* Ministar najavio kreditnu podršku za tekuću likvidnost za poljoprivredna gazdinstva, kao i pomoć najugroženijim sektorima
 
Problemi s kojima se suočavaju poljoprivrednici ovih dana su brojni i zato su hitno neophodne mere koje će doprineti boljem položaju farmera, čije su cene proizvoda u novonastaloj situaciji prouzrokovanoj pandemijom virusa korona smanjene, delom i zbog zatvaranja pijaca gde su plasirali proizvode, a delom i zbog pojedinih poteza otkupljivača. 
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je nedavno, 8. aprila, gostujući na RTS-u, najavio dve vrste mera za pomoć. Prva podrazumeva obezbeđivanje kreditne podrške  za tekuću likvidnost za poljoprivredna gazdinstva, odnosno subvencionisane kredite. Ministar je najavio i sektorsku podršku za one proizvodnje koje su bile ovih dana izložene problemima na tržištu. Ove mere će se odnositi na  manje mlekare, kao i povrtare koji imaju ranu proizvodnju povrća, a prodavali su ga najčešće  na zelenim pijacama. Nedimović je, takođe, najavio i pomoć stočarima u pirotskom kraju, koji ovih dana, uoči Uskrsa, tradicionalno imaju oko 10.000 jagnjadi za prodaju. 
Samo nekoliko dana po najavi ministra da će se otkupom pomoći stočarima u pirotskom kraju, pojavili su kupci jaganjaca. 
 – Za vikend su se javila lica koja su zadužena za taj otkup i napravljena je lista koliko koji proizvođač ima jagnjadi za prodaju. Ono što nije zavisilo  od ministra je otkupna cena, koja je bila od 200 do 220 dinara po kilogramu. Sa tom cenom u početku proizvođači nisu bili zadovoljni, jer je ispod tržišne, koja je  već nekoliko godina unazad oko 300 dinara. Međutim, svesni činjenice da ne  rade restorani, da nema proslava i da ne rade pečenjare na Ibarskoj magistrali, koje su tradicionalno najveći kupci,  većina stočara je na kraju odlučila da proda  jagnjad po ponuđenoj ceni, kaže pomoćnik predsednika Opštine Pirot za poljoprivredu i selo Goran Popović i napominje da, kada su neki kupci iz Leskovca i Niša čuli da je bilo kupovine, i oni su se zainteresovali, što je svakako dobro jer doprinosi da se reši problem u vezi sa otkupom.
 U jugoistočnom delu Srbije i proizvođači mleka i mlečnih proizvoda  se takođe suočavaju s nedaćama. Naime, kupci značajnih količina mlečnih proizvoda dolaze iz susedne Bugarske, a kako su sada zbog preuzetih zdravstveno-sigurnosnih mera granice zatvorene, ima viška robe na tržištu. Višku mlečnih proizvoda na tržištu doprinelo je i zatvaranje pijace u Pirotu, a ovakva situacija, kako kaže Popović, doprinosi i padu cena ovih proizvoda. Ipak, situaciju sa plasmanom mlečnih proizvoda Popović ocenjuje manje kritičnom od one s prodajom  jagnjadi. 
I stočari koji se bave svinjarstvom  se suočavaju s problemima na tržištu. Ni korona  nije promenila staru boljku na domaćem tržištu kada je u pitanju otkupna cena svinjskog mesa. Tradicionalno, i ovog puta važi pravilo da kada se povećavaju cene stočne hrane, mesa i prerađevina,  otkupna cena žive stoke pada, pa se proizvođači s pravom pitaju  gde su oni u toj računici. Došlo je do promene cene na 160 dinara, uprkos odluci da klaničari neće spuštati cenu ispod 170 dinara po kilogamu žive vage. Zbog novonastale situacije, Udruženje odgajivača svinja Srbije obratilo se nedavno i zvaničnim dopisom Privrednoj komori Srbije, u kojem se skreće pažnja na novonastalu situaciju. Holo Ronald iz Doroslava, takođe iz Udruženja, čiji članovi, njih dvadesetak,  drže 35 odsto  proizvodnje  svinja u državi, smatra da je možda prihvatljivo  to što je cena premiksa i sojine sačme otišla gore, ali da nije prihvatljivo to što klaničari ne prate te trendove nego rade suprotno. 
 – Kada su hteli da zamrznu cenu koja je dogovorena 6. marta, klaničari su pravili kalkulaciju da na svežem mesu imaju zaradu sedam odsto, a na prerađevinama 25 odsto. To je tako i napravljeno, ali se pokazalo da im je nedovoljno, kaže Holo i napominje da bi uzgajivači svinja u ovom trenutku bili zadovoljni da se bar ispoštuje dogovorena cena, pa su zato Privrednoj komori i uputili dopis. 
Odgajivači smatraju da klaničari nemaju nikakav razlog za menjanje cena, jer se njihovi troškovi, kako kaže Holo, nisu uvećali ni u jednom segmentu poslovanja. Ističe da su cene svinjskog mesa u maloprodaji svakim danom  sve veće. 
I cena junećeg mesa beleži negativan trend, a u nezavidnoj situaciji su i proizvođači mleka. Po proglašnju vanrednog stanja, u prvih nekoliko dana pojedine mlekare su otkazale otkup mleka dok su druge odlučile da snize cenu u otkupu za sedam do osam dinara. Ipak, intervencijom države, kupovinu sirovog mleka od ovih proizvođača preuzeli su veliki otkupljivači – mlekare – i na taj način im donekle pomogle. 
– Koliko god bila mala mlekara, otkazivanje otkupa je sramotno, jer mlekara za razliku od primarnog proizvođača može da preradi mleko. Sramotno je i snižavanje i ovako niske cene mleka, kaže predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Srbije Sanja Bugarski, napominjući da se na ovaj način može prekinuti proizvodni lanac u mlekarstvu. 
 Ako se prekine proizvodni lanac otkazivanjem otkupa, kako objašnjava Bugarski, propada i proizvođač, kao i njegov posao. Najavljuje da će, po zavšetku vanrednog stanja, proizvođači hitno tražiti povećanje otkupne cene mleke. Takođe, ističe da bi mlekarima u ovom trenutku najveća pomoć bila kada bi im, kao najvećim potrošačima dizela u poljoprivrednoj proizvodnji, ovo gorivo bilo dostupno po povlašćenim cenama. Kada je reč o subvencijama, Bugarski smatra da su u tom slučaju prihvatljiva samo direktna davanja,  a ne obezbeđivanje pomoći preko posrednika, jer se to u praksi nije pokazalo kao najbolje rešenje. U novonastaloj situaciji, proizvođači mleka, koji su većinom u kreditima, prihvatili su ponuđene programe banaka – zastoj u isplati obaveza na tri meseca i  reprograme kredita. 
– Mi sada nećemo plaćati ni ratu, ni glavnicu, ni kamatu. U naredna  tri meseca ćemo plaćati dugove dobavljačima, pa ćemo možda donekle smanjiti obaveze, a tim ljudima će biti malo bolje, objašnjava Bugarski.
I proizvođači ranog povrća su se suočili sa izazovom plasmana robe s obzirom na to da su zelene pijace zatvorene. Ipak, izgleda da su se proizvođači u leskovačkom kraju snašli i da imaju kupce za svoju robu iz plastenika, bar kada su u pitanju krastavci, ali postoje i drugi problemi. 
– Zbog ograničenog vremena kretanja ostaje malo vremena da se roba spremi i utovari. Problem je kupcima koji dolaze iz Kragujevca, Kraljeva, Požarevca, jer oni moraju da se vrate kući pre 17 sati, pa se sve radi u velikoj žurbi, kaže povrtar Vladica Stojković iz Navalina u okolini Leskovca, i dodaje da je cene 80 do 90  dinara po kilogramu za krastavac korektna.
Ovaj mladi povrtar nema problema s plasmanom, a prijavio se i na portal elektronske pijace Srbije, mada je, kako kaže, skeptik kada je u pitanju prodaja na ovaj način, robe koju on proizvodi. 
 
Marija Antanasković
 
Subvencionisani krediti krajem meseca
  
Prema najavama iz banaka, kratkoročni i dugoročni subvencionisani krediti namenjeni registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima biće operativni krajem ovog ili početkom sledećeg meseca. Reč je o kreditima koje Ministarstvo poljoprivrede tradicionalno raspisuju u proleće, a u saradnji sa komercijalnim bankama. Ovi krediti namenjeni su za kupovinu obrtnih sredstava, ili investicije u poljoprivrednu proizvodnju. I programom mera  namenjenim preduzetnicima biće obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva s ovim statusom, a i njima će na raspolaganju biti kreditna podrška.