* Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva razdelom u nacionalnoj kasi trebalo bi da pripadne nepune 52 milijarde dinara

* Nastaviće se finansiranje velikih projekata sistema za navodnjavanje, elektrifikacija polja i automatizacija protivgradne odbrane

* Za subvencije poljoprivrednicima predviđeno najmanje 35,6 milijardi dinara, najveća povećanja u stočarskom sektoru, za organsku proizvodnju i vinarastvo

 

Skupština Srbije treba da do kraja ovog meseca, na predlog Ministarstva finansija i Vlade Srbije, razmatra predlog Zakona o nacionalnom buxetu za 2020. godinu. Poljoprivrednike  najviše, naravno,  zanima koliko će sredstava biti izdvojeno za agrar, kao i da li će i u kom obimu biti isplaćivane subvencije. Članovi  skupštinskog odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu imali su među prvima priliku da čuju i  izjasne se o predloženom agrarnom buxetu koji je detaljno obrazložio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Radošević.

- U većinskom delu, agrarni buxet za 2020. godinu orijentisan je razvojno i investiciono, kao što je bio i u ovoj godini. Po predlogu, Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva razdelom bi trebalo da pripadne nepune 52 milijarde dinara, što čini 4,6 odsto ukupnih poreskih prihoda u Republici, istakao je Radošević, napominjući da projekcija agrarnog buxeta  omogućava nastavak realizacije značajnih projekata za celokupan agrar u Srbiji.

Govoreći konkretno o projektima koji će najvećim delom  biti finansirani buxetskim sredstvima, Radošević je  naveo  izgradnju sistema za navodnjavanje.

- Već uveliko se radi na realizaciji prve faze kredita Abu Dabija, za šta je, kao podrška za projekte na kojima se izvode radovi, predviđeno 564,6 miliona dinara. Ima tu i drugih projekata čije je finansiranje u nadležnosti  Ministarstva poljoprivrede, kao što je završetak brane s akumulacijom Stubo-Rovni kod Valjeva, za šta će biti izdvojeno 26,6 miliona dinara, dok je za branu s akumulacijom kod Arilja - profil Svrčkovo, predviđeno 479,7 miliona dinara, rekao je Radošević.

 

Investicije u kapitalne projekte

 

Među razvojnim projektima koje Ministarstvo poljoprivrede  namerava da finansira u 2020. godini je i elektrifikacija polja, odnosno s tim povezani sistemi za navodnjavanje, za šta će biti izdvojeno 145,5 miliona dinara. Državni sekretar Radošević istakao je da će se nastaviti i s projektom automatizacije protivgradne odbrane i opremanjem radarskih centara na Bukulji i u Užicu, za šta će biti izdvojeno 602.000.000 dinara.

- Važna stavka, posebno za vodoprivredu, jeste izgradnja broda ledolomca, što  se  odlagalo nekoliko godina, zbog čega smo bili prinuđeni da u zimskim mesecima za razbijanje ledenih čepova na rekama iznajmljujemo plovila iz Mađarske i za tu uslugu izdvajamo nemala sredstva. Planirano je da izgradnja broda ledolomca traje tri godine, ukupna cena je 553.000.000 dinara, a u 2020. godini iz buxeta će biti izdvojeno 221,2 miliona dinara, rekao je Radošević.

Govoreći o finansiranju rada uprava pod ingerencijom Ministarstva poljoprivrede, Radošević je istakao da je najviše novca, što je i očekivano, planirano za Upravu za agrarna plaćanja - 36,5 milijardi dinara. Uprava za veterinu može da računa na 4,3, Uprava za zaštitu bilja  na 1,1,  Uprava za šume na 1,3 milijarde, a  Uprava za poljoprivredno zemljište na 561.000.000 dinara buxetskog fonda. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u 2020. godini treba da za svoje programske aktivnosti na raspolaganju ima 162.000.000  dinara.

 

Podrška opstanku porodičnih gazdinstava

 

Kada se radi o subvencijama, koje će, ukupno uzevši,  u nacionalnom buxetu u 2020. godini biti manje za šest milijardi dinara, Radošević je naveo da je cilj Ministarstva poljoprivrede da one i dalje budu podrška opstanku malih porodičnih gazdinstava i mladih na selu.

- Uprkos  smanjenju subvencija na državnom nivou, za poljoprivredu će, ipak, biti dato najviše novca. Subvencije neće biti manje od 35,6 milijardi dinara. To procentualno čini bezmalo 70 odsto  ukupnog buxeta kojim će Ministarstvo poljoprivrede u narednoj godini raspolagati, istakao je Radošević pred članovima skupštinskog odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Kako će i na koje sve mere biti raspoređena predviđena sredstva za subvencije znaće se nakon izglasavanja Zakona o buxetu za 2020. godinu i donošenja Uredbe o  raspodeli podsticaja  u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2020. godinu. Ministar poljoprivrede Branislav  Nedimović je nakon otvaranja tržiša Turske i Kine za izvoz goveđeg mesa više puta ponovio  da će se i u narednoj godini  nastaviti sa  snažnom podrškom podsticajnim merama u sektoru stočarstva.

-  Za tovna grla podsticaji su već uvećani sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Iznos subvencija za krave dojilje naredne godine biće povećan   na 30.000 dinara po grlu, a za krave za uzgoj teladi na čak  40.000 dinara po grlu, rekao je Nedimović, najavljujući da će proizvođači  koji se odluče za investiranje u preradu mesa i mleka moći da računaju na povraćaj 50-65 odsto uloženih sredstava od ukupnog iznosa investicije.

Nedimović je najavio  izmenu Zakona o podsticijaima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer će već od trećeg kvartala 2020. godine  početi plaćanje  mleka po kvalitetu, a ne kao do sada samo po isporučenoj količini.

- Kvalitet mleka  više neće kontrolisati mlekare, već smo obezbedili da taj posao obavlja Nacionalna refrentna laboratorija, koja  treba da radi u punom kapacitetu. Zaposleni u ovoj laboratoriji će namenskim vozilom s posebnom opremom dva puta mesečno odlaziti na teren i pod bar-kodom uzorkovati mleko na licu mesta, uz  prisutvo proizvođača. Analizirano mleko  biće testirano u laboratoriji u Batajnici, a na osnovu pokazanih parametara kvaliteta država će isplaćivati premije, najavio je Nedimović.

 

Reorganizacija rada Uprave za agrarna plaćanja

 

Ministar poljoprivrede je više puta  poslednjih meseci najavio da će u 2020. godini uslediti reorganizacija i transformacija rada Uprave za agrarna plaćanja, posebno u delu dinamike isplate podsticaja. Cilj je, kako je objasnio, da se postigne veća efikasnost i subvencije poljoprivrednicima isplaćuju kada su im  najpotrebnije, a ne da, kao što je sada slučaj, kasne po godinu i dve dana. Koliko će se na tom planu uraditi ostaje da se vidi.

Subvencije države, koliko god bile male ili nedovoljne, za većinu poljoprivrednika, na ovaj ili onaj način, u našim uslovima privređivanja, dok se ne steknu uslovi za apliciranje za evropske fondove, nemaju alternativu. Mnogima, pogotovo stočarima, kada   sve oduzmu i saberu, državni podsticaji  praktično dođu kao jedina zarada, a ratarima, koliko-toliko, pomažu da kupe repromaterijal za setvu. Činjenica je da po predlogu nacionalnog buxeta za  subvencije neće biti dovoljno novca, šest milijardi manje nego ove godine, ali to   u poljoprivredi ne bi trebalo značajnije da se oseti. Stočari mogu da se nadaju da će iz agrarne kase dobiti nešto više novca, kao i oni  opredeljeni za organsku proizvodnju, vinogradarstvo i vinarstvo... Ratarima, za sada, ostaje sve isto kao i ove godine, ali nisu isključena ni neka iznenađenja. Sve će biti jasnije nakon što  buxet bude usvojen, kao i izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i  doneta Uredba o raspodeli podsticaja, što se očekuje najkasnije do kraja januara 2020. godine.

 

K. Rajević