* Poljoprivrednicima su na raspolaganju bespovratna sredstva, krediti sa subvencionisanom kamatom resornog ministarstva, ali i brojne mere za sufinansiranje unapređenja proizvodnje
 
Setva se u čitavoj Srbiji polako privodi kraju i, bez obzira na to što je ovaj posao otežalo vanredno stanje izazvano virusom korona, poljoprivrednici su se ipak nekako snašli i uglavnom je završili na vreme.  Za razliku od ratara, stočari i povrtari su  već od početka pandemije počeli da gube poslove i kupce. Povrtari zbog zatvaranja pijaca i zabrane kretanja nisu imali kome da prodaju prispelo povrće, pa su tone i tone propale. Male mlekare, koje svoje proizvode prodaju lokalno, takođe su ostale bez tržišta, što je dovelo do smanjenja otkupa mleka od kooperanata. Pčelari su  muku mučili zbog nemogućnosti da obiđu pčelinjake i dohrane pčele, posebno oni koji su stariji od 65 godina i imaju zabranu kretanja.
Zbog ove tri kategorije – povrtari, proizvođači mleka i stariji pčelari – kreirana je posebna  mera jednokratne finansijske pomoći koja treba da im pomogne da lakše prebrode aktuelne nedaće. Reč je o uredbi kojom je predviđeno da se povrtarima jednokratno dodeli 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine za gajenje povrća u zaštićenom prostoru, a najviše  90.000 dinara. Odgajivačima krava biće isplaćeno do 3.000 dinara po grlu, a najviše 30.000 dinara, dok će odgajivači ovaca i koza dobiti 500 dinara po grlu, najviše 20.000 dinara. Pčelari stariji od 70 godina dobiće 800 dinara po košnici, a najviše 20.000 dinara. Ukupan novac izdvojen iz budžeta za ovu namenu iznosi 2,6 milijardi dinara, a poljoprivrednici neće morati da konkurišu za dobijanje ovih sredstava. Novac će automatski biti prebačen na namenske račune korisnika na osnovu evidencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Registra poljoprivrednih gazdinstava i Veterinarske baze.
 
Počela isplata jednokratne pomoći najugroženijim poljoprivrednicima
 
– Isplata jednokratne pomoći je već počela i prvi su je dobili povrtari, a sredstva namenjena svim ostalim kategorijama proizvođača biće uplaćena u roku od nedelju dana, rekla je Biljana Petrović, direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na nedavno održanom onlajn panelu "Finansiranje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji: Komercijalni krediti i subvencije Vlade za poslovanje nakon krize". Ovaj, peti po redu, panel organizovan je u okviru USAID Projekta za konkurentnu privredu u okviru inicijative "Svet hoće domaće". 
Naglasila je i da je već početkom vanrednog stanja resorno ministarstvo relaksiralo proceduru za podnošenje zahteva za subvencije, te će ovaj novac automatski biti uplaćen svima koji su ovo pravo ostvarili prošle godine.  
– Osim ove pomoći, poljoprivrednici mogu da računaju na povoljne komercijalne kredite čiju kamatu subvencioniše resorno ministarstvo. Fiksna kamata za ove kredite iznosi 1–3 odsto. Manju kamatu plaćaju mladi, žene i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima. Za ovu namenu iz budžeta je izdvojeno oko 1,45 milijardi dinara. Poljoprivrednici po ovom osnovu mogu maksimalno da ostvare do šest miliona dinara, dok je maksimalan iznos za pravna lica 18 miliona. Oni koji posluju u oblasti agrara mogu da računaju i na sredstva iz novog  Programa finansijske podrške privrednicima za održavanje likvidnosti. Ovi krediti dodeljuju se uz kamatnu stopu od jedan odsto, uz rok otplate 36 meseci i grejs period godinu dana, naglasila je Biljana Petrović.
 
Krediti sa subvencionisanom kamatom kreću naredne sedmice
 
Direktorka Uprave za agrarna plaćanja kaže da je u toku potpisivanje ugovora o saradnji sa bankama i da sve banke koje su zainteresovane za kreditiranje svojih klijenata uz subvencionisanje kamate mogu da se prijave. Navodi i da prvi ovakvi krediti treba da budu realizovani do kraja iduće sedmice.  Podseća da su mere donete u vreme pandemije kreirane s namerom da u kratkom roku donesu olakšanje onima koji posluju u oblasti agrara, ali napominje da postoji još oko 30 redovnih mera pomoći iz budžeta, kojima su obuhvaćeni svi segmenti agrara  i pozvala poljoprivrednike da konkurišu i ostvare svoja prava po tom osnovu. Osim nacionalnih mera, poljoprivrednicima su na raspolaganju i IPARD sredstva. 
U obezbeđivanje povoljnih kredita uključena je i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).
– Ministarstvo poljoprivrede i USAID prošle jeseni su pokrenuli program kreditne garancije u saradnji sa ''Prokredit'', ''Adiko'' i ''Intesa'' bankom, kako bi ih podstakli da ponude kredite proizvođačima hrane i poljoprivrednim gazdinstvima, u ukupnom iznosu od 90 miliona dolara, tokom perioda od 12 godina. Za sada je interesovanje tržišta izuzetno veliko. Pozivam sve one koji su raspoloženi za dugoročno finansiranje da se jave ovim bankama, rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu.
Ova sredstva, kako se nada Pavlović, posebno će dobro doći mikro i malim firmama da prevaziđu krizu koja ih je zadesila. Istakao je i da svaka kriza, pa i ova u kojoj se trenutno nalazimo, može da predstavlja šansu za razvoj jer dosta konkurencije otpadne. 
– Međutim, postoje i realne prepreke za rast poslovanja, pogotovo u sektorima gde je drastično opala tražnja. Moguće i da će neki segmenti proizvodnje biti jači posle krize, na primer sektor proizvodnje voća i povrća. Evropa je tokom pandemije prekinula kanale snabdevanja iz Južne Amerike i Afrike, što je prilika za domaće proizvođače da popune taj prostor, smatra Pavlović.
U onlajn panelu su učestvovali i predstavnici ''Adiko'' i ''Prokredit banke'', koji su najavili odobravanje prvih kredita sa subvencionisanom kamatnom stopom početkom sledeće sedmice. Prema mišljenju eksperata iz ovih banaka, krizom su najviše pogođena mikro i mala preduzeća, te će njima krediti biti od najveće pomoći. 
 
Obavezna digitalna pismenost
 
Predstavnici banaka navode da svojim klijentima pojedinačno nude sve vrste kreditiranja koje bi im mogle pomoći i redovno ih obaveštavaju o mogućnostima za finansiranje. Nasuprot ovom direktnom kontaktu, jača elektronsko bankarstvo, pa se digitalna pismenost nameće kao jedan od ključnih faktora za unapređenje poslovanja, ali i manje gubljenje vremena.
Može se zaključiti da je poljoprivrednicima na raspolaganju mnogo vidova pomoći, kako bespovratne tako i putem povoljnog kreditiranja. Prema tvrdnjama učesnika onlajn konferencije, oni je još uvek ne koriste u dovoljnoj meri. Direktorka Uprave za agrarna plaćanja navodi da su sve vrste pomoći, osim na sajtu UAP, promovisane i putem javnih tribina, a pozvala je poljoprivrednike i da se redovno informišu i koriste internet kako bi bili u toku sa aktuelnim dešavanjima. Upotreba interneta postala je naglo popularna zbog brojnih onlajn prodavnica, koje su otvorene tokom pandemije. Čak i ako se one kasnije zatvore, dobra strana je što su se mnogi poljoprivrednici opismenili za korišćenje interneta u svrhu prodaje. Ova veština će im biti neophodna u vremenu koje predstoji. 
Kada je u pitanju pomoć države, mišljenja poljoprivrednika su podeljena. Neki smatraju da je finansijska pomoć nedovoljna, neki da je zakasnela, dok treći uvažavaju napore Vlade da u ovom teškom periodu pomogne koliko je to u njenoj moći. Pojedini proizvođači i udruženja izrazili su negodovanje zbog odlaganja i komplikovanja procedure oko isplate 100 evra punoletnim građanima. Čak i ova minimalna pomoć, kako kažu, dobro bi im došla u periodu povećanih troškova zbog ulaganja u proizvodnju. 
Ono što se može izvesti kao pouka iz ove krize je to da svi poljoprivrednici moraju da nauče da koriste internet i savladaju onlajn način prodaje uporedo sa pijačnim. Važno je i da se udružuju i tako ukrupnjuju proizvodnju, ali i unapređuju sektor prerade. Na taj način će biti manje zavisni od pomoći države i turbulencija na tržištu. 
 
Aleksandra Milić
 
PRODAJA MEDA BEZ NAKUPACA NAJVEĆA POMOĆ PČELARIMA
 
Pčelari su, posebno oni stariji od 65 godina, bili ugroženi merom zabrane kretanja. Oni nisu mogli da obiđu košnice, dodaju pogače za dohranu, ali ni da premeste pčele na bolju pašu. Apeli Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) da se omogući kretanje pčelara ostali su bez odjeka, a delimičnu štetu ublažiće jednokratna pomoć države pčelarima starijim od 70 godina.
Stariji pčelari su se snalazili, bilo pomoću svoje dece, bilo kolega pčelara, tako da su osnovni poslovi u njihovim pčelinjacima u velikom broju ipak obavljeni. Najvažnije je trenutno da oni sačuvaju svoje zdravlje, pa da se nakon toga u punoj snazi vrate poslu, smatra Radivoje Stojanović, zamenik predsednika SPOS-a.
Kaže da će pomoć od 800 dinara po košnici pčelarima dobro doći, baš kao i svaka druga vrsta pomoći. Međutim, naglašava  da će se prave razmere štete znati tek u septembru-oktobru, odnosno kada svih 237 uduženja, članova SPOS-a, dostave svoje podatke. Stojanović ističe da je sada najvažnije da vanredno stanje prođe i da se završe svi planirani radovi na izgradnji pogona za prikupljanje i plasman meda „Naš med“ u Rači.
– Vlada Srbije nam je pružila značajnu pomoć prilikom izgradnje pogona u kojem će se otkupljivati i bez posrednika prodavati med pčelara članova SPOS-a. Mogućnost da bez nakupaca plasiramo med je ono što nam je trenutno najneophodnije, kaže Stojanović.