* U narednom periodu očekujemo unapređenje trgovinske saradnje s pojedinim arapskim zemljama, kao i otvaranje tržišta Indonezije za izvoz kukuruza
* Zahvaljujući dogovoru o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100% proizvoda bez plaćanja carina, i to u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju
* Za podsticaje je u 2020. godini opredeljeno oko 36,7 milijardi dinara, pri čemu je najveći deo ovih sredstava namenjen za direktna plaćanja
 
Pri kraju svake godine svode se učinci. Analizira se šta je urađeno a šta nije i ocenjuje se uspešnost realizacije planom zacrtanih programa. Ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović kaže da je zadovoljan rezultatima ostvarenim u resoru kojim rukovodi. Naravno, ističe i da uvek može bolje, ali, s obzirom na izazove koji su uspešno savladani, nema razloga da bude nezadovoljan postignutim u ovoj godini. A šta je to urađeno u 2019. i koji su planovi agrarne politike za 2020. ministar Nedimović navodi u intervjuu za "Poljoprivrednik". 
* U najkraćem, koji su rezultati rada resora koji vodite u godini na izmaku?
- Pre svega, imamo značajno više novca na raspolaganju nego ranije, što znači i da će više poljoprivrednika moći da unapredi svoju proizvodnju uz pomoć države. Višestruko su uvećane subvencije za organsku proizvodnju, jer želimo da se što više poljoprivrednika bavi ovom proizvodnjom, otvorili smo nova tržišta za srpske poljoprivredne proizvode, a Nacionalna referentna laboratorija uspešno obavlja posao. Takođe, uspešno se borimo s afričkom kugom svinja, koja je evropskim poljoprivrednicima napravila ozbiljne ekonomske štete i ukidamo vakcinaciju protiv svinjske kuge, što je vrlo dobra vest za stočare. Sprovođenje IPARD programa beleži odličan napredak i sve je veća zainteresovanost i motivisanost poljoprivrednika za ove mere. Zahvaljujući novinama koje smo uveli kada su nacionalne mere u pitanju, napravili smo mali, ali važan pomak u poljoprivrednoj politici i mnogim mladim poljoprivrednicima omogućili pristojan početak za bavljenje poljoprivredom, mnogi su uspeli i da, zahvaljujući nacionalnim merama, modernizuju svoju poljoprivrednu proizvodnju.
 
Naši proizvodi i za evroazijsko tržište
 
* Da li možete izdvojiti neke aktivnosti ili mere Ministarstva kao posebno značajne ili one za koje se može reći da su obeležile 2019. godinu?
- Aktivnosti u vezi sa sprovođenjem programa subvencija u poljoprivredi i isplatom podsticaja unose posebnu dinamiku u rad Ministarstva i uvek izazivaju pažnju javnosti i naših poljoprivrednika. To su uvek aktuelna direktna plaćanja, podsticaji za tov, za kvalitetna priplodna grla itd. 
U prethodnom periodu smo omogućili izvoz pšenice u Egipat, potpisali memorandume o saradnji s Libanom i Japanom za izvoz maline i borovnice, kao i s Kinom u pogledu izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda, dogovorili smo s Turskom veću kvotu za izvoz goveđeg mesa. U narednom periodu očekujemo unapređenje trgovinske saradnje s pojedinim arapskim zemljama, kao i otvaranje tržišta Indonezije za izvoz kukuruza. 
Ulazak Srbije u trgovinsku zonu znači potpuno novu fazu prisustva u Evroaziji i ulazak na tržište koje broji 182.000.000 potrošača i ostvaruje  ukupni bruto domaći proizvod koji premašuje 1.900 milijardi američkih dolara. Zahvaljujući dogovoru o slobodnoj trgovini, Srbija će moći da izvozi gotovo 100% proizvoda bez plaćanja carina u Rusiju, Belorusiju, Kazahstan, Kirgistan i Jermeniju. Ovim sporazumom proširen je asortiman proizvoda koji mogu da se izvezu bez carine. To se odnosi pre svega na kozji sir u neograničenim količinama, sve vrste voćnih rakija, takođe u neograničenim količinama, 2.000 tona cigareta, 400 tona određenog kravljeg sira, koji do sada nije bio na listi, kao i 50.000 litara vinjaka.
Izdvojio bih da smo, pored direktnih plaćanja, u proteklom periodu imali objavljena i dva javna poziva za primarnu stočarsku i primarnu biljnu proizvodnju.
U ovom trenutku je aktuelan Konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima. Konkurs je počeo 17. oktobra i očekujemo da će nam do 31. decembra 2019, kada se Konkurs završava, pristići veliki broj prijava, naročito ako imamo u vidu da su uslovi ove godine povoljniji, jer pravo ostvaruju svi korisnici čija su gazdinstva osnovana posle 1. januara 2018. i koji su posle tog datuma postali nosioci gazdinstva. Da li su pre toga bili članovi gazdinstva neće se uzimati u obzir kao što je to bio slučaj do sada. Ministarstvo poljoprivrede je prepoznalo značaj ovog pravilnika i zato je ove godine uvelo ovu olakšicu, kaže Nedimović.
 
Do sada raspisano osam javnih poziva za IPARD sredstva
 
* Da li se povlačenje sredstava koja je EU namenila srpskom agraru putem IPARD fonda odvija utvrđenom dinamikom i koliko je do sada realizovano?
- Zadovoljni smo dosadašnjim rezultatima i ostvarenim napretkom u sprovođenju IPARD programa u Srbiji. Ubrzo će to biti vidljivo i na terenu kroz projekte podržane iz ovog fonda. Naše mišljenje dele i predstavnici Evropske komisije koji su zaduženi da prate naš napredak. Do sada smo raspisali i sproveli šest javnih poziva za IPARD podsticaje, a još dva javna poziva su upravo u toku, što znači da ukupno imamo osam IPARD javnih poziva. U toku je 5. javni poziv za Meru 1 - investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstva i 26. novembra raspisan je javni poziv za Meru 3, tj. za unapređenje prerađivačkih kapaciteta. Ovo je do sada najveći javni poziv, jer je za njega izdvojeno 46.000.000 evra. U procesu akreditacije su i Mera 7, tj. mera za razvoj seoskog turizma i Mera 9, namenjena za jačanje adminstrativnih kapaciteta. 
Očekujemo da će uskoro poljoprivrednicima u Srbiji na raspolaganju biti i sredstva iz evropskih fondova za razvoj seoskog turizma.
Po osnovu sprovedenih javnih poziva pristiglo je ukupno 1.173 zahteva. Od toga je rekordan broj zahteva, čak 437, pristigao po osnovu nedavno zatvorenog 4. javnog poziva za kupovinu novog traktora. Zahtevana je podrška oko 15.000.000 evra, a na raspolaganju je oko 10.000.000 evra opredeljenih javnim pozivom. Velika je motivisanost ljudi, ali zahtevi tek treba da budu pregledani, pa ćemo uskoro tačno znati ko je ispunio zahtevane uslove. Međutim, ono što je sigurno jeste činjenica da će novac u potpunosti biti iskorišćen.
Do sada je odobreno 246 projekata i imamo već 131 isplaćenog korisnika u iznosu od ukupno 5.691.785 evra. 
Svi ovi podaci govore u prilog tome da je sam početak sprovođenja IPARD II programa u Republici Srbiji i više nego dobar, ali da moramo da poradimo na jačanju kapaciteta i bržoj obradi zahteva kako bi povukli sredstva u punom obimu.
 
Najviše novca za direktna davanja
 
* Poljoprivrednike svakako najviše zanima šta ih očekuje u narednoj godini, na koliko novca i na koje mere podrške mogu da računuju?
- Ministarstvo će i naredne godine nastaviti s realizacijom podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u dosadašnjem obliku, s tim što će neki iznosi podsticaja biti uvećani u skladu sa budžetskim mogućnostima. Za podsticaje je u 2020. godini opredeljeno oko 36,7 milijardi dinara, pri čemu je najveći deo ovih sredstava namenjen za direktna plaćanja. 
Osim direktnih plaćanja, poljoprivrednicima će na raspolaganju biti, kao i do sada, mere ruralnog razvoja, posebni podsticaji i kreditna podrška, dok će se realizacija IPARD podsticaja nastaviti kroz javne pozive, uz proširenje mera, a u skladu s njihovom akreditacijom.
* Koji programi su prioritet, a koji će morati da se zadovolje s manje budžestkih sredstava?
- Kao što sam rekao, najveći deo budžeta za podsticaje svake godine izdvaja se za potrebe direktnih plaćanja, imajući u vidu broj korisnika ovih mera. U 2020. godini skoro dve trećine sredstava za podsticaje usmereno je upravo za ovu vrstu podrške, što ukazuje na značaj ovih mera. 
Međutim, sredstva za mere ruralnog razvoja takođe su povećana u odnosu na prethodni period, pri čemu je obezbeđena kompatibilnost sa IPARD merama. U tom smislu, najveći iznos sredstava izdvojen je za podsticaje za unapređenje konkurentnosti, i to pre svega za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, izjavio je na kraju razgovora za "Poljoprivrednik" ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
 
J. Crnobarac
 
NOVE MERE KAO UVOD ZA SPROVOĐENJE IPARD-a
 
- Godinu na izmaku obeležile su dve nove mere ruralnog razvoja koje predstavljaju dobar uvod u sprovođenje planiranih IPARD mera. Posle dužeg perioda imali smo Konkurs za podršku seoskom turizmu, koji je pružao podršku ulaganjima u izgradnju, adaptaciju i opremanje autentičnh ugostiteljskih objektata u domaćoj radinosti, kao i sektoru starih zanata. Takođe, pokrenuli smo novu meru ruralnog razvoja namenjenu za pripremu i sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja, s obzirom na to da su dosadašnja iskustva pokazala da LIDER može da napravi pravu razliku u svakodnevnom životu ljudi u ruralnim oblastima. Ova mera osmišljena je kao svojevrsna priprema za sprovođenje IPARD Mere 5 - Priprema i implementacija lokalnih razvojnih strategija (LIDER pristup), gde će korisnicima biti na raspolaganju značajna sredstva za razvoj ruralne infrastrukture i druge projekte, ističe ministar Nedimović.