* U Srbiji je registrovano i deluje više od 300 udruženja i asocijacija, ali 94,7 odsto poljoprivrednika nije učlanjeno ni u jedno 
* Najbolje organizovani pčelari i voćari, a sve više se udružuju i stočari 
* Koliko je realno formiranje Poljoprivredne komore kao krovne asocijacije svih poljoprivrednika
 
Do pre samo godinu-dve bilo je brojnih protesta poljoprivrednika nezadovljnih pojedinim merama agrarne politike i staleškim statusom u društvu. Organizovane su i blokade puteva, u čemu su posebno prednjačili malinari, a delegacije raznih udruženja odlazile su na razgovore u Ministarstvo poljoprivrede. Pregovori strukovnih udruženja s nadležnim organima, bez obzira na to koliko bili (ne)intenzivni, dali su minimalan pomak ili su rezultati bili gotovo beznačajni. Zato se i postavlja pitanje da li poljoprivredna udruženja, ovako kako deluju i ovakvim načinom organizovanja, imaju pregovaračku snagu i mobilizacijski potencijal koji dovodi do takozvane kritične mase i promena stanja u agraru nabolje ili treba da se organizuju na drugačijim osnovama.
 
Poljoprivrednici sve ravnodušniji
 
Činjenica je da je interesno udruživanje poljoprivrednika u Srbiji sigurno jedna od najbolnijih tačaka našeg agrara. Ima, tu i tamo, dobrih primera, naročito pčelara, voćara, povrtara, a sve više i stočara koji su shvatili da bez udruživanja teško mogu da opstanu na tržištu i nose se sa konkurencijom velikih. Ipak, većina sitnih i malih proizvođača, a njih je najviše, uvek je, kao i sada, nekako bila po strani svih dešavanja. Uprkos brojnim apelima, slabo su ili gotovo nikako organizovani, pogotovo u rubnim područjima Republike i slabije ekonomski razvijenim sredinama. 
Prema poslednjim podacima Agencije za privredne registre, u Srbiji je u ovom momentu registrovano i (ne)aktivno deluje više od 300 udruženja i asocijacija poljoprivrednika. Karaktarestično je da međusobno, nažalost, slabo komuniciraju, a često imaju i dijametralno suprotstavljene stavove o agrarnoj politici i merama koje Ministarstvo poljoprivrede, pa i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu sprovode.
- Asocijacija poljoprivrednika postoji već više od 10 godina i formalno okuplja oko 40 udruženja iz cele Srbije. Poslednjih godinu-dve naše aktivnosti se uglavnom svode na saopštenja o određenim merama agrarne politike koje propisuje i sprovodi Ministarstvo poljoprivrede. Imam utisak da su poljoprivrednci sve ravnodušniji i bezvoljniji kada se radi o njihovom osnovnom interesu. To je verovatno posledica toga što bezmalo sve akcije koje su pokrenuli nadležni organi, ako se izuzmu udruženja malinara, nisu imale velikog odjeka, kaže Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika, podsećajući na neuspele zahteve za subvencionisano gorivo, primedbe prilikom donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu... 
Anketa koju je na uzorku od 1.200 domaćinstava nedavno sproveo Republički zavod za statistiku pokazuje da čak 94,7 odsto poljoprivrednika nije učlanjeno ni u jedno strukovno udruženje. Još porazniji je podatak da bezmalo polovina ispitanika, 47 odsto, ne zna koja prava i benefiti im pripadaju po važećem Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
 
Ima i pozitivnih primera
 
- To je bio jedan od glavnih razloga što smo u julu ove godine osnovali Udruženje "Mladi poljoprivrednici Srbije", čije sedište je u Jagodini. Cilj našeg udruživanja je da svim našim članovima pomognemo da, pre svega, budu pravovremeno informisani i da im pružimo konkretnu pomoć pri apliciranju i izradi projekata za subvencije Ministarstva poljoprivrede i sredstva republičkih namenskih fondova za poljoprivredu, rekao je Mladen Minić, predsednik Udruženja "Mladi poljoprivrednici Srbije", objašnjavajući da Udruženje svojim članovima, pogotovo onima koji počinju da se bave agrobiznisom, pomažu da orijentaciono izračunaju granicu isplativosti proizvodnje za koju se opredeljuju.
Kikindsko Udruženje poljoprivrednika "Banatska lenija" osnovano je 2003. godine i jedno je od najstarijih u Srbiji. Za to vreme uspeli su da, u neposrednoj saradnji i uz pomoć lokalne samouprave, iniciraju osnivanje agroindustrijske zone, podignu 12 plastenika i pokrenu inkubator za početnike povrtare...
- Pratimo sve konkurse namenjene udruženjima poljoprivrednika, bez razlike da li ih raspisuju republički, pokrajinski ili lokalni organi. Veoma smo, smatram, uspešni u tome, ali imamo i određena ograničenja kada je reč o obezbeđivanju garancija za dobijanje kredita. Najveći broj članova ima male posede, koji ne prelaze ni jedan hektar, a hipoteka na zemljište je jedan od najvažnijih uslova da bi se steklo pravo na kredit, kaže Nikola Filipović, predsednik Udruženja poljoprivrednika "Banatska lenija".
 
Potrebna i pomoć državnih institucija
 
Kontinuirano stižu poruke i preporuke zvaničnika Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu poljoprivrednicima da se udružuju. Međutim, ne daju se, bar zvanično, rešenja i modeli kako da se to uradi na najbolji način, da svaki poljoprivrednik oseti sigurnost i boljitak zato što se nalazi pod nečijim okriljem. U subotičkoj opštini, vođeni pre svega željom da pomognu svojim poljoprivrednicima, odlučili su da u ovoj godini izdvoje 3,8 miliona dinara za projekte udruženja poljoprivrednika. Zamisao je da se na taj način pospeši dalji proces udruživanja, a da se paori uvere u isplativost ulaganja u poljoprivredu. 
- Pomažemo našim poljoprivredncima da se međusobno udružuju. Udruženja su praktično jedini način da formulišu i iskažu svoje interese, jer kao pojedinci teško da mogu sami da poboljšaju svoj položaj i poziciju na tržištu, kaže Aleksandar Vitković, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine u upravi SO Subotica.
Ovaj, za naše prilike, po svemu neuobičajen podsticaj na udruživanje neposrednih poljoprivrednih proizvođača, kao najvećih gubitnika u tranziciji, svakako može da bude samo podstrek. Kod nas su asocijacije koje pretenduju da budu nacionalne očito još uvek u povoju i zato kao predlog treba ozbiljno razmotriti formiranje poljoprivredne komore kao krovne asocijacije koja bi, po ugledu na austrijsku, okupljala i zastupala interese svih poljoprivrednika, a ne samo određenih interesnih grupa.
Sve u svemu, poljoprivrednicima se, s intenziviranjem evropskih integracija, interesno udruživanje, kako po horizontaloj, tako i po vertikaloj osnovi, nameće kao imperativ. Udruženi i međusobno povezani, poljoprivredici su, bez sumnje, najefikasnija odbrana od krupnog kapitala, tajkuna i njihovih nezasitih apetita. Zajedničkim nastupom na tržištu, formiranjem i razvijanjem klastera i kontinuiranim delovanjem kroz institucije sistema udruženi poljoprivrednici mogu samo da ojačaju svoju poziciju na tržištu. Istovremeno da postanu i konkurentni, zaštite svoj proizvod i dostignu standard kvaliteta koji se na evropskom i drugim stranim tržištima traži. 
 
K. Rajević
 
NEUSLIŠENI ZAHTEVI
 
Klub 100P plus je svakako jedno od najorganizovanijih udruženja u Srbiji. Među brojnim aktivnostima koje sprovode je i organizovanje već tradicionalnog zimskog seminara na Tari. Prilika je to da, između ostalog, članovi udruženja formulišu svoje stavove i upute zahteve i preporuke kreatorima agrarne politike. Tako su i ove godine od Ministarstva poljoprivrede, između ostalog, tražili da se konačno uredi Registar poljoprivrednih gazdinstava. 
- Cilj predloga je da poljoprivrednici realno predstave ono čime na imanju raspolažu, koliko imaju obradive površine, članova domaćinstava, koliko grla stoke... Do sada nismo dobili nikakav odgovor, kaže Vojislav Malešev, predsednik Kluba 100P plus.