* Vlada Srbije formirala radnu grupu koja će sačiniti strateški dokument i predložiti smernice za unapređenje proizvodnje i plasmana rakije
* Posebna pažnja usmerena na registraciju proizvođača i inspekcijski nadzor
* Velike mogućnosti za iz*voz neograničene količine na tržište Evroazijske unije 
 
Na osnovu analiza tržišta urađenih poslednjih godina pokazalo se da je samo četvrtina proizvedene rakije u Srbiji, 60.000.000-80.000.000 litara godišnje, u legalnim tokovima, odnosno da ima odgovarajuće sertifikate. Takva rakija ima oznaku kvaliteta i cenjena je ne samo kod nas već i u svetu, što potvrđuju brojne nagrade koje naši proizvođači dobijaju na specijalizovanim sajmovima i prigodnim manifestacijama. Posebno je na ceni šljivovica, kao prepoznatljiv srpski brend, ali, nažalost, izvoz je više nego simboličan.
- Nekonkurentna cena je praktično najveći ograničavajući faktor za veće prisustvo šljivovice, ali i drugih kvalitetnih voćnih rakija na inostranom tržištu. Cena inputa u proizvodnji domaćih destilata sedam je puta veća nego u proizvodnji viskija, a čak 15 u poređenju s proizvodnom cenom votke, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, i napominje da veliki broj proizvođača ima nerealna očekivanja kada se radi o izvoznoj ceni šljivovice.
Među otežavajućim faktorima kada je reč o većem izvozu je i kvalitet rakije, jer nije svejedno da li se pravi od voća prve, druge ili čak treće klase.
- Registrovani proizvođači, koji su u sistemu kontrole, posebno vode računa o kvalitetu sirovine za proizvodnju rakije. Isto tako poštuju sve faze destilacije, kao i to da bude smeštena u odgovarajućoj buradi od drveta, jer pravilno čuvanje i odležavanje znatno doprinosi njenom specifičnom ukusu, mirisu i boljem kvalitetu, kaže Ivan Urošević, predsednik Upravnog odbora nedavno osnovanog Saveza proizvođača rakije.
 
Falsifikovanje i nekontrolisan promet
 
Ovaj savez čine tri udruženja: "Srpska rakija", "Šumadija" i Udruženje proizvođača zapadne Srbije. Za sada okuplja oko 50 od ukupno 540 u ovom momentu registrovanih proizvođača rakije, a među prioritetnim ciljevima udruživanja je da inicijativama, predlozima doprinesu rešavanju brojnih problema s kojima se suočavaju, kako u proizvodnji, tako i na tržištu.
- Nelegalna proizvodnja i nekontrolisan promet rakije, naročito poslednjih 10 godina, uzeli su maha kod nas. To se u velikoj meri odražava na kvalitet, pogotovo šljivovice, koja se sve više falsifikuje, jer je na tržištu najtraženija od svih voćnih rakija, pa čak i u celoj grupi alkoholnih pića, kaže Urošević i napominje da su kupci najsigurniji kada uzimaju rakiju s geografskim poreklom.
Kod nas je uobičajena praksa da se rakija prodaje kod domaćina, u gazdinstvima, "sa kućnog praga". Da li je to i na koji način zakonski dozvoljeno i regulisano?
- Tu materiju regulišu Zakon o jakim alakoholnim pićima i Zakon o bezbednosti hrane. Svako domaćinstvo za svoje potrebe može da proizvodi rakiju koliko god ima voća na imanju, ali da bi moglo da je proizvodi i prodaje na tržištu, potrebno je da bude registrovano i upisano u Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, kao i Agenciji za privredne registre. Takođe, za podizanje akciznih markica mora da bude prijavljeno i u Ministarstvu finansija, kaže Urošević, napominjući da za male proizvođače to predstavlja veliki finansijski teret koji bi da izbegnu i to je jedan od glavnih razloga što nelegalna proizvodnja i trgovina rakije cvetaju.
 
Nema dovoljno inspektora
 
Da je siva ekonomija u proizvodnji i distribuciji alkoholnih pića, posebno rakije uzela maha, više puta je u svojim zaključcima konstatovala i Grupacija proizvođača, uvoznika i distributera alkoholnih pića Privredne komore Srbije.
- Zbog nelegalne proizvodnje, država godišnje gubi na desetine miliona evra. Apelovali smo bezbroj puta na nadležne državne organe da se pojača inspekcijska kontrola na terenu i spreči siva ekonomija u proizvodnji i prometu alkoholnih pića, najviše rakije, ali to do sada u praksi nije dalo adekvatne rezultate, rekao je Mile Ilić, predsednik Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera alkoholnih pića.
Na nedavno održanom Prvom festivalu rakije u Kragujevcu, registrovani proizvođači rakije izrazili su nezadovoljstvo što država oštrije ne sankcioniše nelegalnu proizvodnju i prodaju. Svesni su, kažu, da Ministarstvo poljoprivrede nema dovoljno inspektora na terenu, ali bi zato lokalne samouprave, putem pojačane kontrole opštinskih inspekcijskih organa, mogle više da doprinesu da proizvodnja rakije u domaćinstvima bude legalizovana.
- To bi bilo korisno za sve, a posebno bi doprinelo boljem pozicioniranju i zaštiti imena rakije "šumadijska šljivovica", na čemu intenzivno radimo. Ona na tržištu treba da se pojavi 2021. godine, nakon što odleži najmalje 18 meseci u hrastovoj buradi, rekao je Goran Mijailović, predsednik Regionalne asocijacije proizvođača "Šumadijska rakija", koja okuplja najveće proizvođače voćnih rakija iz regiona Šumadije i Pomoravlja, koji sve više pronalaze put na tržišta Kine, SAD i Australije.
 
Kvalitet za izvoz
 
Da možemo da postanemo ozbiljni izvoznici rakije, i to u neograničenim količinama, praktično nam omogućava i nedavno potpisan sporazum s Evroazijskom unijom, s tržištem od preko 180.000.000 stanovnika. Shvatajući potrebe tržišta i proizvođača, kao i da rakija može da bude naš veliki izvozni adut, Vlada Srbije je odlučila da uvede red u proizvodnji i prometu. Nedavno je formirana osamnaestočlana radna grupa sa zadatkom da snimi stanje, sačini strateški dokument i predloži smernice za unapređenje proizvodnje i plasmana rakije. Na čelu radne grupe, čiji je mandat godinu dana, imenovan je Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, a u njoj je i šest predstavnika Saveza proizvođača rakije Srbije.
- Naš primarni zadatak je da konačno uvedemo red u proizvodnji rakije u Srbiji. Posebnu pažnju usmerićemo na registraciju proizvođača i njihovo stavljanje pod inspekcijski nadzor. Tačno će se, na osnovu usvojenih parametara, znati ko može, a ko ne može da se bavi tim poslom, a posebno izvozom, za šta će se dobijati odgovarajući sertifikati za kvalitet, rekao je Stanojević i najavio da će Ministartvo poljoprivrede subvencionisati proizvođače putem nabavke opreme za destileriju i buradi za odležavanje rakije.
Rešenost države da se uvede red u proizvodnji rakije svakako predstavlja ohrabrenje, budući da se o tome do sada samo govorilo, a malo šta konkretno činilo da se spreči nelegalna proizvodnja. Uspostavljanje bolje saradnje s proizvođačima nameće se kao nužnost, jer samo na taj način će se ostvariti obostrana korist. Istovremeno će se doprineti još boljem imidžu rakije, posebno šljivovice, srpskom brendu prepoznatljivom u svetu.
 
K. Rajević