* Pre tri godine u agroprivredi je radilo više od pola miliona ljudi, a danas  372.800 ili 15 odsto ukupno zaposlenih
* Svega 1,4 odsto ukupno zaposlenih u poljoprivredi je na privatizovanim velikim gazdinstvima
* Do sezonaca sve teže, a u praksi poslove  na njivama i u voćnjacima uglavnom obavljaju lica starosti od 50 do 70 godina  
Najnoviji  publikovani podaci Eurostata, statističke agencije EU, ukazuju na to da se godišnje iz Srbije iseli 51.000 radno sposobnih ljudi ili  u proseku 4.250 mesečno.  Ovaj zabrinjavajući odliv radno sposobnog stanovništva oseća se u svim sektorima privrede, a posebno je izražen u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu. Republički zavod za statistiku je nedavno publikovao  analizu ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava sprovedene u 2018. godini na uzorku od 1.200 domaćinstava, s posebnim osvrtom na radnu snagu. Podaci pokazuju da je u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva  2016. godine  radilo više od pola miliona ljudi - 506.100, što je činilo 18,6 odsto ukupno zaposlenih, da bi taj broj samo dve godine kasnije pao na  372.800 ili 15 odsto zaposlenih.
- Ovaj podatak je najbolji pokazatelj da poljoprivreda, kao i kompletna agroprivreda plaćaju ceh, pre svega nakaradno i loše urađene privatizacije, a isto tako i ukupnog odnosa države prema agraru. Činjenica je da se u poljoprivredu malo ili nedovoljno investira, da je većina sela bez osnovne infrastrukture, da  mladi i kvalifikovani ljudi odlaze iz ruralnih sredina u potrazi za kvalitetnijim životom. Da bi se taj negativni trend zaustavio, potreban je radikalni zaokret države u agrarnoj i populacionoj politici, za šta, pre svega, mora da se stvori politička volja, smatra prof. dr Miladin Ševarlić, narodni poslanik u Skupštini Srbije i član skupštinskog Odbora za poljoprivredu.  
 
Skup ceh tranzicije
 
Sprovedna anketa je pokazala da je od ukupnog broja zaposlenih u poljoprivredi 1,4 odsto, odnosno 18.392 na velikim gazdinstvima pravnih lica. Najviše ih, što je očekivano, ima u regionu Vojvodine - 12.415 ili  67,5 odsto.
- To je i razumljivo, zato što je u Vojvodini  koncentrisan  najveći broj  privatizovanih poljoprivrednih preduzeća i kombinata, koji su sada uglavnom u vlasništvu MK Group, Industrije mesa "Matijević", kompanije "Delta agrar"..., koji obrađuju velike površine zemlje. Ova preduzeća su danas praktično vodeća po broju zaposlenih u gazdinstvima  pravnih lica,  ne samo u poljoprivredi  već i u celokupnoj agroprivredi, a dobrim delom i prehrambenoj industriji, kaže Ševarlić, napominjući da je veći broj zaposlenih zadržan i u zemljoradničkim zadrugama koje su uspele da  tokom tranzicionog perioda opstanu i održe poslovanje.
Po podacima prezentovanim u anketi,  može se zaključiti da je, u poređenju sa 2012. godinom, u gazdinstvima pravnih lica broj zaposlenih smanjen za blizu 8.000, i to najviše u Vojvodini.  
-  Ukrupnjene površine, savremena i visoko tehničko-tennološki razvijena mehanizacija, digitalizacija, kao i informatičke tehnologije najviše su uticale na smanjenje broja zaposlenih. Realno je očekivati da će,  sa sve većom specijalizacijom proizvodnje i tehničko-tehnološkim napretkom, ovaj trend u budućnosti biti sve izraženiji, smatra profesor Ševarlić.  
Kada se radi o  poljoprivrednim gazdinstvima, rezultati ankete pokazuju da je njihov broj za šest godina opao  za 9,9 odsto. Starosna struktura nosilaca poljoprivrednih gazdinstava je i dalje izrazito nepovoljna. Starijih od 65 godina čini 42,5 odsto poljoprivrednika, njih 27,9 je između 55 i 64 godine starosti, sa 35 do 44 godina ih je 17,8 odsto, a mlađih od 35 godina je svega 3,1 odsto.  Zanimljivo je da je najviše  nosilaca gazdinstava mlađih od  40 godina u Šumadiji i zapadnoj Srbiji - 8.730, a najmanje u Vojvodini.
 
Porodična gazdinstva opstaju
 
Anketa je takođe pokazala  da je  na celoj teritoriji Srbije u proseku angažovano 2,4 lica po  gazdinstvu. Još uvek je prisutna visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima, a posebno je to izraženo u  Šumadiji i  zapadnoj Srbiji, gde ima 3,9 lica po gazdinstvu. 
- U tim regionima, tome su najviše doprinele promene u proizvodnoj strukturi u domaćinstvima koja sve više napuštaju ratarsku proizvodnju i okreću se isplativijim granama  privređivanja kao što su voćarstvo, povrtarstvo, vinogradarstvo..., što zahteva veće radno angažovanje praktično svih radno sposobnih članova domaćinstava, kao i sezonske radne snage, kaže agroanalitičar Milan Prostran. 
Manjak sezonske radne snage poslednjih godina jedan je od najvećih problema u poljoprivredi Srbije. Do sezonaca se sve teže dolazi, a u praksi poslove  na njivama i u voćnjacima uglavnom obavljaju  ljudi  starosne dobi od 50 do 70 godina, dok su mladi, bez obzira na to kolika je visina dnevnice, uglavnom nezainteresovani za ovu vrstu posla.
  Udruženje povrtara "Carska bašta" iz Mužlje, koje snabdeva velike trgovinske lance, svake godine tokom sezone, koja traje bezmalo devet meseci, anagažuje i do stotinak sezonaca na poslovima u rasadniku, plastenicima...
  -  Kod nas uglavnom rade iskusni radnici, koji imaju svoje grupovođe s kojima uspostavljamo kontakt i dogovaramo se o uslovima rada i dnevnicama. Od  2008. godine, kada smo osnovani, nismo imali većih problema s radnom snagom, s obzirom na to da angažujemo uglavnom  berače koji imaju iskustvo u radu i dobro ih plaćamo, kaže Đula Madaras, direktor "Carske bašte" i napominje da redovno prijavljuju sezonce i plaćaju sve zakonom previđene obaveze Poreskoj upravi.
 
(Ne)zadovoljni sezonci
 
Otkako je po osnovu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima počeo da funkcioniše  elektronski sistem pojednostavljenog  prijavljivanja sezonskih radnika, 294 poslodavca su prijavila  25.605 radnika Poreskoj upravi.
- Za nepunih 10 meseci ove godine država je ostvarila prihod od 211.000.000 dinara. Zadovoljni su poslodavci, ali i sezonci, jer su prijavljeni i imaju uplaćene doprinose za PIO, kao i zdravstveno osigurnje, rekao je nedavno resorni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i najavio  da je sprovođenje platforme za sezonske radnike prvi korak ka uvođenju  e-agrara, kompletne elektronske uprave u poljoprivredi.
Kojim tempom  će se ova novina u praksi sprovesti ostaje da se vidi, ali sasvim je izvesno  da će još više doprineti smanjenju radne snage u poljoprivredi, posebno u administraciji.  
- Proizvodna struktura, najviše u sektorima voćarstva i povrtarstva,  i dalje će vapiti za manuelnim radnicima. To će, ako se nešto ne preduzme, biti najkritičnija tačka za dalji razvoj ukupne poljoprivrede,  jer, kako sada stvari stoje, nema naznaka podmlađivanja kadrova, navela je dr Natalija Bogdanov u jednom od zaključaka sprovedene ankete o raspoloživoj radnoj snazi u  agraru.
K. Rajević
 
RIBNJACI BEZ RIBARA
   
Kada je reč o kadrovima u agroprivredi, jedan od najkritičnijih sektora je, već duži niz godina, ribarstvo.
- Bez obzira na to da li je sezona izlova ribe ili nije, imamo stalano otvoren konkurs za prijem ribara, ali niko se na njega ne javlja. Do radne snage u ribarstvu  se danas  veoma teško dolazi, iako su zarade za naše prilike veoma dobre i redovne, kaže Nenad Radulović, direktor Ribarskog gazdinstva "Ečka" u Lukinom Selu, napominjući da je, kada su u pitanju radnici,  identična slika u gotovo  svim  ribnjacima u Srbiji.