketa i dva strelca, što nam je bio početni cilj, kaže Babić i napominje da je dodatna podrška od 947 raketa obezbeđena zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo,  kao i od  pojedinih lokalnih samouprava.
I ove godine Republički hidrometeorološki zavod je, uz podršku lokalnih samouprava, uspeo da angažuje  po ugovoru  2.200  protivgradnih strelaca širom Srbije. Najteže ih je, po Babićevim rečima, bilo pronaći  na području istočne i jugoistočne Srbije gde ima dosta napuštenih sela i  mahom preovlađuju staračka domaćinstva.
- Iz republičkog budžeta za rad strelaca obezbeđeno je oko  milion evra. Mesečna nadoknada za celodnevno dežurstvo na lansirnim stanicama iznosi 4.000 dinara što je malo, ali mnoge lokalne samouprave pružaju podršku protigradnim strelcima tako što iz  svog budžeta dodatno plaćaju njihovo  angažovanje, kaže Babić.
 
Ulaganje u budućnost  
 
Među 80 lokalnih  samouprava koje premira rad strelaca   je i Požega. Na  4.000 dinara,  koliko im mesečno uplaćuje RHMZ, Optina   dodaje isto toliko.
- Ove godine ćemo  za protivgradne strelce ukupno izdvojiti oko dva miliona dinara. Opredelili smo i nešto sredstava za nabavku  protivgradnih raketa i nadamo se da će  to biti dovoljno da  poljoprivrednici, pogotovo voćari, sa teritorije naše opštine ne strahuju za svoje useve i plodove, kaže dipl. inž. Branislav Glušac, član Opštinskog veća.
Opština Kikinda je  za  dodatno angažovanje 28 strelaca na 14 lansirnih stanica ove godine izdvojila tri miliona dinara. Poučeni lošim iskustvom  iz 2018. kada su gradonosni oblaci potukli 2.000 hektara pod kukuruzom i suncokretom, u ovoj lokalanoj samupravi  više ne žele ništa da rizkuju.
- Smatramo da je rad protivgradnih strelaca veoma važan za našu opštinu gde većina ljudi živi od poljoprivrede. S obzirom  na celodnevnu mobilnost i odgovornost koju imaju tokom cele sezone, treba da budu  koliko-toliko adekvatno plaćeni, kaže Imre Kabok, član Opštinskog veća zadužen za resor poljoprivrede. 
Po svim važećim parametrima Srbija se svrstava u grupu zemalja viskorizičnih na ekstremne klimatske promene, ali sa, u praksi, trenutno  najmanje delotvornim sistemom protivgradne zaštite. Načelnik Sektora protvgradne odbrane RHMZ kaže da  će u naredne dve godine Ministarstvo poljoprivrede uložiti 300 miliona dinara za opremanje automatskih lansirnih stanica kako bi  usevi i voćnjaci u zapadnom i jugozapadnom delu Srbije, gde su najčešći gradnosni oblaci, bili odbranjeni.
 
Stanice bez ljudske postave
 
Da je automatizacija modernizovanim lanserima budućnost upravljanja  protivgradnom  odbranom potvrdio je i Mladen Petković, pomoćnik pokrajnskog sekretara za poljoprivredu. Pokrajina je još pre godinu dana pokrenula postupak izrade dve projektno - tehničke dokumentacije za radarske centre Bajša i Samoš, koji protivgradnom zaštitom pokrivaju  775.000 hektara, za šta je iz budžetske rezerve izdvojeno 7,1 milion dinara. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je nedavno uputio   poziv za podnošenje ponuda javne nabavke i instaliranje opreme za  automatizovane protivgradne stanice sa pratećim radovima i uslugama za Radarski centar ”Fruška gora”.
- Cilj nam je  da na celoj teritoriji Pokrajine,  koliko je to moguće, već ove godine kompletno modernizujemo protivgradnu odbranu i da lansirne stanice rade bez ljudske postave. To je od velikog značaja za ovdašnje poljoprivredne proizvodnje, posebno u voćarstvu i vinogradarstvu, istakao je Petković uz napomenu da su u pokrajinskom budžetu za 2020. godinu izdvojena značajna sredstva za modernizaciju i unapređenje provigradne zaštite.
Stanje protivgradne odbrane kod nas je takvo da je svaki pomak nabolje dobrodšao. Ulaganje države u automatizaciju i organizacionu transformaciju sistema zaštite useva od grada poljoprivrednike može samo  da  raduje. Ono što oni, mimo  države, mogu da učine za sebe, jeste da voćnjake zaštite protivgradnim mrežama ili osiguraju useve, tim pre što  nadležni državni organi polise osiguranja dotiraju i do 70 odsto.    
K. Rajević
 
 
(NE)PREDVIVI GRADONOSNI OBLACI
 
Ne mala sredstva  Republika, Pokrajina  i lokalne samouprave izdvajaju za protivgradnu odbranu. U suzbijanju grada rakete, po mišljenju stručnjaka, maksimalno mogu da budu uspšene 70 odsto. To praktično znači da i pored dejstva  protivgradne odbrane usevi nisu   stopostotno zaštićeni.  Meteorolozi, bez obzira koliko bili dobro ili loše opremljeni i obavešteni, kažu da ne mogu  unapred da predvide gradonosne oblake.
- Pouzdanije podatke možemo da damo samo nekoliko sati unapred. U  pojedinmim  slučajevima ni toliko, ali to je retkost. Uglavnom uspevamo da radarkim centrima na vreme dostavimo prognozu, a  sve ostalo je u rukama  strelaca i njihovom pravovremenom dejstvovanju na protivgradnim  stanicama, kaže Goran Mihajlović, načelnik  Službe prognoze u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.